a

alt

Заменица Заштитника грађана др Зорица Мршевић говорила је на конференцији  „Форум за мобилизацију жена у локалним заједницама“ у Новом Пазару, на тему превазилажења актуелне, маргинализоване, улоге женске популације на локалном нивоу, путем доношења и спровођења родно осетљиве политике и повећања учешћа жена у процесима одлучивања.

Образлажући своје ставове, навела је опције за мобилизацију жена у локалним срединама, потписивањe Европске конвенције о раду и усвајање антидискриминативних одредби o етичким кодексима за функционисање локалне самоуправе и кодекса понашања запослених у општинским управама.

Начела поштовања правне државе, делокруг и плурализам интереса уз одговарајући систем развијених локалних управа, захтева боље институционално структурирање примене родне равноправности  у пракси, нагласила је на крају свог излагања заменица Заштитника грађана др Зорица Мршевић.

alt

Полазећи од Уставом и Законом успостављене обавезе и дужности Заштитника грађана (ЗГ) да се стара о заштити и унапређењу људских (и мањинских) слобода и права; имајући у виду да службe безбедности имају овлашћења и средства да, у складу са Уставом и законом, примењују посебне поступке и мере које за последицу имају одступања од начела неповредивости појединих људских слобода и права, Заштитник грађана спровео је у јануару/фебруару 2010. године превентивну контролну посету Безбедносно-информативној агенцији (БИА).

Основни циљ посете био је сагледавање законитости и правилности (сврсисходности, сразмерности, ажурности итд.) рада БИА при обављању послова из надлежности Агенције којима се задире у загарантована права и слободе грађана и, по потреби,  давање препорука у циљу унапређивања законитости и правилности рада БИА и унапређивања поштовања људских права уопште. Посебна пажња посвећена је Уставној и законској утемељености, потпуности, документованости и, уопште, правилности процедура које БИА примењује у раду.

Заменица Заштитника грађана др Зорица Мршевић посетила је Основно јавно тужилаштво у Зрењанину и упознала се са активностима које спроводи овај државни орган у оквиру модела институционалне сарадње ради остваривања и заштите права жртава насиља у породици. Модел сарадње, успостављен са полицијом и Центром за социјални рад, а инициран и руковођен од стране Основног јавног тужилаштва у Зрењанину, представља једно од ефикасно постојећих решења прекидања случајева вишегодишњег насиља, који могу трагично да се заврше уколико не дође до заједничке интервенције свих надлежних институција.

Уједно,заменица Заштитника грађана је информисана о резултатима Основног јавног тужилаштва у Зрењанину у поступцима кривичног гоњења учинилаца кривичног дела насиља у породици из члана 194 Кривичног законика, као и резултатима у породичним споровима које је тужилаштво покренуло по службеној дужности у поступцима изрицања мера заштите од породичног насиља. На основу досадашњег искуства, Основно јавно тужилаштво је уочило да је заштита од породичног насиља бржа и ефикаснија према Породичном закону у породичним споровима, па је поред кривичних поступака, подизало тужбе за изрицање једне од мера заштите од породичног насиља. Овакав метод рада забележио је  велики успех, који је резултирао и   усвајањем свих тужбених захтева јавног тужиоца од стране суда.

Већина од поменутих мера и поступака које предузима Основно јавно тужилаштво у Зрењанину нису законски предвиђени као обавезни, већ само као могућност, те отуда могу да послуже као модел за слично поступање и у другим местима у случајевима породичног насиља.

alt

У оквиру Твининг пројекта „Подршка јачању институције Заштитника грађана 2009-2011“ одржана је конференција на тему „Умрежавање у циљу остваривања најбољих интереса детета“, којом је председавала заменица Заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић – Орландић.

