a

У Солуну је 1. и 2. јуна 2023. године одржан први састанак Мреже НПМ југоисточне Европе ове године посвећен мониторингу одељења за ментално здравље у поправним установама. Мрежом Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) у овој години председава НПМ Грчке, а заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић са сарадником представљала је НПМ Србије.

b_300_0_16777215_00_images_20230603Solun.jpegПредстављајући стање у тој области учесници састанка посебно су истакли националне правне оквире психијатријског третмана затвореника, смештај преступника који су кривично неодговорни, врсте јединица за заштиту менталног здравља у затворском систему. Такође су се осврнули на посете НПМ-а тим установама и његовим налазима, доступност лекара, услове притвора, еквивалентност психијатријске неге, одговорност здравственог и другог затворског особља, као и на рестриктивне мере, опремљеност јединица и обуке и бројност медицинског особља, медицинску документацију, друго особље (психолози, радни терапеути, социјални радници…). Истакли су улогу Министарства здравља у процедурама запошљавања здравственог особља и управљања расположивим ресурсима, а посебно су указали на препоруке НПМ-а и европских/међународних тела за мониторинг, методолошке изазове за НПМ када посећују одељења за ментално здравље у поправним установама.

Др Тањевић је указала да затвореници који током издржавања затворске казне оболе од менталних обољења представљају нарочито рањиву категорију затворске популације, а да, истовремено, постојећи правни оквир не дозвољава замену затворске казне мером безбедности обавезног психијатријског лечења. Ни у једном затвору у Србији није успостављено посебно одељење у којем се могу лечити затвореници са менталним болестима, него су они смештени заједно са другим затвореницима.

Та категорија лица захтева не само фармакотерапију, већ и одговарајућу психосоцијалну рехабилитацију. Такође, поставља се и питање поступања затвора у ситуацијама када затвореници који болују од тежих менталних болести одбију да приме терапију, будући да затворска казна не подразумева и обавезу затвореника да прихвати лечење, већ се оно обавља уз пристанак на медицинске мере.

b_300_0_16777215_00_images_20230603Solun2.jpegИмајући у виду све наведено, НПМ је годинама указивао на потребу да сва лица са менталним сметњама која издржавају казну затвора буду измештена из редовног затворског режима и да им се у стационарној здравственој јединици унутар завода, Специјалној затворској болници или другој одговарајућој здравственој установи пружи здравствена заштита примерена њиховој болести и потреби за лечењем. Охрабрује чињеница да је Стратегијом развоја система извршења кривичних санкција за период 2022 – 2027. године предвиђена изградња нових објеката за смештај болесних лица са посебним одељењима за смештај осуђених лица са менталним сметњама у казнено-поправним заводима у Нишу и у Пожаревцу – Забели, као и обуке запослених.

Др Тањевић је такође указала и на чињеницу да у Републици Србији недостаје социјално-здравствена установа, односно посебна установа за лечење и оспособљавање малолетника у сукобу са законом, на шта је НПМ указивао, уз препознавање појединих установа које имају потенцијал да се трансформишу у такав тип установе.

Мрежа је усвојила закључке о овој теми, а у наставку се дискутовало о будућем раду мреже, укључујући и  могуће теме наредног састанка. Ове године обележавамо десет година рада мреже и оцењено је да је она до сада испунила циљеве који су постављени Декларацијом о њеном оснивању - успостављање интензивније сарадње и размена искустава, остваривање заједничког деловања међу члановима, међусобно пружање подршке и стварање услова за ефикасно спровођење мандата НПМ-а.