a

 И поред Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, који је Србија као прва земља у региону усвојила још 2006. године, донете Стратегије за унапређење положаја особа са инвалидитетом и потписане Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом, грађани са инвалидитетом суочавају се са дискриминацијом и маргинализацијом због неспровођења прописа, али и пропуста у другим законима, оцењено је на данашњем састанку Заштитника грађана Саше Јанковића са представницима Националне организације особа са инвалидитетом Србије (НООИС).

Приоритет сарадње НООИС и Заштитника грађана биће спречавање дискриминације особа са инвалидитетом у образовању, договорено је на састанку у коме су испред националног удружења особа са инвалидитетом учестовали извршна директорка НООИС Иванка Јовановић, потпреседник НООИС Михаило Пајевић и секретар Савеза слепих Србије Бранка Драгишић.

Ради што делотворније заштите права особа са инвалидитетом, Заштитник грађана ће, на иницијативу НООИС, предложити измене Закона о Заштитнику грађана којим ће бити предвиђен и заменик омбудсмана који ће се бавити искључиво правима особа са инвалидитетом. Закон тренутно предвиђа да Заштитник грађана има четири заменика, специјализованих за пет области – заштита права лица лишених слободе, равноправност полова, права детета, права припадника националних мањина и права особа са инвалидитетом.


Домаћи авиопревозник, Јавно предузеће Јат Ервејз, начинило је пропуст који је за резултат имао дискриминацију путнице са инвалидитетом, утврдио је Заштитник грађана у поступку који је водио након што су медији писали о том случају.

Заштитник грађана утврдио је да је приликом укрцавања на лет Јавног предузећа Јат Ервејз од путнице, као лица са инвалидитетом, затражено да потпише документ којим авиопревозника ослобађа од одговорности за поступке током превоза или у вези са њим, чиме је путница дискриминисана у односу на остале путнике који такав документ не потписују. Јат Ервејз је, у потпуности сарађујући са Заштитником грађана током поступка, указао да је у питању појединачан пропуст и неодговарајућа примена застарелих правила и обавестио омбудсмана о мерама које је већ предузео како се пропуст не би поновио. Заштитник грађана препоручио је јавном предузећу предузимање додатних конкретних мера које би могле умањити последице пропуста.

Очекујући да ће овај случај помоћи ЈАТ Eрвејзу, али и свим другим предузећима, органима и организацијама у Републици Србији да преиспитају сва своја правила и поступке како би се отклониле све преостале опасности за непосредно или посредно, свесно или ненамерно дискриминисање особа са инвалидитетом, Заштитник грађана доставља препоруку дату Јату на увид јавности (у прилогу).

Кабинет Заштитника грађана



Заштитник грађана узео је у разматрање утицај и могуће последице прописа „Технички услови за подсистеме, уређаје, опрему и инсталације интернет мреже“ који је донела Републичка агенција за телекомуникације (РАТЕЛ), а који се непосредно тичу остваривања појединих Уставом гарантованих права и слобода грађана. О исходу тог поступка као и евентуалним препорукама и иницијативама омбудсмана у односу на овај пропис, грађани ће бити детаљно обавештени.

Доношење закона о удружењима грађана услов је за остваривање Уставом гарантоване слободе удруживања и касни више од 15 година. Усвајање тог закона омогућиће свакоме да се, заједно са истомишљеницима, залаже и делује у правцу остваривања групних или општедруштвених циљева, уз пуну правну сигурност и подстицај.

Удружења грађана у области заштите људских права, али и областима образовања, екологије, културе, заштите права потрошача и многим другим, дала су велики допринос достојанству и квалитету живота грађана Србије и значајан су део њене друштвене структуре.

Министарство за државну управу и локалну самоуправу сачинило је предлог закона у делотворној сарадњи са невладиним организацијама, а анализе тог текста указују да ће то бити подстицајан правни оквир за деловање удружења грађана који ће истовремено обезбедити и потребан ниво правне сигурности.

Заштитник грађана због тога снажно подржава предлог да Народна скупштина хитно размотри и усвоји предлог закона о удружењима грађана.


Ширење мреже локалних омбудсмана неопходно је ради ефикасније и потпуније заштите и унапређења права грађана и укида сада постојећу дискриминацију у односу на општине у којима су локални омбудсмани већ изабрани, закључено је на састанку републичког Заштитника грађана Саше Јанковића са локалним и покрајинским омбудсманима, односно њиховим заменицима и заменицама.

Права грађана пред администрацијама општина у којима су изабрани локални омбудсмани далеко су боље заштићена, а сарадња локалних са покрајинским и републичким омбудсманом ослобађа грађане бриге да ће се њихове притужбе изгубити у бирократским структурама различитих нивоа власти.

Поред ширења мреже локалних омбудсмана, потребно је, кроз одговарајуће законске измене, појачати гаранције њихове независности. Истовремено, треба оштро осудити сваки напад на независност омбудсмана, од којих многи раде у јако тешким условима, а један од њих, заједно са својим сарадницима, самовољом органа локалне самоуправе већ три месеца не добија плату.

Законом о локалној самоуправи уведена је могућност да градови и општине у Србији изаберу своје омбудсмане, који контролишу рад општинских администрација и штите права грађана. Омбудсмана може изабрати и више општина заједно.

Локални омбудсмани постоје у десет градова и општина: Београду, Сомбору, Суботици, Бечеју, Зрењанину, Крагујевцу, Шапцу, Нишу, Гроцкој и Раковици. Покрајински омбудсман, поред седишта у Новом Саду, има и канцеларије у Панчеву и Суботици. У Србији постоји 167 општина и 25 градова.

Републички омбудсман није надређен локалним, нити покрајинском омбудсману, већ са њима сарађује. На састанку омбудсмана, који је одржан Кањижи, договорени су конкретни видови убрзавања поступака кроз сарадњу институција на различитом нивоу и размотрени су најкарактеристичнији досадашњи случајеви заштите људских слобода и права.

У сусрет 27. јуну, дану који грађани са мањинским сексуалним опредељењем и родним идентитетом, и они који их разумеју обележавају парадама поноса и тако скрећу пажњу на дискриминацију и насиље са којим се припадници ове популације често суочавају, Заштитник грађана подсећа на Уставом загарантовано право грађана на слободу мирног окупљања, и истиче обавезу државних органа да свакоме, под законом предвиђеним условима, омогуће остваривање тог права.

Бројни људи у Србији, Европи и свету, и даље су стигматизовани због своје сексуалне орјентације или родног идентитета. У неким случајевима ускраћује им се право на образовање, здравствену негу, рад, или заштиту од угрожавања безбедности.

Сећајући се насиља које је избило пре седам година у Београду приликом покушаја организовања марша LGBT популације, Заштитник грађана позива истакнуте делатнике из области политике, културе, уметности, спорта, просвете и образовања, социјалних служби и привреде, а пре свих јавне функционере, да начином и садржајем свог јавног деловања стално афирмишу људске вредности, права и слободе, посебно тако што ће подстицати уважавање разлика међу људима.

Истовремено, омбудсман указује и да постојање разлога за ограничавање слободе мирног окупљања на отвореном простору не сме прерасти у одвраћање грађана од остваривања њихове уставом загарантоване слободе.

Припадницима LGBT популације и њиховим организацијама и удружењима, Заштитник грађана пружа и пружаће подршку и Уставом и законом прописану заштиту сваки пут кад њихове слободе и права буду повређена или угрожена. Истовремено, свим нашим активностима тежићемо да таквих случајева буде што мање.