a

Подсећамо грађане да притужбе на некоректан рад органа управе, као и иницијативе за доношење или измену прописа којима се унапређује остваривање права и слобода могу упутити на адресу Заштитника грађана Саше Јанковића у ул. Милутина Миланковића 106, 11070 Нови Београд, или доћи лично у просторије институције у Палати Србија (источно крило), Булевар Михаила Пупина 2, 11070 Нови Београд, сваког радног дана од 09 до 16 часова. 
 
За давање обавештења о надлежностима омбудсмана и начину подношења притужби грађанима је од 12. фебруара, сваког радног дана од 9. до 16.30 часова доступан јединствени број телефона  011/301 9510.

Од 1. фебруара 2009. године грађанима је, изузетно, када услед незаконитог или неправилног рада надлежних органа прети тренутна и неотклоњива штета неком од њихових основних људских права, 24 часа дневно доступан дежурни мобилни телефонски број 064/876 8505.
 
Грађанима је доступан и e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити Јава Скрипт да бисте је видели, а информације о раду омбудсмана налазе се и на веб сајту www.zastitnik.gov.rs 
Attachments:
Download this file (obavestenje.doc)Обавештење за јавност Заштитника грађана

Због појединих јавно изнетих тврдњи о полицијској бруталности приликом и након хапшења, тзв. гњиланске групе, имајући у виду и околности кривичних дела која се стављају на терет ухапшенима, Заштитник грађана проверава да ли су права особа лишених слободе поштована при хапшењу и у притвору.

У досадашњем поступку установљено је, непосредним разговором са свим притворенима и увидом у детаљну медицинску документацију, да нико од њих није претрпео теже физичке повреде, већ су поједини од њих задобили мање огреботине и модрице. Након што прибави исказе полицајаца, а у томе за сада постоји пуна сарадња Министарства унутрашњих послова, и сагледа све чињенице, републички омбудсман оцениће да ли је при хапшењу и каснијем третману примењена сила била сразмерна и неопходна да би се извршио полицијски задатак, као и да ли је било других пропуста или кршења права лица лишених слободе.
Attachments:
Download this file (saopstenje gnjilanska grupa.doc)Саопштење Заштитника грађана

 ДАНАС  САЗНАЈЕ  

Није било тортуре, само лаке повреде

Обављени разговори са приведенима, а очекују се писане изјаве полицајаца Аутор: А. Р.

Београд - Републички заштитник грађана Саша Јанковић отворио је поступак за утврђивање да ли су припадници „Гњиланске групе“ током и после хапшења били изложени тортури, као и да ли је полиција примењивала прекомерну силу. Саша Јанковић за Данас објашњава да је лекарским прегледом установљено да приликом привођења припадника групе осумњичене за преко 50 убистава и отмица није било наношења тешких телесних повреда.
- Установили смо да у затвору није било основа, али ни разлога за покретање поступка у односу на Министарство правде. У овом тренутку проверавамо да ли су припадници МУП-а Србије примењивали непримерену силу над притвореницима - истиче Јанковић. Према његовим речима, обављени су разговори са свим члановима „Гњиланске групе“, а од полицајаца који су учествовали у хапшењу се очекују писане изјаве о овом догађају.

- Након тих изјава проценићемо да ли је примењена сила била неопходна и сразмерна да би се извршио овај полицијски задатак. Притвореници имају лаке телесне повреде у виду огреботина и отеклина на рукама и на појединим деловима тела. То је потврђено медицинском документацијом. У досадашњем поступку утврдили смо да није било тешких телесних повреда и да поједини притвореници указују на лаке повреде - наводи Јанковић.

Припадници српске полиције ухапсили су 26. децембра 10 припадника некадашње ОВК, осумњичених да су на подручју Гњилана киднаповали 159 цивила српске националности и убили најмање 51 особу у периоду од јуна до октобра 1999. Веће за ратне злочине Окружног суда у Београду отворило је истрагу против деветорице осумњичених, а њима је недавно продужен притвор за још два месеца. 
 

