a

Ни после десет година од доношења одредбе Закона о локалној самоуправи о обавези оснивања савета за међунационалне односе у вишенационалним срединама, савети још увек нису свуда заживели, или не заседају редовно, утврдио је Заштитник грађана у свом истраживању. На данашњем представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о саветима за међунационалне односе у Палати Србија у Београду, омбудсман Зоран Пашалић је навео да су од укупно 72 мешовите националне јединице савети основани у 53 јединице.

b_300_0_16777215_00_images_20170908Izvestaj.jpegНалази Заштитника грађана говоре и то да је једина законска обавеза коју све јединице локалне самоуправе испуњавају та да се представници националних мањина у савету бирају на предлог националног савета националне мањине. У пракси јединице локалне самоуправе имају потешкоћа са препознавањем одлука које се тичу националне равноправности. Према подацима из јединица локалних самоуправа прикупљеним за потребе овог извештаја, долази се до закључка да је потребно прецизније уредити којим се питањима бави савет, односно које се одлуке тичу националне равноправности и шта овај појам подразумева, рекао је Зоран Пашалић.

Слободна процена локалних органа које су то одлуке које се тичу националне равноправности јесте разлог што их локалне самоуправе не достављају, или селективно достављају саветима на мишљење. Савети не функционишу због непрецизности закона и зато што се појмови "национална равноправност" и "међуетнички односи" доводе у везу са лошим међуетничким односима, што је у пракси довело до тога да су се улога савета и његово деловање видели само у ситуацијама међуетничких тензија и сукоба.

Стога је Заштитник грађана још 2010. године упутио препоруке јединицама локалне самоуправе са национално мешовитим саставом становништва, да уколико то нису учиниле, оснују Савет као обавезно самостално радно тело, али и да сви органи јединице локалне самоуправе достављају обавезно и благовремено предлоге свих одлука које се тичу националне равноправности Савету на мишљење и да мишљење Савета узимају у обзир при доношењу коначних одлука.

Заштитник грађана је упутио препоруке и Министарству државне управе и локалне самоуправе да, пре свега, изменама и допунама одредбе чл. 98. наведеног закона ближе уреди појам "националне равноправности", односно да закон прецизније уреди која су то питања која ова тела разматрају.

Министарка правде Нела Кубуровић је рекла да функционисање савета за међунационалне односе представља још један корак у испуњењу обавеза које је Србија преузела у оквиру европских интеграција, а посебно поглавља посвећених владавини права. Она је истакла да су добросуседски међунационални односи основа за развој толеранције, једне од основних вредности модерног друштва. Посебно је истакла значај Заштитника грађана, који је, уз друге независне државне органе, заузео важно место у Поглављу 23.

У уводном делу скупа учествовали су и в.д. помоћница министра државне управе и локалне самоуправе Ивана Антић, в.д. директорка Канцеларије за људска и мањинска права др Сузана Пауновић, шеф Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС у Србији Јан Лунебург, као и представници локалних самоуправа.