a

Аутор: Јелена Диковић 

Додела признања локалним самоуправама за развој приступачности за особе са инвалидитетом

Градови Крагујевац, Пирот и Ниш добитници су награде за допринос развоју свих облика приступачности за особе са инвалидитетом на својој територији у 2016. години, речено је Данасу у служби Заштитника грађана. Признања ће бити додељена сутра у Клубу посланика у Београду.

Један од основних предуслова за остваривање права особа са инвалидитетом је приступачно окружење, због чега је служба Заштитника грађана 2014. израдила базу података о приступачности јавних објеката, односно интерактивну Мапу приступачности, у којој се налази више од 10.000 уноса.

Како за Данас истиче заменица заштитника грађана Владана Јовић, Мапа садржи информације о приступачним објектима у општинама и градовима - локацијама стајалишта јавног превоза, јавних паркинг места резервисаних за особе са инвалидитетом, пешачких прелаза и јавних објеката у надлежности јединица локалне самоуправе и објеката електропривреде - као и сервисима подршке за особе са инвалидитетом и грађанима којима су потребне.

- Свим градовима и општинама упућен је позив да, ради лакшег и бржег информисања грађана о приступачности објеката јавне намене, поставе Мапу приступачности на своје интернет презентације, што је учинио велики број градова, општина, јавних предузећа и установа - указује Јовић. Како истиче наша саговорница, управо ће сутра бити додељена награда локалним самоуправама које су највише допринеле развоју свих облика приступачности на својој територији, „како би се скренула пажња јавности на неповољан положај особа са инвалидитетом, које чине осам одсто укупног становништва“.

- Пријавиле су се 22 локалне самоуправе, а након обиласка пријављених градова и општина, комисија је донела одлуку да награду за допринос развоју свих облика приступачности на својој територији у 2016. добију градови Крагујевац, Пирот и Ниш. Представници награђених градова посетиће Милано, који је добитник награде Европске комисије Аццесс Цитy за прошлу годину - нагласила је Јовић. Такође,Ужице, Нови Пазар, Крушевац, Бујановац и Свилајнац добили су посебна признања,док су Бојник, Бољевац, Пантелеј из Ниша, Звездара из Београда, Неготин, Параћин, Сремски Карловци, Стара Пазова, Врњачка Бања и Жагубица, и градови Лесковац, Лозница, Панчево и Врање добили похвале.

„Мапа приступачности“ је израђена у сарадњи са Удружењем за ревизију приступачности, а Заштитник грађана је, са Сталном конференцијом градова и општина и Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије потписао Споразум о сарадњи.

Посебна пажња за рањиве групе

„Заштитник грађана посебну пажњу посвећује заштити права рањивих група грађана међу којима су и особе са инвалидитетом. Остваривање њихових права је у надлежности органа јавне власти чија поступања и рад Заштитник грађана надзире и унапређује указујући на проблеме са којима се особе са инвалидитетом суочавају“, истакла је за Данас Владана Јовић.

Пише Александра Поповић

У извештају Заштитника грађана о подизању бетонског зида око ромског насеља „Марко Орловић“ у Крушевцу наводи се да је зид подигнут уз све потребне дозволе.

Такође да је забрињавајуће што он претвара ромско насеље у гето, јасно га издвајајући, док притом није утврђено ко је наложио његову изградњу и са којим интересима.

Овим извештајем Заштитник жели да скрене пажњу надлежних органа и јавности да, иако је изградња зида са формално-правног аспекта у складу са важећим прописима јер има неопходне дозволе Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, може за последицу имати гетоизацију једног броја грађана. Што се управо и десило са поменутим насељем када је око њега подигнут бетонски зид, који према објашњењима ЈП "Путеви Србије" служи за заштиту становништва од буке са коловоза, али који ипак по изгледу не личи ни на један други зид такве намене, већ на заклањање нерешених проблема Рома од потенцијалних инвеститора на околним парцелама.