Подсећамо грађане да притужбе на некоректан рад органа управе, али и иницијативе за доношење или измену прописа којима се унапређује остваривање права грађана могу упутити на адресу Заштитника грађана у ул. Милутина Миланковића 106, 11070 Нови Београд, или доћи лично у просторије институције у Палати Србија (источно крило), Булевар Михаила Пупина 2, 11070 Нови Београд сваког радног дана од 09 до 16 часова. Грађанима су и даље доступни телефони Заштитника грађана 011/311 4437 и 011/214 2281, односно e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., а информације о раду омбудсмана налазе се и на веб сајту www.zastitnik.gov.rs .


Од 1. фебруара 2009. године грађанима ће, за хитне притужбе о тешким кршењима људских права, 24 часа дневно сваког дана бити доступан дежурни мобилни телефонски број 064/876 8505. 

Attachments:
Download this file (Dezurni telefon za stranke.doc)Саопштење Заштитника грађана

b_300_0_16777215_00_images_stories_senta_o_i_gimnazija_petro_kuzmjak-_ruski_krstur.jpeg
                                                       
  
др Горан Башић у разговору са представницима школе "Петро Кузмјак" у Руском Крстуру

Заменик Заштитника грађана за права националних мањина проф. др Горан Башић посетио је 29. и 30.jануара општине Сенту, Нови Бечеј, Кулу и Врбас. Разлог посете је непосредно упознавање са проблемима остваривања права националних мањина, евидентирање проблема у тој области и прикупљање података  за успостављање модела  мониторинга  остваривања права нациоанлних мањина.

Приликом посете овим општинама  заменик  Заштитника грађана разговарао је са  председницима савета за међунационалне односе, председницима општина, начелницама за друштвене делатности, командирима полицијских станица и директорима школа. Циљ разговора је успостављање сарадње и механизама за унапређивање остваривања права националних мањина.

Дан ослобођења Аушвица, 27. јануар 1945., постао је од 1996. историјски датум у Немачкој, а после Резолуције 60/7 УН од 1. новембра 2005., постао је Међународни дан обележавања холокауста.

Сада постоји разлог и основа да се подсећа на холокауст, чији је главни симбол Аушвиц, у којем је од 14. јуна 1940. до 27. јануара 1945. страдало око 1,5 милиона људи.

Међу жртвама холокауста, од којих су највеће биле јеврејске и ромске – народа предвиђених за „коначно решење“ – било је жртава и других народа, такође и српског порекла. То је додатни разлог за обележавање 27. јануара као датума у међународном историјском календару.

Етика сећања постала је важан услов и део људске и демократске културе, заштите и развоја људских и грађанских слобода и права. Због тога се предлаже:
  1. Да се Међународни дан холокауста обележи у свим јавним установама и институцијама.
  2. Да једна од улица у Београду или кеј у близини бившег концентрационог логора на Старом сајмишту добије назив који упућује, тј. подсећа на дан ослобођења Аушвица.
  3. Подржава се идеја да се теме о холокаусту уврсте у наставни програм и градиво у средњим школама и на универзитетима.
  4. Подржава се идеја и предлог да се изгради Холокауст музеј у Београду.
Attachments:
Download this file (Saopstenje - holokaust.doc)Саопштење Заштитника грађана
Страна 554 од 565

"Заштитник грађана Републике Србије (Омбудсман) штити Ваша права контролишући рад органа власти. Уколико сматрате да су органи власти према Вама поступили несавесно, самовољно или на други начин повредили Ваше достојанство - на правом сте месту."

Заштитник грађана отворио две телефонске линије за стручну подршку грађанима 011/2068 177 и 011/2068 108

Водич кроз поступке за заштиту права жртава родно засноване дискриминације и насиља пред независним телима у Србији

Видео спот кампање против дечјих бракова

Посебан извештај Заштитника грађана о спровођењу стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња са препорукама
Стручне анализе правних аката у области људских права