Заштитник грађана Зоран Пашалић је поводом апела Збора здравствених радника Србије, који су данас објавили медији, а којим се поред неколико државних институција и међународних организација позива и та институција да спроведе истрагу и обезбеди процесуирање одговорних лица због дешавања на јавним окупљањима у више градова Србије, посебно у Београду и Ваљеву, обавестио то удружење да је Заштитник грађана покренуо контролни поступак над радом Министарства унутрашњих послова.
У погледу навода Збора здравствених радника Србије, о злоупотреби возила службе Хитне помоћи током одржавања протеста, Заштитник грађана је затражио од тог удружења да институцији достави контакт ради додатних информација.
Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да је поводом добијених сазнања о евентуалном неправилном и незаконитом поступању полицијских службеника у примени полицијских овлашћења приликом сузбијања нереда током јавних окупљања у Ваљеву у ноћи између 14. и 15. августа, покренуо поступак оцене законитости и правилности рада Министарства унутрашњих послова, Дирекције полиције, Полицијске управе Ваљево.
Представници стручне службе Заштитника грађана ће извршити непосредни надзор над радом Полицијске управе Ваљево и обавити разговор са лицима лишеним слободе.
Заштитник грађана Зоран Пашалић најоштрије је осудио насиље током јавних окупљања у среду увече на улицама више градова у Србији, истакавши да је такво поступање у потпуној супротности са вредностима демократског друштва за које се начелно залажу сви учесници у јавном животу, укључујући и медије, јер доприноси стварању атмосфере несигурности и дестабилизацији државе.
„Уколико је циљ стабилно, демократско и цивилизовано друштво, чему без остатка сви грађани теже, онда је немогуће да је насиље, непоштовање правног поретка и државних институција начин за остварење тог циља. Напротив. Зато и овом приликом молим и апелујем на све политичке неистомишљенике да покажу личну одговорност и елементарно поштовање према сваком ко у односу на њих мисли другачије и да своје ставове артикулишу кроз дијалог, поштујући законодавни оквир и државне институције, што је у највећем интересу грађана Србије“ нагласио је Пашалић.
Заштитник грађана већ осам месеци указује на то да та институција, по закону, нема права да контролише и утиче на рад надлежних правосудних органа, али да има право да броји и евидентира кажњива дела и да о тим прекршајима алармира надлежне и јавност.
„Свако поступање које има елементе прекршаја и кривичних дела се не може и не сме се више толерисати, јер се тако релативизује сваки облик насиља, угрожава се безбедност људи и озбиљно узнемирава јавност", истакао је заштитник грађана Зоран Пашалић.
Председник Националног савета бошњачке националне мањине/Бошњачког националног вијећа у Републици Србији Фуад Баћићанин поднео је Заштитнику грађана притужбу којим се притужује на рад Народне скупштине Републике Србије.
Заштитник грађана подсећа да по члану 138. став 2. Устава Републике Србије и члану 19. став 2. Закона о Заштитнику грађана институција није овлашћена да контролише рад Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда, судова и јавних тужилаштава у Републици Србији.
Делегација Јавног браниоца права Словачке Републике борави у тродневној студијској посети Заштитнику грађана Републике Србије током које ће се упознати са радом и надлежностима Заштитника грађана, а пре свега са искуствима Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ).
Фото: Заштитник грађана
НПМ спада у релативно нову надлежност омбудсмана Словачке, те је посета посвећена првенствено преношењу искуства у раду НПМ-а Србије, методологији и пракси у надзорним посетама, извештавању, препорукама и њиховом праћењу, међународној сарадњи, а обићи ће и Казнено-поправни завод у Панчеву.
Фото: Заштитник грађана
Заштитник грађана Зоран Пашалић је захвалио словачком колеги Роберту Доброводском (Róbert Dobrovodský) на указаном поверењу и интересовању према раду НПМ-а у Србији. „Живимо у времену када грађани све више очекују да институције буду доступне, да их чују и разумеју. Зато је наша међусобна подршка важна – да размењујемо искуства и да заједно проналазимо начине како најбоље да одговоримо на потребе грађана“, рекао је Пашалић.
Говорећи о стању права у Србији Роберт Доброводски је посебно истакао добро уређену заштиту права и положај националних мањина. Пашалић је нагласио да је Србија својим законима и Уставом најбоље уредила права националних мањина.
„Наш добар однос према националним мањинама само говори о томе да су Срби много пута у историји више водили рачуна о другима него о себи. Србија ће морати да посвети више пажње остварењу и заштити права Срба у другим државама и територијама где су Срби мањина“, указао је Пашалић.
