Заштитник грађана Зоран Пашалић наставио је данас серију видео конференција са својим колегама, овога пута са омбудсменом за људска права Босне и Херцеговине проф. др Љубинком Митровићем и заштитником људских права и слобода Црне Горе Синишом Бјековићем. Тема разговора односила се на заштиту људских и мањинских права у периоду коронавируса, што је био повод да размене мишљење о изазовима са којима се свакодневно сусрећу у раду.
Србија није имала дилему кога треба на првом месту заштитити у епидемији коронавируса, становништво или економију, рекао је Пашалић и додао да су мере које држава спроводи усмерене пре свега на заштиту здравља грађана. Од почетка здравствене кризе, активности Заштитника грађана биле су усмерене на помоћ и прихват наших грађана који су били „заробљени“ на границама и аеродромима широм света. Између осталог, омбудсмани Словеније и Хрватске, државa на чијим границама се налазио велики број наших држављана, пружили су им велику помоћ да што безбедније стигну у нашу земљу, нагласио је Пашалић. Друга активност која је уследила била је обилазак карантина и привремених болница и провера услова за смештај грађана. За то време стручна служба Заштитника грађана интензивирала је свој рад и продужила радно време тако да сада ради седам дана у недељи, од 8 до 22 часа, како би одговорила на сва обраћања грађана. Дневно тај број износи преко 300, међу којима је највише телефонских позива, писаних обраћања грађана, али и неформалних разговора који се због недостатка времена не евидентирају, нагласио је Пашалић.
Поштујући мере које држава спроводи, Заштитник грађана је реаговао у ситуацији када је била потребна заштита рањивим групама, као што су особе са инвалидитетом, непокретне особе, особе са аутизмом и позивао јединице локалне самоуправе да обезбеде додатну негу и бригу. Такође позвао је надлежне да обезбеде основне хигијенске и прехрамбене пакете становницима ромских насеља и најсиромашнијим грађанима.
Митровић је изнео да се од почетка епидемије повећао број случајева породично-партнерског насиља и притужби које у овој области добија његова институција. Како је навео Омбудсмен Босне и Херцеговине водећи се упутствима и препорукама стручњака из области јавног здравства, указао је надлежнима на потребу повећаног надзора и предузимања ефикаснијих мера у односу на ризичне и осетљиве групе грађана, као што су старија лица, лица са инвалидитетом, деца, самохрани родитељи, али и лица која због различитих обољења спадају у високо ризичну групу становништва.
Бјековић је рекао да је његова институција осудила јавно објављивање списка заражених од коронавируса, што поред стигматизације представља и кршење права на приватност грађана. Како је рекао његова институција није имала много обраћања када су у питању услови карантина, али да су се грађани притуживали на уставност и законитост спроведених мера. У време епидемије коронавируса фокус у раду је на заштити права детета, старијих особа, особа са инвалидитетом и ромска популација, истакао је Бјековић.
Заштитник грађана Републике Србије, омбудсмен за људска права Босне и Херцеговине и заштитник људских права и слобода Црне Горе су се сложили око тога да ни најрестриктивније мере не могу заменити солидарност и развијену свест грађана о опасности која нам прети.
Истакли су да је оваква врста контаката најделотворнија и да је управо она прави пут решавања, како системских, тако и појединачних, проблема на овим просторима.
Информатор о раду
