Заштитник грађана је независтан државни орган, који штити права грађана, контролише рад органа управе и стара се о заштити и унапређењу људских и мањинских права и слобода. Имунитет који ужива Заштитник грађана омогућава му независност и самосталност у раду.
Посебну пажњу Заштитник грађана посвећује заштити:
• права припадника националних мањина
• права детета
• права особа са инвалидитетом
• права лица лишених слободе
• равноправности полова
Заштитник грађана контролише, проверавајући наводе притужбе или поступајући по сопственој иницијативи, да ли органи државне управе, републички јавни правобранилац, органи и организације, предузећа и установе које врше јавна овлашћења према грађанима поступају у складу са законима и другим прописима Републике Србије или начелима рада добре управе.
Улога институције Заштитника грађана, дефинисана Уставом Републике Србије и Законом о Заштитнику грађана, је да непрестано утиче на поштовање људских слобода и права личним ауторитетом и угледом институције. Снагом аргумената Заштитник грађана треба да након утврђивања постојање пропуста, надлежне органе увери у неопходност њиховог отклањања и промене начина рада.
Заштитник грађана ипак, није институција, "добровољног" права. Органи управе имају законом успостављену обавезу да сарађују са Заштитником, омогуће му приступ своји просторијама и ставе на располагање све податке, без обзира на степен тајности, када је то од значаја за поступак који се води, односно за остварење циља његовог превентивног деловања. Када је то од значаја за поступак који води Заштитник грађана има право да обави разговор са сваким запосленим у органу управе. Сви функционери и запослени у органу управе дужни су да се одазову на захтев Заштитника грађана да учествују у испитном поступку и пруже му потребна објашњења.
Заштитник може да јавно препоручи разрешење функционера одговорног за повреду права грађана. Против запосленог у органу управе који је непосредно одговоран за повреду права грађана Заштитник грађана може да тражи покретање дисциплинског поступка.
Ако нађе да у радњама функционера или запосленог у органу управе има елемената кривичног или другог кажњивог дела, Заштитник грађана је овлашћен да надлежном органу поднесе захтев, односно пријаву за покретање кривичног, прекршајног или другог одговарајућег поступка.
Заштитника грађана бира и разрешава Народна скупштина којој одговара за свој рад.
Крајњи циљ институције Заштитника грађана јесте да допринесе остваривању слобода и права, принципа једнакости и очувању достојанства грађана.
О Заштитнику грађана
Заштитник грађана, по притужби грађана или сопственој иницијативи, у посебном поступку проверава да ли је у раду органа управе било или има пропуста. Ако их утврди, Заштитник грађана тражи од органа управе да пропусте исправи и препоручује начин за то. Орган управе мора обавестити Заштитника о томе шта је урадио по препоруци и, ако није, образложити зашто.Осим покретања и вођења поступка, Заштитник грађана може да посредује, даје савете и мишљења и утиче на унапређење рада органа управе и заштите људских слобода и права. Тако Заштитник грађана делује превентивно (спречава будуће случајеве кршења права) и едукативно (образује грађане, али и запослене у органима управе о људским правима и њиховој заштити).
Ако сматрате да сте у остваривању права оштећени пошто органи управе нису правилно (или уопште нису) применили прописе Републике Србије и ако сте предходно у одговарајућем правном поступку покушали а нисте успели да права остварите или заштитите пред надлежним државним органима, обратите се телефоном, мејлом или писмом Заштитнику грађана или дођите у наше просторије. Уколико је проблем на који указујете у надлежности Заштитника грађана, запослени у Стручној служби упутиће Вас како да поднесете притужбу. Цео поступак пред Заштитником грађана је бесплатан.
Молимо Вас да обратите пажњу на то да Заштитник грађана не сме пружати бесплатну правну помоћ, писати другим органима у Ваше име нити Вас заступати. Ако, на основу података и околности које сте изнели у притужби, Заштитник грађана оцени да је могуће да постоји пропуст у раду органа и организација које врше јавна овлашћења, он ће непристрасно, у јавном интересу, утврдити све чињенице и околности (и оне које Вам, можда, не иду у прилог) и донети свој суд о томе да ли су ваша права прекршена нечијим несавесним или погрешним радом.
Осим некоректности у примени прописа државе Заштиник грађана ће с посебном пажњом испитати и да ли запослени у управи при опхођењу према грађанима поштују правила понашања која карактеришу добру управу:
• поштовање достојанства странке
• етичност
• савесност
• стручност
• непристрасност
• делотворност
Уколико сматрате да су Вам права ускраћена Заштитнику грађана можете се обратити писменим или усменим подношењем притужбе Служби Заштитника грађана. Да би Заштиник узео притужбу у разматрање она, по правилу, не сме бити анонимна.
У процедури поступања по притужби Заштиник грађана пажљиво разматра све прибављене доказе и чињенице на основу којих и утврђује оправданост притужбе. Ако у посебном поступку утврди да је у раду органа управе у конкретном случају, по притужби грађана, било или има пропуста он ће упозорити надлежне органе и затражити од њих да пропуст исправе. Уколико органи управе не поступе по препоруци, Заштиник грађана према одговорнима да предузме мере:
• обавештава јавност, Народну скупштину и Владу
• препоручи утврђивање одговорности руководилаца органа управе
Поред притужби грађана, Заштитник може и по сопственој инцијативи да испитује случајеве кршења права грађана.
Саветима и давањем мишљења Заштиник делује превентивно на спречавању случајева кршења људских права и слобода и унапрђењу рада управе.
Заштитник грађана није овлашћен да контролише рад:
• Народне скупштине
• Председника Републике
• Владе
• Уставног суда
• Судова и јавних тужилаштава
Шта Заштитник грађана може да уради за Вас?
