Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) је обавио три надзора над поступцима принудних удаљења 18 странаца у 2023. години. У два случаја надзирано је удаљење укупно 16 држављана Сиријске Арапске Републике из Прихватилишта за странце у Димитровграду, које је обављено друмским саобраћајем до граничног прелаза са Републиком Бугарском, а у једном случају удаљење два странца, држављана Републике Индије и Исламске Републике Пакистан, из Прихватилишта за странце у Падинској Скели до Аеродрома “Никола Тесла” Београд.

У вези са наведеним надзорима сачињен је јединствен извештај који је упућен у јануару 2024. године. НПМ је у извештају поново указао на проблем течне комуникације са странцима и позвао Министарство унутрашњих послова да користи услуге преводилаца, имајући у виду да је, када странци не разумеју језике које користе полицијски службеници, сам поступак отежан и потенцијално ствара неразумевање у вези са питањима која су од значаја како за сам поступак који се према странцу спроводи, тако и за странца. Истовремено, помоћ преводилаца у комуникацији умногоме олакшава рад службеника који обављају удаљење или на други начин поступају према странцу. Помоћ других странаца у комуникацији није потпуно одговарајуће решење, већ је потребно користити услуге квалификованих преводилаца, о чему говоре и међународни стандарди.

НПМ је указао и на праксу надлежних органа да решењем о враћању одређују странцима рок за добровољни повратак, по коме су дужни да напусте земљу по правилу у року од 15 дана, а да им се истовремено одређује и боравак у прихватилишту. Као што је наведено у извештају, НПМ не види разлоге због којих се странцима којима је одређен боравак у прихватилишту због ризика да неће бити доступни надлежном органу ради спровођења принудног удаљења (чл. 87. ст. 2. т. 1. Закона о странцима) решењем о враћању одређује рок за добровољни повратак, када се већ они истовремено смештају у прихватилиште за странце. Закон већ даје могућност да се решењем о враћању не одређује рок за добровољни повратак, односно да се решењем о враћању наложи странцу да одмах напусти територију Републике Србије ако постоји ризик да странац неће бити доступан надлежном органу ради спровођења принудног удаљења (чл. 77. ст. 7. Закона о странцима), након чега би му се у сврху извршења принудног удаљења могао одредити боравак у прихватилишту. Министарство унутрашњих послова је обавестило НПМ да се ради о спорадичном случају и да министарство, уважавајући дати коментар, предузима неопходне активности у погледу континуираног стручног оспособљавања полицијских службеника организационих јединица које обављају послове у вези са кретањем и боравком странаца у циљу правилне и уједначене примене Закона о странцима.

Attachments:

Извештај

Одговор Министарства унутрашњих послова

Одговор Министарства унутрашњих послова - допуна

Одговор Министарства унутрашњих послова - допуна 2

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас, поводом обележавања 18. јула - Дана Нелсона Манделе, јужноафричког антиапартхејдског револуционара и некадашњег председника Републике Јужна Африка, да сваки појединац има право али и обавезу да се бори против свих облика угњетавања, дискриминације и неједнакости у друштву.

„Окружење у коме живимо, дубоко укорењена, често и несвесна дискриминација, нетолеранција или нетрпељивост према онима који су по нечему различити (од боје коже, порекла, религије до сексуалног или другог личног опредељења) намеће приоритете у ангажовању Заштитника грађана на заштити и унапређењу људских и мањинских слобода и права“, нагласио је Пашалић.

Заштитник грађана је подсетио да право на физички интегритет и људско достојанство спадају у основна људска права, да је забрана мучења императивна норма која је обавезујућа за све државе, а да је Република Србија у обавези да спроводи активности и мере за обезбеђење пуног поштовања забране злостављања и унапређења стања у овој области.

„Само са вером у поштовање људских права и толеранције код сваког човека као припадника групе, заједнице или државе можемо успоставити савршен систем заштите права свих људи без обзира на расу, пол и националну припадност. Обавеза свих нас је да у свему и упркос свему према свима поступамо као људи, да негујемо универзалне људске вредности, као што су равноправност, заједништво, солидарност, међусобно поштовање“, нагласио је Пашалић.

Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација од 2009. године се дан рођења бившег председника Републике Јужне Африке Нелсона Манделе 18. јул обележава као Међународни дан Нелсона Манделе у знак признања за његов допринос култури мира и слободе.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да је крајње време да се стане на пут тренду малициозних интерпретација које насиље, поготово оно које се појављује у свом најекстремнијем облику, повезује са религијама. 

