Савет Заштитника грађана за права особа са инвалидитетом одржао је 17. децембра 2025. године састанак у седишту институције. На састанку је представљан Редовни годишњи извештај Независног механизма за праћење УН Конвенције о правима особа са инвалидитетом за 2025. годину.

Чланови Савета су на састанку изнели проблеме са којима се суочавају организације особа са инвалидитетом и разматрани су приоритети у раду овог органа у наредном периоду у циљу побољшања положаја и остваривања права особа са инвалидитетом.

Заштитник грађана утврдио је да је Министарство за бригу о породици и демографију направило више пропуста у раду приликом одлучивања по захтевима притужиља у вези са остваривањем права на новчана средства за изградњу, учешће у куповини, односно куповину породично-стамбене зграде или стана по основу рођења детета.

Заштитник грађана тражи од тог министарства да утврди разлоге који су довели до прекорачења рока од 30 дана за одлучивање по захтеву притужиља, као и да обезбеди адекватан број запослених који ће радити по захтевима грађанки у вези са остваривањем овог права.

Attachments:

Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

Заштитник грађана покренуо је испитни поступак оцене законитости и правилности рада Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) поводом садржаја емисије „Ни пет ни шест“, емитоване 30. октобра 2025. године на телевизији Курир, након сазнања да су у програму изречене крајње увредљиве, расистичке и неосноване тврдње о припадницима ромске заједнице, укључујући и отворене позиве који представљају опасну реторику усмерену на читаву етничку групу.

Имајући у виду информације објављене у медијима и околности које указују да је оваквим садржајем могло доћи до повреде људских права, слободе и достојанства, као и до подстицања дискриминације и нетрпељивости, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи донео закључак о покретању испитног поступка контроле рада РЕМ-а.

У циљу утврђивања свих релевантних чињеница и околности од значаја за поступање у овом случају, Заштитник грађана је затражио од РЕМ-а да, у складу са законом, достави потпуну документацију, извештај о својим активностима, као и податке о предузетим мерама у вези са спорним садржајем.

Заштитник грађана посебно указује да је одговорност институција да правовремено реагују у случајевима могућег говора мржње и подстицања дискриминације у медијима, посебно када се такав садржај емитује у медијском простору који допире до широке публике и тиме има потенцијал да нанесе озбиљну штету појединцима и друштву у целини.

Заштитник грађана, у својству Националног известиоца у области трговине људима, учествовао је данас на радном састанку посвећеном примени препорука из Другог извештаја Националног известиоца о трговини људима за 2024. годину.

Састанак је одржан у Палати Србија, у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а окупио је представнике релевантних институција и тела укључених у систем борбе против трговине људима.

Поред представника Заштитника грађана и Националног известиоца, састанку су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства унутрашњих послова, Националног координатора за борбу против трговине људима, Центра за заштиту жртава трговине људима, Инспектората за рад, Републичког завода за социјалну заштиту, Тржишне инспекције, Привредне коморе Србије и Националне службе за запошљавање.

Циљ састанка био је да се, кроз заједничко разматрање, сагледају могућности и начини поступања по препорукама Националног известиоца, као и да се обезбеди њихово делотворно и усклађено спровођење у наредном периоду.

Током састанка представљени су кључни налази Извештаја, указано је на изазове у пракси, као и на потребу израде јасних смерница за разликовање радне експлоатације и кривичног дела трговине људима у сврху радне експлоатације. Посебно је наглашена важност јачања институционалне сарадње и координације.

Заштитник грађана, као Национални известилац, и у наредном периоду ће наставити да прати поступање надлежних органа по препорукама из Извештаја и да доприноси унапређењу ефикасности система борбе против трговине људима.

Поводом Међународног дана људских права, Заштитник грађана подсећа да овај датум није само прилика да јавно говоримо о угроженим правима и положају најрањивијих група, већ и тренутак да се запитамо – да ли као друштво чинимо довољно сваког дана у години? Иако је 10. децембар симболички важан, суштина поштовања људских права лежи у континуираној, упорној и свакодневној примени принципа правичности, једнакости и достојанства.

Заштитник грађана мр Зоран Пашалић истиче да људска права морају бити схваћена као темељ демократије и највиша вредност сваког друштва.

„На Дан људских права сви гласно говоримо о угроженим основним правима, али је право питање – шта радимо свих осталих 364 дана? Људска права нису свечане речи, већ обавеза према сваком човеку, у сваком тренутку. На то држава мора да одговори снажно, јасно и делотворно“, поручио је Пашалић.

Он наглашава да су људска права неприкосновена, неотуђива и недељива, те да право на живот, на здравље, на слободу, као и право на образовање, здравствену и социјалну заштиту, запослење и здраву животну средину, чине основ за достојанствен и испуњен живот.

„Достојанство човека мора бити полазиште и крајња граница сваког деловања јавне власти. Наш задатак као институције јесте да у сваком појединачном случају штитимо права грађана, али и да упорно указујемо на слабости система. Само системске промене могу спречити поновљена кршења и изградити институције које су ефикасне, транспарентне и одговорне“, истакао је он.

У 2025. години, у којој се обележава 77 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима, Заштитник грађана посебно подсећа на обавезу државе да обезбеди пуно поштовање начела једнакости, забране дискриминације и приступа правима за све грађане. Пашалић наглашава да се грађани институцији најчешће жале на повреду имовинских, економских и социјалних права, што указује на потребу да држава јача механизме подршке најугроженијима.

„И даље смо сведоци насиља, нетолеранције и дискриминације. То је проблем који се не решава само казненом политиком, већ јачањем институција, образовањем и стварањем атмосфере у којој је сваки човек једнако вредан. Наша дужност је да штитимо најслабије, јер је мера демократије управо однос према онима чији се глас слабо чује“, нагласио је Пашалић.

Институција Заштитника грађана током године посебно је указивала на потребу јачања заштите деце, младих, старијих особа, особа са инвалидитетом, избеглица и миграната, као и жртава насиља и дискриминације. У бројним поступцима контроле рада органа управе, институција је подсећала да „заштита људских права мора бити заснована на благовременом реаговању, међусобној сарадњи институција и поштовању највиших стандарда“.

„Само друштво које поштује различитости, штити најрањивије и гради институције доступне свим грађанима може се назвати истински демократским. Овај дан нас обавезује да наставимо да јачамо механизме заштите, да учимо из грешака и да се ослањамо на међународне стандарде у области људских права“, поручио је он.

Заштитник грађана ће и у наредном периоду наставити да унапређује сарадњу са државним органима, подиже свест грађана о њиховим правима и прати примену прописа, како би се у Републици Србији обезбедила пуна, делотворна и трајна заштита права и слобода сваког грађанина.