Заштитник грађана Републике Србије Саша Јанковић изражава жаљење што аргументи и неподељен став надлежних независних државних органа за заштиту права грађана, али и најширег круга новинарских, адвокатских, судијских, информатичких удружења, организација за заштиту људских права и других организација цивилног друштва, нису били довољни да Народна скупштина врати на дораду владин предлог закона који приватност грађана чини рањивијом него што би то она смела бити.
Решења какво садржи нови закон нису дуго одржива у друштву које је опредељено ка поштовању људских права и Заштитник грађана ће, у сарадњи са другим органима, организацијама и појединцима, наставити да на институционалан начин ради на његовој измени.Истовремено, свестан ограничених капацитета спољне контроле, Заштитник грађана апелује на органе безбедности и унутрашњих послова, и запослене у њима, да продубљену могућност захвата у приватност грађана коју им пружа нови закон користе обазриво и сразмерно, само када је то неопходно и само у сврху у коју су им овлашћења дата.
Део Стручне службе Заштитника грађана је 24. и 25. јуна радио у Неготину настојећи да приближи ову институцију Неготинцима, разговара са њима, прикупи притужбе и да сa представницима локалне самоуправе, невладиних организација, медија и служби која врше јавна овлашћења у Неготину размотри остваривање људских и мањинских права. Поред јавних састанака који су одржани у згради Општине и простору Одбора за људска права на којима је било речи о могућностима увођења институције општинског Заштитника грађана и оснивања Општинског савета за међунационалне односе разговарано је с неколико десетина грађана.
На основу сагледавања постојећег стања Заштитник грађана је констатовао да у Србији не постоји системска тортура.
Ипак, Заштитник грађана истиче да су постојећи услови смештаја лица лишених слободе лоши, да се у великом броју случајева могу окарактерисати као понижавајући и као такви садрже у себи елементе тортуре.