a

 Директорка Уницеф-а у Србији, гђа Јудита Рајхенберг са сарадницима, посетила је у петак, 21. новембра 2008. године Заштитника грађана Сашу Јанковића и разговарала са њим  и заменицом Заштитника грађана за права детета, Тамаром Лукшић – Орландић. Директорка Уницеф-а изразила је задовољство што су коначно изабрани заменици Заштитника грађана и што ће се једна од заменица, у складу са Законом, бавити искључиво правима детета.  Госпођа Рајхенберг је информисала Заштитника грађана о досадашњим активностима Уницеф-а према државним органима, Парламенту, Владином Савету за права  детета и надлежним министарствима, који се делом својих активности или у потпуности баве правима детета. Истовремено, пренела је спремност Уницеф-а да помогне у јачању капацитета институције националног омбудсмана, у циљу јачања и промоције права детета,  као и да заједнички раде на јачању капацитета омбудсмана на локалном нивоу. Јанковић и Лукшић – Орландић су са своје стране упознали директорку Уницеф-а са текућим активностима, као и са приоритетима институције у области права детета у наредном периоду. Изражено је обострано очекивање да се сарадња Уницеф-а и Заштитника грађана у области права детета одвија по свим питањима од интереса за децу и даље унапређивање права детета, што је мисија и Уницеф-а и институције Заштитника грађана.  

Талас отпуштања радника у Србији није резултат само куцања светске економске кризе на врата српске привреде, већ и не до краја стабилизованог и уравнотеженог односа послодаваца и радника као и улоге државе која треба да гарантује основна правила тог односа.

Из ове институције одавно је упозоравано да се економска и социјална права радника у Србији често крше и да су недовољно заштићена. Чак и право на осмочасовно радно време, чије је признавање пре век и по инспирисало међународни празник рада 1. мај, у пракси је ускраћено многим радницима. 

Послодавци, чак и држава, често користе велику понуду радне снаге да би запослене уцењивали, намећући им противзаконите услове рада. Истовремено, правни механизми заштите радника – судови пре свих, преоптерећени су и зато недовољно ефикасни. Приватизација у многим случајевима за последицу има вишкове радне снаге за које се тешко, или никако, налазе решења.

Са друге стране, нису превазиђена схватања из прошлих времена да раднику нико не може дати отказ и да право на рад значи право на запослење. Реалност је другачија. Послодавци морају прилагођавати број и структуру запослених променама на тржишту и успеху свог пословања и имају право да то раде. Оно што се мора обезбедити је да се при отпуштањима раднику обезбеди највиши оствариви степен социјалне сигурности у периоду потребном за тражење новог посла, и да отпуштања не буду последица хира неодговорних послодаваца. 

За стабилизовање односа послодаваца и радника и, што је веома значајно, превођење великог броја радника из „сиве зоне“ у законит радни однос, држава би, између осталог, могла преиспитати прописе који одређују проценат намета који послодавци плаћају за сваког радника у одговарајуће фондове. Многи стручњаци, али и привредници тврде да би смањивање процента издвајања по у ствари попунило одговарајуће фондове, јер би омогућило послодавцима да пријаве нове раднике који данас раде на црно.

На крају, из друштвеног аспекта, економска и социјална права се у јавности, потпуно неоправдано, често стављају у контекст „превазиђених комунистичких времена“, при чему се заборавља, или не зна, да управо искуства најуспешнијих послодаваца у развијеним тржишним привредама указују да је најисплативији радник – задовољан радник. 

Надзором над законитошћу и правилношћу поступања инспекција рада и других органа управе, сарадњом са радничким удружењима и коришћењем права законодавне иницијативе, Заштитник грађана (омбудсман) стара се о потпунијем и ефикаснијем остваривању права радника и заштити њихових легитимних интереса.

                       

Заменик заштитника грађана задужен за заштиту и унапређење људских и мањинских права, проф. др Горан Башић, посетио је у петак, 14. новембра 2008. године О.Ш. „Јован Јовановић Змај“ и Гимназију у Новом Пазару, где се интересовао за услове организовања и извођења наставе на језику националне мањине. У разговору са директорком Невресом Скареп и професорима основне школе, заменик Заштитника се информисао о проблемима са којима се  у настави сусрећу професори који предају босански језик са елементима националне културе. Приликом сусрета са директором Гимназије  Зораном Милосављевићем,  заменик Заштитника је разговарао о могућностима увођења босанског језика у наставу. 

Заменик заштитника грађана је школе у Новом Пазару обишао у оквиру посета образовним установама у Србији, у којима се изводи настава на језику националне мањине или има основа да се таква настава и организује. Циљ посета образовним установама је утврђивање стања у вези са остваривањем права на образовање на матерњем језику националних мањина. На основу утврђених проблема Заштитник грађана ће размотрити потребе упућивања препорука надлежним органима у вези са унапређивањем права на образовање националних мањина. 


