a

alt

Заменица Заштитника грађана др Зорица Мршевић и представнице Стручне службе учествовале су у радионици Аутономног женског центра, која је организована за четрдесет пет активисткиња женских невладиних организација из целе Србије и  реализована у београдском хотелу Парк.

Циљ радионице је био упознавање активнисткиња са могућностима за непосредно обраћање Заштитнику грађана жена, као и организација невладиног сектора по питањима родне равноправности и заштите женских људских права.

Највише пажње било је посвећено специфичној проблематици насиља над женама и бројним мањкавостима у поступању институција у таквим случајевима, али и другим областима у којима институције крше женска права а која се препознају као „ћутање администрације“, неблаговремено и неадекватно понашање управе. Један од закључака радионице је да крајем прошле године донет Закон о равноправности полова као и Национална стратегија за унапређење положаја жена и родну равноправност, тек треба да нађу своју праву примену у пракси. Учесницима радионице је предстаљена и недавно штампана брошура

Заштитника грађана „Заштите своја права – Родно равноправне/равноправни“ којом се промовише рад инситуција омбудсмана у Републици и Покрајини као један од начина приближавања ових институција женама и налажењу могућности решавања проблема са којима се суочавају као грађанке.

b_300_0_16777215_00_images_stories_savet_evropezoka.jpeg

Заменица Заштитника грађана др Зорица Мршевић је разговарала са Mats Ted Drud Jensen-ом, консултантом Савета Европе за истраживање о хомофобији, трансфобији и дискриминацији на основу сексуалне оријентације и родног индентитета, који тренутно борави у Србији и сакупља податаке за истраживање на тему стигматизације ЛГТБ популације.

Том приликом, заменица Заштитника грађана др Зорица Мршевић упознала је госта са мандатом Заштитника грађана, примерима из праксе у области ЛГБТ права, као и релевантним антидискриминативним одредбама позитивног српског законодавства. Такође, изнела је чињенице везане за случајеве медијског и интернетског говора мржње. Посебна пажња поклоњена је околностима везаним за неодржану Параду поноса у 2009. години, као и неповољној атмосфери друштвене конфронтације која је пратила организацију тог догађаја.

Господин Jensen је навео да су на основу његових досадашњих истраживачких резултата, активности организација за заштиту ЛГБТ права кључне у промени друштвене перцепције положаја ове маргинализоване групе. Његов утисак је да у Србији већ постоји врло солидна правна основа за смањивање дискриминације, као и доста енергије, праксе и знања институција за промену садашњег неповољног положаја ЛГБТ особа.

alt

Међународни дан Рома, 8. април, установљен је 1971. године, на првом светском конгресу те етничке заједнице, чија би се историјска судбина могла исказати речима: народ без дома и без гроба. Како сведочи историја, Роми су око 800 година били жртва сурових прогона и дискриминације. Почев од 15. века, када је почео да се диже “крст расизма” у Европи, многи од њих су, на основу исконструисаних оптужби, завршили на том крсту. Најзад, уследио је холокауст, у чијој су историји и енциклопедији најобимнија и најпотреснија поглавља о јеврејским и ромским жртвама. Ако се последице тих претходних варварских столећа занемаре, онда је тешко, готово немогуће објаснити и разумети зашто је положај те националне мањине сличан, често истоветан у европским земљама, иако оне показују различити степен политичке, привредно-економске, друштвене и културне развијености.

bakice i akvarijum1.jpgПредставници Заштитника грађана су данас у оквиру својих редовних активности,  посетили Геронтолошки центар - Дом Карабурма. Мониторинг тим су сачињавали: др Зорица Мршевић, заменица Заштитника грађана, Драгана Грабовица и Дражен Бекоња из Стручне службе. Члановима Мониторинг тима је био омогућен потпуни приступ просторијама Дома, разговор са корисницима и  запосленима.

Током посете, управник Дома Петар Мишић је помогао да се надзор обави ефикасно и обезбедио да се предају копије аката на основу којих се успостављају и спроводе правила рада, како за кориснике услуга тако и за запослене.

