a

Сећање на жртве холокауста је наша морална дужност, а образовање садашњих и будућих нараштаја о значају и неповредивости људских права заједничка одговорност, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом Међународног дана сећања на жртве холокауста. Он је рекао да страхоте из Другог светског рата и холокауст сведоче о систематским и масовним убиствима људи, који су почели појединачним и изолованим случајевима кршења људских права. Ксенофобија и нетолеранција, у друштву оптерећенoм историјским поделама, били су погодно тло за стварање мржње, а онда и настанак масовних логора смрти, међу којима је страдало више од шест милиона Јевреја. Од 1941. до 1945. године над њима је систематски вршен геноцид, као део шире иницијативе прогона, депортација и убистава и других народа у Европи. Међу онима, предвиђеним за „коначно решење“ сем Јевреја били су и Роми, Срби и други словенски народи које су нацисти сматрали непожељним или нижим расама, нагласио ја Пашалић.

Обавеза демократске државе је да се супростави сваком облику дискриминације према етничким групама и другим мањинским заједницама, укључујући и недвосмислену осуду распиривања националне, верске и расне мржње, поручио је Пашалић и позвао све грађане да се у таквим случајевима обрате Заштитнику грађана.

Генерална скупштина УН се, одлучујући о Међународном дану сећања на жртве холокауста, определила за 27. јануар, дан када је 1945. године ослобођен најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи Аушвиц-Биркенау. На тај начин УН скрећу пажњу на потребу заштите људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, али и на стално присутну опасност од расне, националне и верске мржње заснованих на предрасудама.