Роберт Сепи, заменик заштитника грађана за права националних мањина, објашњава да је у поступку провере утврђено да су од стране надлежних органа "испоштовани сви захтеви и спроведене све процедуре које прописи налажу" за саму изградњу, те да је Министарство грађевинарства одобрило техничку документацију за изградњу, али да је крајњи резултат ипак - "бетонски зид каквог нема нигде другде у Србији", јер законом није прописано да треба проверити да ли се гради око ромског насеља. Одговорност локалних власти још је било теже утврдити јер поред објашњења о самом извођењу радова која су доставили Заштитнику, на крају није утврђено чија је одлука била да се зид подигне.

- Постоје надлежни органи који нису доставили објашњења која смо тражили, нити омогућили разговор са својим представницима, на шта их закон обавезује. Објашњења која смо добили могу се поделити на она која прецизно одговарају на питање и она која су служила за одуговлачење, разводњавање, опструкцију и тежила ка неутврђивању правог стања ствари - наводи Сепи.

Један од таквих органа, стоји у извештају, јесте и Дирекција за урбанизам и изградњу града Крушевца, која није одговорила на питања Заштитника, нити послала своје представнике на заказане састанке, а била је надлежна за доношење одлуке о врсти зида који ће се градити.

На питање да ли је овај проблем могао бити решен на неки други начин, прихватљивији са становишта заштите људских права ромске националне мањине, Сепи одговара да је управо то један од најважнијих закључака овог извештаја, и читавог поступка који је спроведен.

- Проблем не би ни настао да се приликом доношења прописа у овој области размишљало о ситуацији као што је ова. Такође, да су процедуре креиране тако да свима јасно и унапред буде познато да се зид подиже око насеља, проблема не би ни било. На крају, проблем не би ни настао да су све службе надлежних органа биле упознате и едуковане о томе шта и како да раде оне друге којима је поверена брига о инклузији Рома и њиховом становању - указује Сепи.

Као посебно важна чињеница, у извештају се наглашава и да, иако Министарство грађевинарства законом није обавезано да води рачуна о специфичним условима на простору за који издаје дозволе, на његовом челу се налази министарка која је уједно, у име владе, координатор државних органа за унапређење положаја Рома и Ромкиња.

Извор: ТВ Н1

Опширније...Вршилац функције заштитника грађана, Милош Јанковић, коментаришући скуп председничког кандидата Саше Јанковића, који је био планиран за суботу у Савамали, каже да је полиција дужна да прими пријаву о скупу, а уколико није потпуна од подносиоца да затражи да је допуни. На крају, полиција има право да забрани скуп уколико се пријава не допуни.

Саша Јанковић објавио је у среду увече на свом Твитер налогу да је полиција на општини Савски венац "физички одбила" да прими пријаву о скупу планираном у Савамали за суботу 18. март. Начелник Полицијске станице Савски венац Радован Гатарић је, у писаној изјави за Н1, навео да пријава коју је грађанин донео у име групе грађана "За Србију без страха" садржи мањкавости и да полиција није одбила пријаву, већ да је подносилац од ње својевољно одустао.

Милош Јанковић каже да заштитник грађана није добио притужбу о том случају, али да може начелно да каже да полиција мора да прими пријаву, а уколико у њој недостају информације дужна је да наложи да се пријава допуни.

"Ако није допуњена може да забрани скуп. Полиција мора да прими пријаву, свако одбијање примања доводи нас до примера праксе коју карактеришемо као лоша управа. То је недопустиво", истиче Јанковић.

Заштитник грађана је Скупштини Србије предао годишњи извештај, који по закону мора да се нађе у Скупштини најкасније до 15. марта. Јанковић објашњава да је сачињавање тог извештаја праћено нелагодом јер Скупштина пуне две године није разматрала претходне извештаје.

"Долазите у ситуацију да нешто чините, а да нисте сигурни да ли ће то имати свога разлога", каже Јанковић.

Додаје да је овај извештај најобимнији од свих у протеклих 10 година рада заштитника грађана. Као највећи проблем наводи се сиромаштво и недостатак правне сигурности која би омогућила да се грађани осећају као грађани у пуном капацитету.

Вршилац функције заштитника грађана каже да је претходну 2016. годину обележило оспоравање постигнућа и рада заштитника.

"То се показивало кроз медијску кампању које је била усмерена да се девалвира рад независне институције. У свему томе грађани су уочили да је заштитник грађана без обзира на те нападе успео да се наметне као институција од поверења. Често се дешавало да добијамо притужбе грађана које почињу речима: 'Знам да нисте надлежни, али само вама можемо да се обратимо...'", рекао је Јанковић.

