Заштитник грађана Зоран Пашалић најоштрије осуђује лепљење плаката мржње усмерених према припадницима албанске националне мањине у Републици Србији и упозорава да овакви поступци представљају недопустив израз нетрпељивости и дискриминације, који угрожава сигурност грађана и нарушава међунационално поверење.

Ширење мржње и нетрпељивости према било којој националној заједници нема места у демократском друштву заснованом на поштовању људских права, равноправности и владавини права. Сваки грађанин Републике Србије има право да живи без страха од дискриминације, застрашивања и говора мржње, без обзира на своју националну припадност.

Заштитник грађана очекује да надлежни органи хитно утврде све околности овог случаја, идентификују и процесуирају одговорне у складу са законом, као и да предузму све неопходне мере ради спречавања понављања сличних инцидената.

Истовремено, Заштитник грађана подсећа да су државни органи дужни да доследно штите права свих националних мањина и да одлучно реагују на сваки облик дискриминације, говора мржње и подстицања националне или етничке нетрпељивости.

Заштитник грађана позива грађане, представнике институција, медије и носиоце јавних функција да својим деловањем допринесу изградњи друштва у којем се различитости поштују, а несугласице решавају дијалогом и уважавањем, а не говором мржње и позивима на дискриминацију.

Поводом 25 година од одржавања прве Параде поноса у Београду, Заштитник грађана Зоран Пашалић подсећа на догађаје из 30. јуна 2001. године, када је први покушај јавног окупљања припадника ЛГБТ заједнице прекинут насиљем, нападима и кршењем основних људских права.

Четврт века касније, Србија је направила значајне помаке у области заштите људских права и слободе мирног окупљања. Ипак, сваки облик насиља, говора мржње, дискриминације и нетолеранције представља озбиљан изазов за демократско друштво и захтева доследну реакцију надлежних институција.

Заштитник грађана истиче да право на мирно окупљање у складу са законом, слободу изражавања и достојанство припада сваком грађанину, без обзира на његова лична својства, и да је обавеза државе да свима обезбеди једнаку заштиту и сигурност.

Уочи предстојеће Параде поноса, Заштитник грађана позива све учеснике, грађане и надлежне органе да својим понашањем допринесу очувању мира, међусобног уважавања и поштовања закона, како се никада више не би поновили догађаји који су обележили први Прајд у Београду 2001. године.

Поштовање људских права, различитости и достојанства сваког појединца представља темељ демократског друштва и вредност којој Република Србија остаје посвећена.

Заштитник грађана Зоран Пашалић упутио је писмо на 106 адреса међународних институција и организација које се баве заштитом људских права, у којем их је упознао са догађајима који су се одиграли 28. јуна 2026. године, на Видовдан, на Газиместану.

Повод за обраћање представљају наводи и докази које је Заштитник грађана примио од лица која су присуствовала обележавању Видовдана, а која су указала да су том приликом била изложена тортури, вређању, узнемиравању и другом непримереном поступању.

У обраћању међународним институцијама посебно је указано на историјски и културни значај Газиместана као места од изузетног значаја за српски народ, као и на околности под којима  је дошло до вређања и непримереног поступања према учесницима током овогодишњег обележавања Видовдана.

Циљ обраћања је да релевантне међународне институције буду благовремено и потпуно информисане о наведеним догађајима, као и да, у складу са својим мандатом, сагледају достављене информације и предузму активности које сматрају примереним у области заштите људских права.

Заштитник грађана Републике Србије Зоран Пашалић упутио је данас допис господину Наиму Келају, који обавља функцију Омбудсмана Косова, са захтевом да, у оквиру својих надлежности, хитно испита све околности привођења већег броја грађана српске националности након обележавања Видовдана на Газиместану 28. јуна 2026. године и прати законитост поступања надлежних органа.

Према јавно доступним информацијама, приведено је 36 лица српске националности, међу којима и једно малолетно лице. Заштитник грађана је од господина Келаја затражио да утврди да ли су приликом лишења слободе, задржавања и покретања прекршајних поступака поштовани међународни стандарди заштите људских права, укључујући право на слободу и безбедност, право на обавештеност о разлозима лишења слободе, право на приступ браниоцу, право на правично суђење, као и забрану дискриминације по било ком основу.

Посебно је затражено да се испита да ли су у случају малолетног лица поштоване гаранције предвиђене Конвенцијом Уједињених нација о правима детета, укључујући начело најбољег интереса детета, право на правну помоћ, присуство родитеља или законског заступника и примену лишења слободе искључиво као крајње мере и у најкраћем могућем трајању.

Заштитник грађана је затражио и информације о мерама које су надлежни органи предузели или планирају да предузму ради обезбеђивања пуне примене међународних стандарда људских права и заштите процесних права свих приведених лица.

Заштитник грађана истиче да је од изузетног значаја да се сваки поступак који се води поводом овог догађаја спроводи законито, непристрасно и без дискриминације, уз пуно поштовање достојанства, процесних гаранција и основних људских права свих учесника.

Поводом овог догађаја, Заштитник грађана обратио се и институцијама Европске уније у Бриселу, амбасадама земаља Квинте, као и Мисији Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Приштини, указујући на потребу да се поступање надлежних органа спроведе у складу са највишим међународним стандардима заштите људских права, уз обезбеђивање пуне заштите процесних права свих приведених лица.

Поводом обележавања Међународног дана поноса Заштитник грађана указује на потребу за јачом институционалном подршком ЛГБТИ+ особама ради ефикасне превенције насиља и елиминисања свих облика дискриминаторног понашања којима је та популација и даље изложена у свакодневном животу.

„Наша дужност као друштва је да обезбедимо равноправност и достојанствен живот за сваког појединца, без обзира на његову сексуалну оријентацију или родни идентитет“, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић. Он је нагласио да борба против дискриминације и говора мржње захтева континуиран и отворен дијалог свих друштвених актера, укључујући државне институције, организације цивилног друштва и грађане.

„Само кроз системско образовање, развој толеранције и одлучне институционалне кораке можемо изградити демократско друштво у којем нико неће живети у страху због својих личних својстава“, навео је Пашалић.

Институција Заштитника грађана активно прати положај рањивих група у Републици Србији. Пракса показује да су ЛГБТИ+ особе и даље мета онлајн претњи, увреда, али и физичког насиља на улицама. Због тога је неопходно унапредити законски оквир и убрзати рад надлежних органа на процесуирању кривичних дела мотивисаних мржњом према тој популацији.