Презентација институције републичког омбудсмана као и потребе оснивања локалних омбудсмана одржана је у Скупштини општине Неготин у уторак, 20. октобра 2009. године. Институцију Заштитника грађана представила је заменица др Зорица Мршевић, која је детаљно изложила питања добре управе као централног питања активности те институције. Навела је да појаве као пристрасност, занемаривање, закашњење, нестручност, неделотворност и непоштовање достојанства странака представљају најчешће разлоге упућивања притужби грађана на рад органа управе.

Професор са Универзитета Унион др Богољуб Милорадовић је изложио специфичности оснивања и функцинисања локалних омбудсмана, као и праксу до сада формираних тела тог типа у општинама и градовима Србије. Учесници скупа – организованог од стране мреже невладиних организација за људска права „Крис“ –, су кроз дискусију изразили подршку формирању локалног омбудсмана у Неготину, али су изразили сумњу у његову независност као и реалне могућности ефикасног деловања.

Attachments:

О Заштитнику грађана

Лоша Управа

Заштитник грађана је у сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Нишу и Мисијом ОЕБС-а у Србији, организовао презентацију родно сензитивног језика за студенте, професоре, медије, представнике институција и невладиног сектора 19. октобра 2009. године. Потребу да савремени језик инситуција и службене комуникације у Србији садржи доследну граматичку употребу женског рода истакла је заменица Заштитника грађана др Зорица Мршевић у својој уводној речи. Највише аргумената у прилог том ставу пружиле су језичке експерткиње, професорка новосадског Универзитета Свенка Савић и др Стана Ристић, научна саветница Института за српски језик САНУ.

Одговорност правне професије за напуштање језичке невидљивости жена у функцији заштите женских права била је садржина излагања деканице нишког правног факултета, професорке Невене Петрушић, а како се у Италији носе са појмовима као што су амбасадорка и канцеларка, где постоје сличне дилеме и проблеми као и у спрском језику, навео је правни саветник Мисије ОЕБС-а у Србији Ливио Сарандреа.

Негативни догађаји у Србији у последње време директна су последица говора мржње који је више од деценије присутан, оправдаван и преношен путем медија, оцењено је на данашњем скупу у београдском Медија центру у организацији Иницијативе младих за људска права.

Учествујући у дебати „Говор мржње и креирање атмосфере насиља“ заштитник грађана Саша Јанковић је нагласио да се у Србији деценијама гајио и оправдавао говор мржње, тако да треба исто толико времена да се сузбију његове последице. „Насиље је веома чест резултат говора мржње, и ако чекамо да настане насиље, онда смо у велоком заостатку“, рекао је републички омбудсман и додао да држава не сме  да чека одлуке суда, већ мора да радити превентивно у искорењивању говора мржње.

На скупу је такође истакнуто да је усвајањем Закона о забрани дискриминације начињен велики корак ка законском регулисању ове области, али одредбе у закону су недоречене у смислу начина деловања суда у случају подношења тужби због говора мржње. Овај недостатак умногоме отежава процесуирање починиоце ових кривичних дела.

Институција Заштитника грађана Републике Србије примљена је у пунопрвано чланство Европске мреже омбудсмана за децу (ENOC – European Network of Ombudspersons for Children).

Ова међународна институција установљена је 1997. године у Норвешкој и окупља независне европске институције које се баве заштитом и унапређењем права детета. До прошле године ову мрежу су чиниле 32 институције из 24 земаља старог континента. Основни циљеви су јој поспешивање потпуне имплементације Конвенције о правима детета, подршка унапређењу права детета, промовисање и развијање служби и институција, која се баве правима детета.

Институцију Заштитника грађана у Европској мрежи омбудсмана за децу представљаће заменица републичког омбудсмана за права детета Тамара Лукшић-Орландић.

Attachments:

Саопштење за јавност Заштитника грађана

Мирно решавање сукоба не значи нужно тражење компромиса, односно половичних решења, већ је неопходно схватити да постоје и људи који другачије мисле, као и сагледавање ситуације из њиховог угла – указао је Заштитник грађана Саша Јанковић на данашњој конференцији посвећеној Међународном дану решавања сукоба, у Општини Нови Београд.

Говорећи о истутуцији Заштитника грађана Јанковић је подсетио да осим решавања притужби на рад органа управе и осим контролисања законитости рада државне администрације Затитник грађана посредује и у пружању добрих услуга:»Држава нема право да од грађана захтева да правду истерују на суду, јер је њена дужност да што брже и правичније оствари права грађана», нагласио је Саша Јанковић.

Поводом обележавања Међународног дана решавања сукоба -15. октобра- Конференцију је организовала Градска општина Нови Београд у партнерстству са Центром за алтернативно решавање сукоба и Партнерима за демократске промене Србија.

На Конференцији је представњен пројекат «Центар за превенцију и превазилажење сукоба у локалној заједници“, у оквиру кога је формирана служба за помоћ решавања сукоба  медијацијом. Служба је доступна свим градским институцијама на територији општине Нови Београд.

Заштитник грађана није тражио укидање националних спортских признања и награда! Омбудсман је, поводом притужбе коју је примио, предложио Министарству спорта да размотри правилност концепта према коме сваки добитник медаље на најзначајнијим такмичењима, поред једнократне награде која за златно одличје достиже 35.000 евра, добија и признање у виду доживотног месечног примања у висини до три просечна лична дохотка у Републици, при чему то признање прима од 40. године (до недавно од 35.) па до краја живота без обзира на то колико је новца бављењем спортом стекао или и даље стиче, као и да ли, бавећи се спортом, по другом основу прима новац који потиче из државног буџета.

Attachments:

Изјава заштитника грађана Саше Јанковића