Да би се нешто тврдило мора се понешто и знати, а тврдње неколико удружења грађана о угрожености статуса институције Заштитника грађана представљају нестручно тумачење процедуре једне међународне мреже за заштиту људских права и доводе јавност у заблуду, рекао је Заштитник грађана Зоран Пашалић.
Понавља се ситуација у којој неколико маргиналних удружења грађана, која се декларишу да штите људска права, нестручно и злонамерно интерпретирају догађаје везане за Заштитника грађана Републике Србије. Бављење људским правима не допушта острашћеност, једностраност и паушалност већ захтева посвећеност, стручност и објективност.
На нестручност и незнање указује и то што нико од представника ових удружења грађана није прочитао Устав Републике Србије у којем пише да контролу рада Заштитника грађана може да врши само Народна скупштина Републике Србије.
Питање је даље како неко ко нема ни знања ни искуства о функционисању мрежа националних институција за заштиту људских права може да буде меродаван да тумачи поступке међународних тела у којима могу да учествују само националне институције. Овакве малициозне тврдње служе искључиво да се јавност доведе у заблуду.
Упитан је и кредибилитет ових удружења грађана да обавештавају јавност с обзиром да говоре о поступку о којем немају знања јер као удружења грађана не подлежу било каквој провери свог рада.
Вишеструко повећан број обраћања грађана у 2020. години показује неприкосновено поверење које грађани Србије имају у ову институцију, што је потврдило и истраживање из децембра прошле године, урађено у сарадњи са Тимом Уједињених нација за људска права у Србији. Такође, по том истраживању, поверење грађана у Заштитника грађана (26 одсто) је три пута веће него у удружења грађана, колоквијано названа невладине организације (8 одсто).
Институција Заштитника грађана Републике Србије у алијанси ГАНХРИ тренутно има највиши „А“ статус, а провера „А“ статуса, која се иначе врши сваких пет година за све чланице алијансе са „А“ статусом, одложена је за октобар 2021. године.
Заштитник грађана Републике Србије члан је још 12 међународних мрежа које окупљају националне омбудсмане готово свих држава света. Такође је и иницијатор и члан неформалне Балканске мреже омбудсмана.
Статуси „А“, „Б“ и „Ц“ које додељује Глобална алијанса националних институција за људска права (ГАНХРИ), као само једна од мрежа националних институција за људска права, означавају степен усаглашености рада националних институција са Париским принципима.
Статус „А“ који има Србија, има и већина европских земаља. Статус „Б“ имају Аустрија, Белгија, Кипар, Словачка и Шведска, док статус „Ц“ имају Румунија и Швајцарска.
Информатор о раду