Заштитник грађана (омбудсман) може, по Вашој притужби или по сопственој инцијативи, испитати да ли је неки орган управе према Вама поступао коректно (законито и правилно) када је примењујући прописе Републике Србије одлучивао о Вашим правима, обавезама или на закону заснованим интересима, или утицао на њих. Ако утврди пропуст, односно неправилност, омбудсман ће захтевати да се грешка исправи и предложити начин за то. Заштитник ће реаговати и ако су Вама, групи којој припадате или свим грађанима угрожена или могу бити угрожена људске или мањинске слободе и права предвиђена Уставом и обавезујућим међународним документима. Посебну заштиту омбудсмана уживају деца, особе са инвалидитетом, лица лишена слободе, жене (у остваривању принципа равноправности полова) и припадници националних мањина у остваривању додатних индивидуалних и колективних права.
Будући да није надлежан да контролише рад наведених органа, Заштитник грађана није у могућности да поступа по притужбама које се односе на њихов рад.
Најчешће постављана питања
Ко се може жалити и како?
Заштитнику грађана могу се обратити сви грађани (жене, мушкарци,пунолетни или деца), без обзира на држављанство. Заштитнику грађана се може обратити и свака група грађана, удружење, предузеће или друго правно лице, домаће или страно (синдикати, невладине организације и сл.). Заштитнику се, међутим, може жалити само на органе који примењују прописе Републике Србије. Заштитник нема овлашћења према органима других држава или међународних организација.
Пре подношења притужбе подносилац је дужан да покуша да заштити своја права у одговарајућем правном поступку.
Најједноставнији начин да поднесете притужбу је да попуните образац који је доступан у просторијама Заштитника грађана или преузети на страници притужба
На кога и на шта се можете жалити ?
Заштитнику се можете жалити само на органе који примењују прописе Републике Србије. Заштитник нема овлашћења према органима других држава или међународним организацијама. Тако се можете жалити на незаконит, неправилан или лош рад:
• Органа државне управе
• Органа надлежног за правну заштиту имовинских права и интереса Републике Србије,
• Других органа и организација, предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења.
Разлог због кога се можете жалити Заштитнику грађана је повреда слобода и права учињена актом, радњом или нечињењем органа управе, ако се ради о повреди републичких закона, други прописа и општих аката.
Да ли се на притужбу плаћа такса?
Подношење притужбе, као и читав поступак пред Заштитником грађана је потпуно бесплатан.
Пожељно је да грађани искористе своје право и обрате се Заштитнику грађана у случајевима када је то заиста потребно и оправдано. Неодговорним подношењем притужбе крше се права других, нерационално троши новац свих пореских обвезника, одузима драгоцено време за решавање основних притужби и онемогућава или отежава заштита права грађана уопште.
На ком се језику можете обратити Заштитнику грађана?
Било којим језиком и писмом које користите у свакодневној комуникацији.
Када Заштитник узима у разматрање притужбу?
Заштитник грађана узеће у разматрање притужбу:
• када предмет притужбе јесте у надлежности Заштитника грађана
• када од повреде права до подношења притужбе није прошло више од три године
• када сте претходно своја права покушали да заштитите у одговарајућем правном поступку пред органом управе и
• када сте притужбу потписали и попунили подацима потребним за поступање Заштитника грађана.
Ако неки од наведених услова није испуњен, сматра се да нема основа за поступање Заштитника грађана због ће Ваша притужба бити одбачена, а Ви обавештани о разлозима за одбацивање.
Изузетно, уколико неки од ових услова није испуњен Заштитник грађана Вас може позвати да притужбу допуните. У случају да то не учините, ваша притужба биће одбачена.
Можете ли имати штетне последице због обраћања Заштитнику грађана?
Грађани не могу бити изложени кривичној, прекршајној, дисциплинској или било којој другој одговорности односно санкцији због тога што су се у циљу заштите и остварења својих права и интереса обратили Заштитнику грађана или пружили информације од значаја за поступак који Заштитник води, осим уколико није реч о прутужби посебно увредљиве или претеће садржине.
Шта се сматра злоупотребом права на обраћање Заштитнику грађана?
Како се поступак по поднетим притужбама или по сопственој иницијативи води првенствено у јавном интересу – интересу успостављања законитог и правилног поступања органа власти и остваривања права грађана, то се свако понашање подносиоца притужбе које је очигледно супротно сврси права на обраћање Заштитнику грађана и које спречава његово прописно функционисање или прописно вођење поступка сматра злоупотребом права на обраћање Заштитнику грађана.
„Злоупотреба“ је стандард, појам чију садржину је немогуће и непотребно таксативно дефинисати, већ се цени у сваком конкретном случају коришћењем разума, оправданих очекивања, искуства, околности конкретног случаја, посебности конкретног притужиоца и других критеријума примерених демократском друштву. Тако на пример, понашање које би се могло оценити као злоупотреба коју чини грађанин који поседује високо правничко образовање, не мора нужно бити цењено као злоупотреба ако буде учињено од стране правног лаика.
Примери понашања које би се могло окарактерисати као „злоупотреба“ права на подношење притужбе су: изношење нетачних чињеница и подношење фалсификованих документа, или на други начин показивање намере да се створи погрешна представа о неком догађају који је предмет притужбе; прикривање дела чињеница или битних околности (које не иду у прилог подносиоцу притужбе) а које су му познате и свестан је њиховог значаја; учестало подношење неоснованих притужби, тј. притужби које су у суштини истоветне са притужбом коју је овај орган већ разматрао и обавестио притужиоца о свом ставу поводом ње; постављање реторских, општих питања која умногоме превазилазе сврху законом прописаног обраћања органу; грубо вређање Републике Србије и њених грађана; подношење притужби са увредљивим или претећим садржајем и сл.
Информатор о раду
