a

Неравноправност жена и мушкараца на селу оштро је изражена на штету положаја жена и девојчица и то показује податак да жене чине 84 одсто помажућих чланова пољопривредних газдинстава, док је 86 одсто формално запослених мушког пола. Иако у обављању физичких послова и преузимању обавеза не заостају за мушкарцима, жене су и даље невидљиве, што показује и податак да су само у 17 одсто случајева власнице пољопривредних газдинстава, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 15. октобра, Међународног дана жена на селу.

Такав положај жена јасно указује на њихову економску и сваку другу зависност и на јаку укорењеност традиционалних стереотипа о родним улогама, из чега произилазе и други проблеми са којима се жене на селу сусрећу - недоступност здравствених, образовних, социјалних услуга, недовољна заштићеност материнства, па и породично или родно засновано насиље.

У складу са економском позицијом је и значај жена у процесу одлучивања у органима локалне самоуправе. Подаци до којих је Заштитник грађана дошао недавним истраживањем јасно показују да је заступљеност жена у одлучивању у локалним органима власти недовољна, нарочито у руралним насељима, да закони о равноправности полова и локалној самоуправи та питања не уређују ефикасно и да механизми за родну равоправност нису свуда установљени. Жене учествују у саветима месних заједница са само 11 одсто, док су на месту председника савета још малобројније.

Заштитник грађана позива надлежне да се законом ефикасније уреди остваривање родне равноправности на свим нивоима и донесе закон који ће прописати заступљеност жена у органима јавне власти од најмање 40 процената. Такође је неопходно предузети мере како би се жене пољопривреднице у већој мери регистровале као носиоци пољопривредних газдинстава и на тај начин могле да користе права која им гарантују прописи Републике Србије, а између осталог и право на накнаду по основу рођења и неге детета.