a

Опширније...Србији су потребни центри за ментално здравље у оквиру локалних самоуправа, како бисмо побољшали положај особа са менталним сметњама и омогућили њихов живот у заједници, изјавио је ФоНету вршилац дужности Заштитника грађана Милош Јанковић, уочи конференције о положају особа са менталним сметњама, која се одржава 25. и 26. маја у Београду.

Јанковић је указао да су особе са менталним сметњама посебно повредива друштвена група и то, пре свега, оне које су смештене у социјалним установама или у специјализованим психијатријским болницама. То су лица која су изолована из заједнице и у великом броју често смештена у дислоцираним установама, објаснио је Јанковић. Према његовим речима, потребно је да држава предузме ефикасне мере како би та лица могла да живе у заједници и да у њој буду збринута.То подразумева да подршка мора да буде упућена и њиховим породицама, напоменуо је Јанковић.

Многи често осуђују породице које имају чланове са менталним сметњама да не желе да се брину о њима, уочио је Јанковић, а заборављају колико то захтева посвећености. То често подразумева да неко од укућана мора да напусти посао како би бринуо о особи са менталним сметњама, нагласио је Јанковић, који сматра да држава мора да помогне и изгради систем подршке тим породицама и њиховим члановима са менталним сметњама.

У Србији се не ради довољно, све су то парцијална решења, а већ годинама нема системским помака, указао је Јанковић. Потребни су нам центри за ментално здравље у оквиру локалних самоуправа, рекао је Јанковић и објаснио да то не мора да буде у свакој од њих, већ један центар може да буде за више општина. У саставу тих центара требало би да буду психолози, психијатри и правници ради помоћи особама са менталним сметњама које су ван институција и који живе у заједници,напоменуо је Јанковић.

Он сматра да би ти стручњаци стално требало да прате какво је стање лица са менталним сметњама и да предузимају мере,у складу са тим. Не може се све сводити на ово што се данас чини, а то је да се одлучи где да се смести лице са менталним сметњама,констатовао је Јанковић. У ситуацији када се изгради систем и када тим стручњака прати стање лица са менталним сметњама, онда таква особа може да буде у заједници, а да по потреби буде упућена на лечење, рекао је Јанковић. Он је додао да би успостављање центара за ментално здравље у локалним самоуправам требало да се спроведе у сарадњи министарстава здравља и рада и социјалне политике. Проблем је и што је велики број лица са менталним сметњама смештен у социјалне установе, попут Мале Пчелице у Крагујевцу, у којима има више од хиљаду корисника, указао је Јанковић.

Према речима руководства те установе, многим лицима у њој није ту место и једини разлог за њихов боравак у социјалној установи је у томе што нема услова за њихово збрињавање у заједници. Јанковић је поручио да и деца са менталним сметњама морају да имају појачану заштиту, али да се мора водити рачуна о томе шта после, када напуне 18 година. Када се то деси, имате промену из једнг режима у други и ту је потребно системско решење како би се избегле негативне ситуације, објаснио је Јанковић.

Говорећи о активностима Заштитника, Јанковић је рекао да је његова служба покренула поступке у случају поступања комуналне полиције према ромској деци и случају односа полиције у Бачкој Тополи према сину Звездана Јовановића.

У нашрем друштву одређени догађаји нужно повлаче сврставање јавности на одређену страну. Све је то последица популизма који је, нажалост, владајући у нашем друштву, оценио је Јанковић.

Он сматра да би и случај у Бачкој Тополи, као и поступање комуналне полиције у Београду, надлежни требало да испитају, уз поштовање претпоставке невиности.

Упитан о процедури за одузимање пословне способности у Србији, Јанковић је рекао да судови морају пажљиво да решавају сваки од тих случајева и да није прихватљиво да судија доноси одлуку, а да није ни видео особу о чијој судбини одлучује.

Јанковић је нагласио да евентуално одузимање пословне способности не би требало да буде основ за смештање одређене особе у социјалне установе, то јест за лишавање слободе.