Каже да је највећи број притужби био из области социоекономских права, повреде начела добре управе, што значи да надлежни органи нису правовремено реаговали.
"Суочени смо са нечим што се може назвати лоша управа", каже Јанковић.

Говорећи о случају Савамала, Јанковић каже да је заштитник грађана врло брзо урадио надзор у том случају, а да је већи проблем постало то што није чињено после рушења у Савамали, него оно што се те ноћи десило.

"У случају Савамала полиција није поступала по налогу Тужилаштва, немамо података шта се десило. Све то што се десило у Савамали те ноћи сада одлази под Б, у односу на нешто што се родило као важније - под А – шта све није учињено од тада. Није добро што се није чинило ништа у дужем периоду, држава треба да стави тачку на тај случај. Мања ће штета бити да се разреши него да се ћути о томе", истиче Јанковић.

Снимак интервјуа Милоша Јанковића на ТВ Н1 можете видети овде.

Извор: Бета, 15.03.2017.

Опширније...Вршилац дужности заштитника грађана Милош Јанковић изјавио је данас да у 2016. није остварен напредак у медијског сфери, а да је рад заштитника обележио случај тзв. анализе ризика у Министарству унутрашњих послова, којим је спречено да 1.500 радника остане без посла.

Када је у питању слобода изражавања и медија, није дошло до значајних помака на боље у односу на претходни извештајни период, рекао је агенцији Бета Јанковић који је данас предао Скупштини Србије извештај за 2016. годину.

Јанковић је као један од индикативних случајева у области медија издвоји случај ТВ Апатин. Та телевизија је објавила снимке на којима се види да је отет један одборник, а епилог објављивања таквих снимака јесте да је ускраћено финансирање те станице, да је велик број чланова редакције раскинуо радни однос и да је та телевизија пред гашењем, рекао је Јанковић.

Јанковић је рекао да је са становишта заштитника више догађаја обележило 2016. годину, међу којима је најпознатија Савамала, али је издвојио случај тзв. анализе ризика у којем је било покушано да у МУП-у отказе добије више од 1.500 полицијских службеника на начин који није утемељен у закону.

"Правовременом реакцијом заштитника, то је осујећено и радници који су били пребачени на очигледно непотребна радна места изменом систематизације враћени су на посао", рекао је Јанковић.

Он је казао да извештај омбудсмана за 2016. годину "није краћи од претходног", што, како је рекао, може указивати на степен повреда права грађана које су начињене неадекватним поступањем органа управе.

"Били смо суочени са изазовом који се састојао у томе да је заштитник грађана који је руководио овом институцијом 10 година поднео оставку фебруара ове године", рекао је Јанковић.

По његовим речима, заштитник грађана постао је током претходних 10 година "институција у коју грађани имају поверења и један од најзначајнијих јемаца заштите људских права".

"Поверење грађана исказано је кроз чињеницу да се у претходних 10 година заштитнику обратило око 150.000 грађана, у 2016. око 20.000 грађана", навео је Јанковић.

Он је додао и да је током сачињавања извештаја постојала "одређена непријатност" што Скупштина, упркос обавези која проистиче из њеног пословника, до сада није разматрала два претходна извештаја.
"Очекујемо у наредном периоду да ће данас достављени извештај Народна скупштина разматрати не само у оквиру својих одбора, већ и у пленуму пред очима јавности", казао је вршилац дужности омбудсмана.

Јанковић је рекао да је током 2016. било бројних оспоравања постигнућа рада заштитника, што је било изражено кроз медијску кампању у којој су учествовали највиши државни функционери.

"Морам да укажем и на то да су државни службеници и руководиоци институција показали висок степен свести и да упркос једном лошем окружењу у којем смо живели и радили током 2016. да је сарадња тих државних службеника са заштитником била јако добра", рекао је Јанковић.

Он је рекао да је то на крају резултирало поприлично охрабрујућим податком да је више од 80 одсто препорука заштитника извршено и испуњено онако како је заштитник грађана рекао да то треба да се уради.

Страна 1 од 45