Фото: Заштитник грађана
Заштитник грађана је истакао да словачка национална мањина умногоме обогаћује културу и традицију на овим просторима, првенствено у области ликовне уметности. Председница Националног савета словачке националне мањине у Србији Душанка Петрак је додала да је на предлог Србије Ковачичко наивно сликарство прошлог децембра уписано на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа.
Омбудсмани су на састанку потписали анекс Меморандума о разумевању којим се ближе уређује начин обраде личних података физичких лица друге стране.
Председница Одбора за Косово и Метохију мр Данијела Николић, састала се данас, у Дому Народне скупштине, са заштитником грађана мр Зораном Пашалићем, у циљу разматрања положаја и заштите основних људских права Срба и неалбанаца на територији Косова и Метохије.
Фото: Народна скупштина
На састанку је разговарано о бројним изазовима са којима се суочава српско и остало неалбанско становништво у јужној покрајини. Било је речи о једностраним ескалаторним потезима Аљбина Куртија по етичкој основи, указано је на проблем отимања имовине где су власници Срби, забраном коришћења наше валуте, а председница Одбора посебно је нагласила све чешћи проблем сексуалног узнемиравања жена, нарочито на северу Покрајине, који указује на угрожену безбедност, ограничен приступ јавним службама, институционалну дискриминацију и повреде основних људских права и слобода.
Председница Николић је упознала заштитника грађана са начином рада Одбора, досадашњим активностима и блиском сарадњом са Канцеларијом за Косово и Метохију. Истакла је да се на терену свакодневно погоршава општа безбедносна и институционална ситуација, што се огледа у бројним примерима угрожавања основних права српског народа, али и другог неалбанског становноштва. Указала је да је у протеклих годину и више дана преко 20 одсто Срба напустило Космет, услед систематског притиска, институционалне дискриминације и директних безбедносних претњи режима Аљбина Куртија. Посебно су истакнути примери великог броја хапшења наших сународника на КиМ, без икаквих материјалних и доказа и кривице, за дела која им се стављају на терет. Такође је поменут случај хапшења државног службеника Игора Поповића, као и разлози за његово неосновано хапшење, чиме се додатно урушава поверење грађана у институције и ствара клима страха и несигурности. У разговору је такође било речи и о потреби подршке економском оснаживању српске заједнице, при чему је наглашено да се кроз институционалне механизме и у сарадњи са надлежним органима пружа помоћ незапосленим лицима на Косову и Метохији, с циљем подстицања запошљавања, самозапошљавања и останка младих у Покрајини.
Заштитник грађана Зоран Пашалић изразио је пуну подршку напорима који се улажу у очување права српског народа на Косову и Метохији и истакао значај сталног праћења ситуације на терену. Том приликом, Пашалић је упознао председницу Одбора са иницијативом институције Заштитника грађана да се отвори канцеларија омбудсмана у северном делу Косовске Митровице и замолио је за помоћ око могуће реализације овог подухвата. Циљ ове иницијативе био би да се грађанима на Косову и Метохији омогући директан приступ заштити њихових права и да се ојача институционално присуство Републике Србије у овим тешким околностима у Покрајини.
Током састанка постигнут је договор о интензивирању сарадње између Одбора за Косово и Метохију, Канцеларије за Косово и Метохију и Заштитника грађана, а Пашалић је нагласио да ће, користећи своје међународне контакте, уложити напоре да колеге омбудсмане детаљније упозна са ситуацијом и изазовима с којима се грађани на Косову и Метохији суочавају.
Саговорници су се сагласили да је важно јачати институционалне капацитете и континуирано пратити ситуацију на подручју Косова и Метохије како би се ефикасније одговарало на потребе грађана и пружила адекватна подршка најугроженијима.
Председница Одбора за Косово и Метохију и заштитник грађана закључили су да ће наставити сарадњу у циљу заштите људских права и очувања институционалне подршке грађанима Косова и Метохије.
Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) је марта 2025. године посетио Полицијску управу у Лесковцу и то полицијске испоставе Север и Југ, полицијске станице Власотинце, Бојник и Медвеђу. Тим посетама је претходила посета Окружном затвору у Лесковцу. Све посете су биле ненајављене и обављене су у циљу праћења поступања према доведеним и задржаним лицима у погледу начина остваривања основних права, као и услова у просторијама за задржавање, а обављене су у сарадњи са Одбором за људска права Ваљево.
НПМ је након посета сачинио извештај и упутио укупно четири препоруке по којима је поступљено.
