a

Заштитник грађана посебну пажњу посвећује заштити права особа са интелектуалним и менталним тешкоћама, рањивој и у великој мери стигматизованој и маргинализованој друштвеној групи. Процес деинституционализације је још увек на почетку, а смештај у установе и даље доминантан облик заштите особа са менталним сметњама, изјавио је поводом Међународног дана менталног здравља заштитник грађана Зоран Пашалић. Стога је неопходно донети стратегију инклузије особа са менталним сметњама у заједницу, развити услуге подршке за живот и мреже служби за заштиту менталног здравља у локалној заједници.

Ради превенције било ког облика злостављања, унапређења услова боравка у психијатријским установама и усмеравања на поступање према особама са менталним сметњама у свему у складу са важећим прописима и стандардима, Заштитник грађана је, у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), у 2019. години посетио све (четири) клинике за психијатрију при клиничким центрима (Крагујевац, Београд, Ниш, Нови Сад), као и Центар за ментално здравље у Нишу. Обављена је и студијска посета Служби за психијатрију Опште болнице у Шапцу.

Заштитник грађана указује на значај уважавања права особа са менталним сметњама, без предрасуда, учешћа пацијената у сачињавању индивидуалног плана лечења и информисани пристанак на медицинску меру, као и слободно одлучивање о свему што се тиче њиховог живота и здравља, осим када то директно угрожава живот и здравље других лица.

Заштитник грађана посебно истиче потребу оснивања одговарајућих здравствених установа за психијатрију развојног доба (или неурологију и психијатрију развојног доба), јер психијатријско збрињавање деце и малолетника/адолесцената, на малом простору, као што је случај на стационарним дечјим одељењима Клинике за психијатрију КЦ Војводине и Центра за ментално здравље у Нишу, знатно отежава рад запослених и прилагођавање психосоцијалних активности потребама и могућностима сваког пацијента.

Недостатак средстава за унапређење материјалних услова смештаја пацијената и разраду програма психосоцијалне рехабилитације за све пацијенте, као и недовољан број запослених, различитих профила, основни су проблеми са којима се суочавају запослени у посећеним установама.