a

Опширније...Градовима Крагујевцу, Пироту и Нишу данас је, на свечаности у Београду, Заштитник грађана уручио награде за допринос развоју свих облика приступачности на својој територији у 2016. години. На додели награда заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом и старијих Владана Јовић истакла је да Заштитник грађана на овај начин жели да промовише примере добре праксе у области приступачности на локалном нивоу и да оствари бољу сарадњу с њима како би утврдио разлоге због којих се у пуној мери не примењују прописи који гарантују права особа са инвалидитетом.

Град Крагујевац награђен је за свеобухватно деловање на развоју приступачности и социјално укључивање особа са инвалидитетом, Пирот за укључивање крајњих корисника у процес доношења одлука о адекватном решењу за проблем приступачности, док је Ниш добио награду за стратешко промишљање и проактивносту развоју приступачности.

„Пријавиле су се 22 локалне самоуправе, а након обиласка пријављених градова и општина, комисија је донела одлуку да награду за допринос развоју свих облика приступачности на својој територији у 2016. добију градови Крагујевац, Пирот и Ниш. Представници награђених градова посетиће Милано, који је добитник награде Европске комисије Access City за прошлу годину“ - нагласила је Јовић.

Признања за допринос развоју свих облика приступачности на својој територији у 2016. години припала су градовима Ужице, Нови Пазар и Крушевац, као и општинама Бујановац и Свилајнац. Похваљени су за допринос развоју свих облика приступачности на својој територији у 2016. години градови Лесковац, Лозница, Панчево и Врање, као и општине Бојник, Бољевац, Пантелеј, Звездара, Неготин, Параћин, Сремски Карловци, Стара Пазова, Врњачка Бања и Жагубица.

Одлуку о додели награда донела је конкурсна комисија коју су чинили представници Заштитника грађана, Стална конференција градова и општина (СКГО), Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије и неколико удружења грађана.

Опширније...Заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић је, отварајући данашњи интерсекторски округли сто „Заштита жена од насиља у породици и партнерским односима и заштита деце од злостављања и занемаривања“ у Врању, изразила очекивање да ће овај и слични скупови допринети бољем и сврсисходнијем повезивању надлежних органа и стручњака у поступцима заштите жена од насиља и заштите деце од злостављања и занемаривања. Она је указала да још увек не постоји адекватан одговор друштва и државе на насиље над женама и децом и подсетила да је само десет одсто пријава насиља над женама у породици и партнерским односима добило свој исход у судском поступку изрицањем казни и мера према насилнику. Доношење новог Закона о спречавању насиља у породици представља значајан помак напред, али ће кључни напредак бити успостављен тек правилном и доследном применом прописа и стандарда у поступцима превенције, сузбијања и спречавања насиља над женама и децом и поступцима њихове заштите и рехабилитације, рекла је Стевановић.

Председник Скупштине града Врање Дејан Тричковић поздравио је одржавање овог округлог стола, указујући на нужност да се органи повезују, а информације у пуној мери деле и навео да је Град Врање спровео низ активности на сузбијању насиља у породици и да ће наставити да подржава активности које имају за циљ превенцију и спречавање насиља у породици.

Опширније...

Опширније...Извор: Н1

Вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић изјавио је у Дану уживо телевизије Н1, да је питање Савамале срамота за Србију, јер је тај случај могао лако да буде решен, а уместо тога се већ годину дана поставља питање шта све државни органи нису урадили од момента рушења до данас.

Јанковић каже да је Србија добијала шамаре међународних институција због нелегалног рушења објеката у Херцеговачкој улици у београдској четврти Савамала, које се десило у априлу прошле године.

"То нису шамари који обарају с ногу, али су понижавајући. Мислим да српско друштво мора да смогне снагу да одговори на елементарна питања. Савамала сама по себи је могла да буде нешто што се десило, на шта је држава реаговала, па да очекујемо да се тако нешто више неће десити. Али више није проблем шта се десило, већ шта се све није десило од момента рушења до данас”, истиче он.