"Улога религије, којој год да конфесији припадамо је интегративна, или готово идентична улози коју у друштву има породица или образовање. Зато је крајње непоравдано и злонамерно у њој тражити упориште за насиље, што се данас све чешће ради, иако без икаквог утемељења. Начин да се обесмисле такве и сличне манипулације је да темељне институције покрену дијалог, како би се указало на чињенице и развијала свест о вредносним, пре свега етичким, али и моралним мерилима која су својствена сваком човеку“, оценио је Пашалић.   

Пашалић је нагласио да је институција Заштитника грађана у партнерству са Саветом Европе иницирала пројекат „Упознајмо се“ који има за циљ покретање верског дијалога са намером да допринесе бољем разумевању и поштовању међу конфесијама, што јесте пут ка јачању заједништва и толеранције у оквиру друштвене заједнице и основ за боље разумевање саме идеје људских права. 

Заштитник грађана сматра да од међуверског дијалога може бити само користи, имајући у виду чињеницу да је у основи сваке религије ширење мира и поштовања међу људима.         

Заштитник грађана је, након поступка контроле рада покренутог по притужби грађана на рад Републичког геодетског завода, у препорукама за отклањање пропуста у раду затражио од овог државног органа да поштује законом прописане рокове за доношење одлука како грађани не би били у ситуацији да се без основаног разлога пролонгира одлучивање о њиховим правима.

Заштитник грађана истиче да стандард добре управе не дозвољава нечињење и пасивност, већ тражи активан, ангажован став органа управе према обављању послова из свог делокруга, као и да непоштовање законских рокова у одлучивању онемогућава несметано одвијање правног промета као и заштиту и остваривање имовинских права и економских интереса грађана, што за последицу има стварање правне несигурности.

Attachments:

Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

Заштитник грађана је, након поступка контроле покренутом по притужби грађана због непоступања Општине Косјерић у погледу организације службе за збрињавање напуштених животиња на својој територији, затражио од тог органа да предузме све мере како би на својој територији организовала зоохигијенску службу и обезбедила прихватилиште за напуштене животиње, у свему у складу са условима предвиђеним позитивноправним прописима.

Заштитник грађана је утврдио пропусте у раду Општине Косјерић јер је збрињавање напуштених паса, супротно закону, поверила приватној предузетничкој радњи која своје прихватилиште има на територији општине Врњачка Бања, као и да од јануара 2024. године није организовала делатности зоохигијене на територији те општине.

Attachments:

Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

Заштитник грађана је осму годину заредом, у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина, доделио награде и признања градовима, општинама и градским општинама које су у 2023. години највише допринеле развоју приступачности у својим срединама.

Награде су добили Град Пирот, Општина Свилајнац и Град Крагујевац, а признања су додељена Општини Врњачка Бања, Градској општини Врачар и Граду Шапцу.

Пирот је добитник награде за унапређење приступачности објеката и услуга у области спорта и турузма, и то за иницијативу изградње отвореног купалишног комплекса у коме је осигурано несметано кретање и приступ свим корисницима, укључујући и особе са инвалидитетом, децу и старија лица.

Општина Свилајнац је награђена за унапређење приступачности јавних простора поводом иницијативе за унапређење приступачности и партерно уређење јавне површине са пратећим инсталацијама у пешачкој зони Општине.

Град Крагујевац је освојио награду за унапређење приступачности културних садржаја, јер је у сарадњи са организацијама цивилног друштва и уз финасијску подршку градске управе иницирао велики број изложби и представа приступачних особама са инвалидитетом.

Општина Врњачка Бања је добила признање за унапређење приступачности јавног превоза за иницијативу којом је обезбеђен бесплатан саобраћај аутобусима који задовољавају све прописане стандарде приступачности.

Градска Општина Врачар је добитник признања за континуитет у раду у области унапређења приступачности за иницијативу посвећену образовању Савета за особе са инвалидитетом и Тима за приступачност, у чијем делокругу активности је, између осталог, спровођење обука о приступачности за запослене у управи и јавним службама, као и промоцију Саветника за приступачност.

Град Шабац добитник је признања за две иницијативе. Прва се односи на реализацију пројекта „Научни центар – фабрика идеја за 21 век“, а друга на програм „Без баријера до институција“.   

Захвалнице за учешће на Јавном позиву за доделу награда за развој приступачности у 2023. години добили су Град Ужице, Град Нови Сад, Општина Кнић, Град Смедерево, Градска општина Палилула (Град Ниш) и Општина Жагубица.

О датуму и месту доделе награде, признања и захвалница учесници Јавног позива ће бити накнадно обавештени.

Attachments:

Одлука о додели награда