Поступајући по препорукама, ПУ Лесковац ће свим лицима задржаним у кривичном поступку уручивати писмена обавештења о правима задржаних лица у којима ће бити наведена права задржаног из члана 29. Правилника о полицијским овлашћењима. Такође, у записницима о задржавању евидентираће се подаци о обедовању задржаних лица.
Лекар Окружног затвора у Лесковцу ће у даљем раду, када утврди да лице лишено слободе има повреде, у извештајима о обављеним прегледима уносити детаљне и конкретне наводе лица о начину настанка повреда, а уколико на првом лекарском прегледу лица лишеног слободе по пријему у Завод уочи повреде које указују на злостављање или лице лишено слободе наведе да је било злостављано, ОЗ Лесковац ће о томе обавестити надлежно јавно тужилаштво.
Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавио је у марту 2025. године ненајављену контролну посету Прихватилишту за странце у Падинској Скели са циљем праћења поступања по раније упућеним препорукама НПМ-а. НПМ је установио да по многим препорукама није поступљено и да нису решена многа питања на која је НПМ указивао у ранијим извештајима, те су у новом извештају поновљене те препоруке. На жалост, по тим препорукама и даље није поступљено, а образложења Управе граничне полиције показују несарадњу са Заштитником грађана, односно НПМ-ом.
НПМ је поново упутио препоруку за побољшање хигијене мокрих чворова и замену дотрајалих санитарних уређаја и истрошених столица у дневном боравку. Као и у децембру 2023. године, НПМ је поново добио одговор да је једна организациона јединица Управе граничне полиције – Одељење за странце покренула поступак набавке пред другом организационом јединицом Управе – Одељењем за професионалне вештине и оперативну подршку, и да ће, како до сада није поступљено по овоме, ургирати.
НПМ годинама указује на чињеницу да се боравак у прихватилишту користи и мимо законом предвиђеног циља, због чега је поновљена препорука да се странцима за које не постоји довољно изгледа да се могу принудно удаљити не одређује боравак у прихватилиштима. Такође није ништа урађено по препоруци из 2023. године да се странцима омогући учешће у организованим активностима у складу са дужином боравка у прихватилишту, као ни по препоруци за повећање броја полицијских службеника.
Проблем одговарајућег пружања здравствене заштите ни након више година указивања на њега и упућивања одговарајућих препорука до данас није решен, нити је успостављен систем психолошке подршке и праћења менталног здравља странаца који су овде смештени. Комуникација са странцима који не знају енглески језик се одвија помоћу доступних апликација или коришћењем помоћи других странаца који говоре и разумеју српски или енглески, иако је НПМ више пута указао да потребно користити услуге професионалних преводилаца.
Заштитник грађана Зоран Пашалић затражио је од Међународног института омбудсмана (ИОИ) и 106 омбудсмана широм света да хитно реагују поводом одређивања једномесечног притвора помоћнику директора у Канцеларије за Косово и Метохију Игору Поповићу.
Пашалић се у писму међународним омбудсманима посебно интересује по ком основу је Поповићу одређен притвор и да ли му је обезбеђено пуно уживање загарантованих људских права сходно стандардима Уједињених нација и Савета Европе, пре свега Конвенције против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака УН и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Заштитник грађана Републике Србије изражава оправдану бојазан због произвољних хапшења која се, нажалост, учестало дешавају у протеклом периоду на Косову и Метохији, због чега и позива међународне омбудсмане да својим институционалним ауторитетом реагује ради заштите људских права у конкретном случају.
Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавила је 17. децембра 2024. године контролну посету Аеродрому „Константин Велики“ у Нишу ради праћења начина на који је поступљено по раније упућеним препорукама НПМ-а.
НПМ је констатовао да су у Станици граничне полиције Ниш – Аеродром обезбеђени услови за регистрацију странаца који су изразили намеру да поднесу захтев за азил, тако што је опредељена једна просторија у којој је постављена опрема за регистрацију и видно истакнуте информације о могућности приступа поступку тражења азила и пружаоцима правне помоћи, на више језика. Ту препоруку је НПМ понављао и инсистирао да се обезбеди, те је веома важно да је Аеродром ту препоруку усвојио.
Поново су уочени недостаци у погледу материјалних услова у просторијама за смештај странаца којима је одбијен улазак у земљу, који се односе на хигијену просторија. Оператор Аеродрома, Аеродроми Србије д.о.о., нас је обавестио да је поступајући по препоруци НПМ-а, једна просторија која не испуњава услове за боравак у њој избачена из употребе, да је набављена машина за прање веша ради одржавања постељине и да је организована аеродромска служба одржавања која спроводи чишћење и сређивање просторија након сваког боравка странаца у њима.