Конференцији су присутвовали заменик грчког Омбудсмана задужен за права детета Јоргос Москос и заменик словеначког Омбудсмана задужен за права детета Тоне Долчић  који  су пренели искуства својих земаља из ове области, а пре свега почетне и садашње изазове са којима се њихове институције, са много дужим стажом од институције српског омбудсмана, суочавају. Поред гостију из иностранства конференцији су присуствовали представници Министарства рада и социјалне политике, Министарства просвете, Министарства правде, Министарства унутрашњих послова, Министарства за људска и мањинска права, представник Радне групе за права детета Народне Скупштине, покрајинског Омбудсмана, међународних организација, као и представници бројних невладиних организација  и експерти који раде у области права детета.

fizikalnaterapija.jpg

Представници Удружења оболелих од мултипле склерозе информисали су на данашњем састанку заменицу Заштитника грађана др Зорицу Мршевић о потребама које оболели од мултипле склерозе (МС), као посебна група особа са инвалидитетом, имају у Србији. На састанку су представљени доминатни проблеми са којима се сусрећу оболели од МС, попут кратког радног века. одбаченост од околине, још увек непостојање медицинске тереапије и изгледа за излечење. Карактеристика ове болести је и да жене двоструко чешће обољевају од мушкараца, која на социјалном плану проузрокује и учесталост развода здравог супружника од оболеле.

Представници Удружења су нагласили бројне активности које спроводе ради  обезбеђивања различитих сервиса њеним члановима, попут, психосоцијалне помоћи, физикалне терапије и пружање помоћи најугроженијим у решавању егистенцијалних проблема. Суштина предузетих активности је у подршци оболелима, као и њиховом што ефикаснијем укључивању у свакодневни живот.

Заменица Заштитника грађана је посетила и Друштво/Савез мултипле склерозе где су је чланови информисали о сличним проблемима њиховог чланства, као и постојању веома изражене потребе за правним саветовалиштем. Друштво/Савез је,  такође, представило своја издања, часопис и разне стручне и популарне публикације у којима информишу и сензибилишу ширу и ужу околину особе оболеле од МС, о социјалним, медицинским и терапеутским аспектима те болести.


Након разматрања рада Полицијске станице у Темерину и после разговора са представницима локалне заједнице, имајући у виду и реаговања невладиних организација, медија и јавног мњења поводом четири туче у којима су виновници или жртве били суграђани припадници различитих етничких група, Заштитник грађана жели да укаже:

Иако није било основа да Заштитник грађана утврди пропусте у раду органа унутрашњих послова и других јавних власти, а поступак против виновника насиља је у надлежности тужилаштва и судова, расправа која је покренута у јавности, али и слични инциденти из недавне прошлости у самом Темерину и другим војвођанским местима о којима је Парламентарна скупштина Савета Европе донела посебну препоруку, указују на постојање латентних међуетничких напетости које се не смеју занемарити.

О томе да ли је мотив ових напада било распиривање националне и етничке мржње и нетрпељивости одлучиће надлежни правосудни органи. Међутим, без обзира на то што је полиција ваљано и савесно обавила свој део посла и што га у истом духу настављају правосудни органи, Заштитник грађана је мишљења да се житељи Темерина не могу сами изборити са превазилажењем етничке дистанце и неспоразума које она узрокује. Шта више, ретке су локалне заједнице које оваквим проблемима могу одолети ослањајући се искључиво на сопствене ресурсе. Да би наше друштво баштинило богатство мултикултуралности нису довољне ни Уставне гаранције ни законска заштита права већ реална социјална интеграција заснована на поверењу и разумевању. Закони и институције требало би да су део одговрне друштвене политике која у остваривање интеграције активно укључује и цивилно друштво и цркве и верске заједнице и мањинске самоуправе, а нарочито медије. Стабилности заједнице и социјалној сигурности грађана свакако не доприносе графити исписани на српском и мађарском језику који позивају на шовинизам и мржњу, нити то чине поједини медијски извештаји који широј заједници сензационалистички и некритички преносе такве поруке, понекад их извлачећи из контекста.

Одговорност за стање међуетничких односа у Темерину, али и било којој другој вишеетничкој заједници свакако имају надлежни државни органи, пре свих они који су задужени за питања образовања и културе, који би требало да осмисле мултикултуралну политику у којој је етничка припадност део укупног грађанског идентитета појединца и група којима припадају, да осмисле начине њеног дугорочног спровођења и обезбеде средства за њено делотворно остваривање. Тренутно стање међуетничких односа у различитим деловима Србије указује на то да упркос развијеном нормативном оквиру предстоји мукотрпан рад јавне управе, цивилног друштва и мањинских самоуправа на постизању друштвене интеграције мањина.