Јанковић каже да се поставља питање шта су у претходних годину дана урадили контролни механизми и шта је урађено с аспекта правосуша будући да се у медијима појавила информација да полиција тужилаштву није доставила податке везане за тај случај. Уколико је то истина, треба покренути дисциплински поступак, а отвара се и питање кривичног дела, јер ометање правде није добро, поручује заштитник грађана.
Институција заштитника је недавно покренула и поступак контроле рада службе за катастар, поводом навода да су непокретности у Херцеговачкој улици обрисане из катастра у моменту када су још постојале. Тај поступак је при крају и Јанковић очекује да ће ускоро изаћи у јавност са утврђењем и препоруком уколико се утврди да је незаконитости било.

Опширније...

Трећим периодичним извештајем који је Комитет за људска права УН разматрао у марту ове године, Србији је упућен низ препорука које се тематски односе на неколико области - злочин из мржње, права и положај ЛГБТ особа, побољшање положаја Рома и особа са инвалидитетом. Посебну пажњу овим извештајем Комитет је посветио питањима миграната и тражилаца азила, слободе медија, док истовремено констатује да је неусвајање закона о бесплатној правној помоћи забрињавајуће.

Опширније...На Конференцији коју је тим поводом организовала Кућа људских права, вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић поручио је да држава мора озбиљно да узме у обзир препоруке које јој стижу од Комитета за људска права, али и других органа УН, тим пре што исте препоруке добијамо годинама уназад. „Јасно је да те препоруке наша држава мора што пре да почне да спроводи, а радећи на њиховој имплемантацији, требало би да користи и помоћ независних државних органа који се баве унапређењем и заштитом људских права“, нагласио је Јанковић.

На Конференцији су говорили и представници Београдског центра за људска права, Европског центра за права Рома, Центра за самостални живот особа са инвалидитетом, као и представници Грађанских иницијатива, Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије и Комитета правника за људска права.

У отвореном и конструктивном разговору Владане Јовић, заменице заштитника грађана за права особа са инвалидитетом и Ане Брнабић, министарке државне управе и локалне самоуправе, договорена је будућа сарадња на унапређењу и побољшању рада јавне управе, као и праћењу поступања по препорукама Заштитника грађана.

Заменица заштитника грађана и министарка државне управе и локалне самоуправе договориле су редовне месечне састанке како би се, кроз интензивнију комуникацију ова два органа, заједнички допринело унапређењу реформских процеса у јавној управи, а тиме и унапређењу положаја грађана и привредних субјеката.

Јавна окупљања грађана која се ових дана одржавају у центру града не смеју бити оправдање за необављање послова служби које су од виталног значаја за живот грађана, изјавио је данас вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић.

Реагујући на медијске наводе да је Градски завод за хитну медицинску помоћ упутио саопштење, којим грађане Београда обавештава и моли за разумевање „због тога што у периоду од 18 до 21 сат није у могућности да интервенише у централним градским улицама“, Јанковић подсећа руководство ове здравствене установе на њену основну функцију – брзу и ефикасну медицинску помоћ, базирану на универзалним начелима и доктринарним ставовима ургентне медицине. Mолба грађанима да имају разумевања за неиспуњавање задатка због коjих та установа постоји је непримерена и отвара могућност непружања хитне медицинске помоћи.

Јанковић очекује од учесника свих јавних окупљања да омогуће несметан пролаз возилима хитне помоћи, као и онима са првенством пролаза. Потребно је и да полиција у том погледу да свој допринос не реметећи право грађана на несметано одвијање јавних окупљања која нису забрањена.

Заштитник грађана је покренуо поступак контроле рада и поступања Градског завода за хитну медицинску помоћ. Овлашћена лица Заштитника грађана ће извршити непосредан надзор рада ове здравствене установе. Након прикупљених чињеница јавност ће бити обавештена о исходу поступка.

Страна 1 од 314