Милош Јанковић, вршилац функције заштитника грађана, о годишњици случаја Савамала

Грађани с правом очекују да се коначно стави тачка на овај случај, а кривци буду кажњени. Уместо тога, Србија добија шамаре између осталог и од стране међународних организација. Ти шамари не обарају, али понижавају Србију и указују да је у овом случају, потпуно непотребно, урушена владавина права, а грађани понижени

Прошло је годину дана од случаја Савамала. Све оно што се тада десило, као и све оно што се од тада до данас није десило, а требало је, најбоље говори о томе колико је Србија правна држава. Пре свега, тај случај отвара питање да ли је Србија држава свих њених грађана, који су пред Уставом и законом једнаки.
Уставом Србије је прописано да је владавина права његова претпоставка. Ниједан појединац или група не могу се изметнути изнад права и нису власни да по свом нахођењу повређују достојанство грађана и њихова неотуђива права и слободе.

Владавина права се остварује поштовањем људских права, поделом власти заснованој на равнотежи и међусобној контроли, постојањем независне судске власти и повиновањем носилаца власти Уставу и закону.
Одмах након догађаја у Савамали у ноћи - раним јутарњим сатима 25. априла 2016. године, Заштитнику грађана се обратио велики број грађана који су указивали на повреде њихових права. Тврдили су да је, под окриљем ноћи, група лица у црним униформама, под фантомкама, над тим делом града преузела фактичку власт у трајању од два сата. Указали су да су затечени грађани том приликом били лишени слободе, да су им одузети мобилни телефони и личне ствари, као и да је од припадника обезбеђења објеката одузето наоружање. Том приликом, помоћу грађевинских машина срушен је велики број грађевинских објеката, од којих преко десет масивне градње.

Налог од „врха полиције“

Грађани су указали да су током и након догађаја у Савамали тражили интервенцију полиције. Тврдили су да је упркос бројним позивима, полиција одбила да изађе на лице места. Супротно томе, председник Скупштине града Београда је наредних дана преко медија тврдио да полиција о догађајима у Савамали уопште није била обавештена.
Након неколико дана, 30. априла, извршио сам најављени, трочасовни надзор над радом београдске полиције. Приликом доласка мимоишао сам се са министром унутрашњих послова који је у том моменту излазио из зграде полиције. Присутни руководиоци београдске полиције су на почетку надзора тврдили да о дешавањима у Савамали нису били благовремено обавештени. Након тога, остварили су сарадњу, на тај начин што су ставили на увид тражене податке - документа и аудио-записе телефонских позива дежурној служби.  Индикативно је да су ми током преслушавања снимака позива на дежурни телефон присутни руководиоци београдске полиције тврдили да се консултације оператерки са њиховим шефом не снимају, иако је на записима на ЦД-у који ми је уручен јасно чујан тај разговор. Између осталог, након добијања упутства од шефа да полиција неће поступати, на снимку се чује објашњење оператерке грађанину да је такав налог дат од стране „врха полиције“.

Опширније...

Аутор: Јелена Диковић 

Додела признања локалним самоуправама за развој приступачности за особе са инвалидитетом

Градови Крагујевац, Пирот и Ниш добитници су награде за допринос развоју свих облика приступачности за особе са инвалидитетом на својој територији у 2016. години, речено је Данасу у служби Заштитника грађана. Признања ће бити додељена сутра у Клубу посланика у Београду.

Један од основних предуслова за остваривање права особа са инвалидитетом је приступачно окружење, због чега је служба Заштитника грађана 2014. израдила базу података о приступачности јавних објеката, односно интерактивну Мапу приступачности, у којој се налази више од 10.000 уноса.

Како за Данас истиче заменица заштитника грађана Владана Јовић, Мапа садржи информације о приступачним објектима у општинама и градовима - локацијама стајалишта јавног превоза, јавних паркинг места резервисаних за особе са инвалидитетом, пешачких прелаза и јавних објеката у надлежности јединица локалне самоуправе и објеката електропривреде - као и сервисима подршке за особе са инвалидитетом и грађанима којима су потребне.

- Свим градовима и општинама упућен је позив да, ради лакшег и бржег информисања грађана о приступачности објеката јавне намене, поставе Мапу приступачности на своје интернет презентације, што је учинио велики број градова, општина, јавних предузећа и установа - указује Јовић. Како истиче наша саговорница, управо ће сутра бити додељена награда локалним самоуправама које су највише допринеле развоју свих облика приступачности на својој територији, „како би се скренула пажња јавности на неповољан положај особа са инвалидитетом, које чине осам одсто укупног становништва“.