Заштитник грађана је организовао састанак посвећен проблему образовања на језицима националних мањина. Представници Националних савета националних мањина у Србији су представили опште и специфичне нормативне и фактичке проблеме у вези са остваривањем права на образовање припадника заједница које представљају. На основу њих Заштитник грађана ће размотрити потребе упућивања препорука надлежним органима у вези са унапређивањем права на образовање националних мањина.

Заменик Заштитника грађана задужен за заштиту и унапређење људских и мањинских права, Горан Башић, истакао је да ће, поред мишљења националних савета у овом важном сегменту културне аутономије коју остварују на основу Устава и Закона, Заштитник грађана, пре него што донесе одговарајуће препоруке, посетити образовне установе у којима се организује настава на језицима националних мањина и обавити разговоре са управом школа, наставницима, родитељима и децом. 

Такође, скренута је пажња да су изворне надлежности у вези са остваривањем права на образовања на матерњим језицима националних мањина поверене Министарству просвете и Министарству за људска и мањинска права. 

Поводом Дана борбе против фашизма, ксенофобије и антисемитизма и 70. годишњице „Кристалне ноћи“ заштитник грађана Саша Јанковић и заменица Заштитника грађана Зорица Мршевић присуствовали су јуче, 9. новембра 2008. године, свечаној академији у Савезу јеврејских општина у Београду. Председавајући Александар Лебл, председник Комисије за праћење појава антисемитизма при Савезу јеврејских општинa Србије, поздравио је присуство Заштитника грађана на свечаној академији. Лебл је од државе затражио да спречи сваку појаву ксенофобије, фашизма и антисемитизма. 

Саша Јанковић заштитник грађана:

Иако као републички омбудсман нисам део правосуђа, учествујем на данашњем скупу зато што нити један државни орган, нити једна грана власти не постоји због саме себе, већ сви имамо исти и заједнички циљ - да кроз остваривање својих различитих надлежности допринесемо што ефикаснијем и потпунијем остваривању права грађана. Из перспективе својих уставних и законских овлашћења, ја данашњу дискусију не видим првенствено као расправу о правцу реформе правосуђа, већ као суштински дијалог о томе како грађанима Србије обезбедити брже и боље остваривање једног од основних људских права, гарантованих како Уставом тако и међународним документима, а то је право на фер и правично суђење.

Грађани Србије нису задовољни са тиме како и у ком року судови суде, о чему говори готово половина од преко 4 хиљаде обраћања градјана Србије Заштитнику грађана у 2008. години. Чак би се могло рећи је нечији захтев суду да одлучи о заштити или остваривању његовог или њеног права у данашњој Србији парадоксално доживео антитезу и посто повод, односно увод у ново кршење права. Чак и када грађанин успе да у разумном (или неразумном) року дође до судске одлуке, сва је прилика да ће са њом у рукама морати да отпочне нову дуготрајну битку – борбу са физичким и правним лицима, некад и са државним органима, за извршење судске одлуке, односно остваривање права утврђеног пред судом. Реформа је, дакле, неопходна и то не површинска, не само брза, већ и коренита.

Министарство правде је понудило један пут ка тој реформи, кроз сет правосудних закона који је пред нама. Очигледно је да у овом моменту међу свим актерима у правосуђу нема потпуне сагласности о томе да ли је то и најбољи пут. Ја, међутим, и немам надлежност нити сам овде позван да о томе дајем свој суд. Ако вољом Народне скупштине овај и овакав сет реформских закона види светлост дана, о њему ће врло брзо свој суд дати грађани. Творци овако замишљене реформе преузели су на себе огромну одговорност да оштрим резовима, применом средстава и метода од којих се за некима изузетно ретко, а негде и никад не посеже, покушају све институције решити огромног баласта, а грађане огромног проблема. Судство је механизам који је основ и гаранција свих других механизама, а у Србији већ дуго посрће. Ако, када почне да се примењује, донесе резултат у виду ефикасне заштите права грађана и правног поретка пред судовима, реформа судства и њени творци задужиће Србију и сваког човека у њој.

Коренита реформа акт је власти, у овом случају првенствено извршне, која је спремна да призна проблем и преузме одговорност за његово решавање. Да ли се то чини на довољно квалитетан начин, тј. да ли је садржина понуђених реформских захвата таква да ће створити услове за судство са интегритетом, судство које је независно, судство које је стручно и судство које је ефикасно - о томе ће се на крају судити на основу постигнутих резултата. Дубоко се надам да је реформа судсва добро промишљена и припремљена јер као држава времена за поправни испит пред грађанима немамо.