Поводом разорних поплава које су пре два дана захватиле шпанску провинцију Валенсија, заштитник грађана Републике Србије Зоран Пашалић упутио је телеграм саучешћа омбудсману Шпаније Анхелу Габилондоу (Ángel Gabilondo).

„Искрено и дубоко жалимо због жртава катастрофалних поплава у којима је, по тренутним сазнањима, страдало готово стотину људи и повређено и нестало више десетина становника југоисточне регије Шпаније. Изражавамо велику тугу и саосећање породицама и родбини настрадалих и несталих за којима се још трага. Упућујемо подршку Вашој држави и свим грађанима у напорима да савладају неизвесност потраге за најмилијима, као и у санирању материјалне штете.

Дозволите ми да у своје лично име и у име Стручне службе Заштитника грађана Републике Србије, Вама и грађанима Шпаније изразим најдубље саучешће“, наводи се у телеграму саучешћа заштитника грађана Зорана Пашалића.

Заштитник грађана покренуо је испитни поступак оцене законитости и правилности рада Основне школе „Васа Живковић“ из Панчева и Центра за социјални рад „Солидарност“ Панчево на основу медијских извештаја да је ученица другог разреда ОШ „Васа Живковић“ сексуално злостављала другу девојчицу у школском тоалету 24. октобра 2024. године.

Заштитник грађана је затражио од ОШ „Васа Живковић“ и Центра за социјални рад „Солидарност“ у Панчеву да му у року од 15 дана доставе изјашњење о свим чињеницама и околностима конкретног случаја, а посебно о поступању школе и центра након сазнања о догађају. Такође, потребно је да Заштитнику грађана доставе обавештење о томе да ли су тачни наводи да је дете које је починило насиље такође жртва злостављања.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да насиље представља све учесталији проблем у нашем друштву и позвао све грађане Републике Србије на неговање толеранције, разумевања и саосећајности и на поштовање свих различитости код других људи који нису у обавези да мисле, говоре и раде исто што и ми.

„Насиље постаје све видљивије у бројним аспектима живота, било да је психичко попут говора мржње или физичко, било да је вршњачко или породично. Али оно не сме да постане наша свакодневица и због тога, и као појединци али и као друштво у целини, морамо да имамо нулту толеранцију на сваки облик насиља“, навео је Пашалић.

Заштитник грађана је нагласио да је разумевање и прихватање других и другачијих веома значајно за плуралистичка друштва попут Србије, у којој живе људи различитих интереса, вероисповести и начина живота, и да у таквом друштву толеранција представља и моралну обавезу.

„Морамо неговати толеранцију и саосећајност према свим различитостима које нас окружују као да нам од тога зависи опстанак, а с обзиром на глобални недостатак ових осећања у савременом свету, можда нам и зависи“, рекао је Пашалић.

Заштитник грађана покренуо је данас испитни поступак оцене законитости и правилности рада Министарства унутрашњих послова – ПУ Крушевац и Центра за социјални рад Александровац поводом трагедије која се десила у селу надомак општине Александровац. Поступак је покренут по сопственој иницијативи на основу сазнања из медија да су полицијски службеници Министарства унутрашњих послова у Александровцу 29. октобра 2024. године ухапсили мушкарца (23) из околине тог места због постојања основа сумње да је извршио кривично дело насиље у породици са смртним исходом.

Медији наводе да се мушкарац сумњичи да је својој двадесеттрогодишњој емотивној партнерки нанео повреде по телу од којих је она преминула. Такође се наводи да је осумњичени живео у јако лошим условима, због чега му је Центар за социјални рад обезбедио кућу у коју се уселила и његова партнерка коју је насмрт претукао. Указано је како се сумња да је пребијању претходила свађа, као и да је према сазнањима у тој породици било ранијих пријава због насиља у породици.

Заштитник грађана је од Министарства унутрашњих послова – ПУ Крушевац затражио да му у року од 15 дана достави изјашњење о свим околностима случаја, укључујући информацију да ли су мушкарац и његова партнерка били у евиденцији МУП-а, да ли је раније било пријава насиља и које мере је полиција предузимала у сарадњи са другим надлежним органима како би се заштитила жртва насиља у породици.

Од Центра за социјални рад Александровац Заштитник грађана тражи да у истом року достави изјашњење о свим околностима случаја, укључујући информацију ли је пар био на евиденцији ЦСР, да ли је раније било пријава насиља у партнерским односима, и уколико јесте, које мере је центар предузимао како би се пружила подршка и заштита жртви насиља.

Поводом Европског дана борбе против трговине људима, који се обележава 18. октобра, заштитник грађана Зоран Пашалић упозорио је да су у Србији деца све чешће жртве тог кривичног дела, што је искуство које деле многе државе широм света. 

На такав тренд указује недавно објављени Извештај Заштитника грађана, као Националног известиоца за област трговине људима, који показује да се у прошлој години бележи знатно већи број деце жртава у односу на претходне две године, као и да она чине више од половине укупног броја регистрованих жртава. Подаци показују и да је просечна старост те деце 12 година.  

Жене су такође рањива група, а међу начинима злоупотребе формално идентификoваних жртава доминантне су принуда на просјачење, сексуална и радна експлоатација. 

„Симптоматични подаци пре свега указују на значај и неопходност превентивног поступања и потребу да се подигне свест целокупног друштва о озбиљности овог проблема. Посебно када су у питању деца, као посебно рањива група подложна манипулацији. Свако би требао да буде свестан ризика да и сам може постати жртва, али је такође важно препознати случај трговине људима“, рекао је заштитник грађана Зоран Пашалић истичући да је потребно створити услове у којима се и жртве могу упознати са својим правима и доступним механизмима заштите. 

Заштитник грађана је нагласио да је трговина људима веома комплексно кривично дело, због чега су за његово сузбијање, поред правовременог препознавања, неопходне сталне и координисане активности свих релевантних актера на националном, регионалном и међународном нивоу. 

Пашалић је указао и на важност јачања међусобног поверења државних институција, али и потребу доношења системског закона у области трговине људима, како би се унапредили механизми за сузбијање ове појаве, која представља драстично кршење основних људских права.