- Пријавиле су се 22 локалне самоуправе, а након обиласка пријављених градова и општина, комисија је донела одлуку да награду за допринос развоју свих облика приступачности на својој територији у 2016. добију градови Крагујевац, Пирот и Ниш. Представници награђених градова посетиће Милано, који је добитник награде Европске комисије Аццесс Цитy за прошлу годину - нагласила је Јовић. Такође,Ужице, Нови Пазар, Крушевац, Бујановац и Свилајнац добили су посебна признања,док су Бојник, Бољевац, Пантелеј из Ниша, Звездара из Београда, Неготин, Параћин, Сремски Карловци, Стара Пазова, Врњачка Бања и Жагубица, и градови Лесковац, Лозница, Панчево и Врање добили похвале.

„Мапа приступачности“ је израђена у сарадњи са Удружењем за ревизију приступачности, а Заштитник грађана је, са Сталном конференцијом градова и општина и Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије потписао Споразум о сарадњи.

Посебна пажња за рањиве групе

„Заштитник грађана посебну пажњу посвећује заштити права рањивих група грађана међу којима су и особе са инвалидитетом. Остваривање њихових права је у надлежности органа јавне власти чија поступања и рад Заштитник грађана надзире и унапређује указујући на проблеме са којима се особе са инвалидитетом суочавају“, истакла је за Данас Владана Јовић.

Пише Александра Поповић

У извештају Заштитника грађана о подизању бетонског зида око ромског насеља „Марко Орловић“ у Крушевцу наводи се да је зид подигнут уз све потребне дозволе.

Такође да је забрињавајуће што он претвара ромско насеље у гето, јасно га издвајајући, док притом није утврђено ко је наложио његову изградњу и са којим интересима.

Овим извештајем Заштитник жели да скрене пажњу надлежних органа и јавности да, иако је изградња зида са формално-правног аспекта у складу са важећим прописима јер има неопходне дозволе Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, може за последицу имати гетоизацију једног броја грађана. Што се управо и десило са поменутим насељем када је око њега подигнут бетонски зид, који према објашњењима ЈП "Путеви Србије" служи за заштиту становништва од буке са коловоза, али који ипак по изгледу не личи ни на један други зид такве намене, већ на заклањање нерешених проблема Рома од потенцијалних инвеститора на околним парцелама.

Роберт Сепи, заменик заштитника грађана за права националних мањина, објашњава да је у поступку провере утврђено да су од стране надлежних органа "испоштовани сви захтеви и спроведене све процедуре које прописи налажу" за саму изградњу, те да је Министарство грађевинарства одобрило техничку документацију за изградњу, али да је крајњи резултат ипак - "бетонски зид каквог нема нигде другде у Србији", јер законом није прописано да треба проверити да ли се гради око ромског насеља. Одговорност локалних власти још је било теже утврдити јер поред објашњења о самом извођењу радова која су доставили Заштитнику, на крају није утврђено чија је одлука била да се зид подигне.

- Постоје надлежни органи који нису доставили објашњења која смо тражили, нити омогућили разговор са својим представницима, на шта их закон обавезује. Објашњења која смо добили могу се поделити на она која прецизно одговарају на питање и она која су служила за одуговлачење, разводњавање, опструкцију и тежила ка неутврђивању правог стања ствари - наводи Сепи.

Један од таквих органа, стоји у извештају, јесте и Дирекција за урбанизам и изградњу града Крушевца, која није одговорила на питања Заштитника, нити послала своје представнике на заказане састанке, а била је надлежна за доношење одлуке о врсти зида који ће се градити.

На питање да ли је овај проблем могао бити решен на неки други начин, прихватљивији са становишта заштите људских права ромске националне мањине, Сепи одговара да је управо то један од најважнијих закључака овог извештаја, и читавог поступка који је спроведен.

- Проблем не би ни настао да се приликом доношења прописа у овој области размишљало о ситуацији као што је ова. Такође, да су процедуре креиране тако да свима јасно и унапред буде познато да се зид подиже око насеља, проблема не би ни било. На крају, проблем не би ни настао да су све службе надлежних органа биле упознате и едуковане о томе шта и како да раде оне друге којима је поверена брига о инклузији Рома и њиховом становању - указује Сепи.

Као посебно важна чињеница, у извештају се наглашава и да, иако Министарство грађевинарства законом није обавезано да води рачуна о специфичним условима на простору за који издаје дозволе, на његовом челу се налази министарка која је уједно, у име владе, координатор државних органа за унапређење положаја Рома и Ромкиња.

Страна 1 од 45