У врло скромним условима овог Дома смештено је  170 корисника/ца, од ког броја су 1/3 потпуно зависни, док 2/3  чине независни и полузависни од туђе помоћи и неге. Доминирају жене – кориснице Дома, 2/3 од укупног броја, најчешће у старосној доби између 71-80 година.

Поред своје библиотеке, Дом има добру сарадњу са општинском библиотеком, у којој су сви корисници учлањени. Дому припада и парковска површина намењена за радно рекреативну терапију површине око један хектар, а уочено је да цео домски комплекс има изузетно леп поглед на Дунав.

Постојећи објекти се континуирано грађевинским интервенцијама побољшавају за становање. Уочено је да је објекат опремљен новом ПВЦ столаријом и да је донацијом Грчке опремљена вешерница. Дом својим корисницима обезбеђује примарну здравствену заштиту, а има и добру сарадњу са Домом здравља Палилула. У Дому ради лекар, постоји амбуланта. Поред здравствених услуга корисницима се обезбеђује социо-психолошки третман социјалног радника, психолога и радног терапеута.

alt

Тим Заштитника грађана је данас по сопственој иницијативи, а у складу са својим уставним и законским овлашћењима Геронтолошки центар у Београду, Дом пензионера на Бежанијској коси.

Циљ је био упознавање са општим условима функционисања Центра и успостављање контакта са руководством и корисницима Дома пензионера. Током посете представници установе директорка Мира Новаков, организаторка културно забавних активности Мимица Џаковић, као и чланови савета станара Никола Радић, Славица Живковић и Јелена Ракочевић, испољили су пуну спремност за сарадњу и пружању помоћи представницима Заштитника грађана.

Дом поседује 33 000 м² под зеленим површинама. Капацитет дома је 600 постеља, а попуњеност је близу 100 % (585). Смештај корисника је организован  у заједничким собама и апартманима (сви са сопственом терасом и ТВ пријемником). Старосни просек корисника је око 80 година, а једна од корисница је прошле године напунила 100 година. Запажа се све мањи број „млађих“ корисника.  У установи постоји и један број дементних корисника који су под двадесетчетворочасовним надзором. Највећи проценат представљају зависни (око 350) и полузависни (око 50) корисници, који захтевају повећан степен неге. Независних корисника има око 180, те су једино корисници из ове категорије у могућности да користе апартмански смештај. Иначе апартмани су површине 35 м² и представљају тзв. високи стандард  боравишног простора.

Општи утисак када је реч о корисницима је да су људи овде претежно задовољни условима смештаја. Један од главних проблема представља мањак запослених.

Са пажњом пратећи догађаје око избора Повереника за равноправност, па и јавно помињање институције Заштитника грађана у том контексту, заштитник грађана Саша Јанковић жели да саопшти следеће:

„Равноправност грађана један је од услова за достојанствен живот сваког од нас, без обзира да ли и сами осећамо дискриминацију или не. Због тога се Повереник за заштиту равноправности бира ради ефикасније заштите дискриминисаних и стварања културе поштовања људских права, а не ради успеха и кредибилитета појединих кандидата и оних који им дају подршку или их оспоравају.

Од највећег значаја је да буде изабран суштински најбољи кандидат, у складу са законом прописаним условима и процедуром. Али било ко да буде изабран за Повереника за равноправност, неће моћи лако да почне свој посао. То се зна из искуства свих већ основаних независних државних органа. Почетак ће, међутим, бити посебно отежан ако избор протекне у острашћеној атмосфери каква се понекад, свесно или несвесно, ствара или подстиче.

Заштитник грађана, као инокосан, независан државни орган, нити његови сарадници, не могу се сврставати ни уз једног кандидата, нити то чине. Уместо тога, ја као заштитник грађана честитам свима који су, свесни свих изазова ипак одлучили да прихвате кандидатуру јер сматрају да могу успешно штитити право грађана на равноправност; охрабрујем их и подржавам да истрају до коначне одлуке коју ће донети Народна скупштина.

Пошто буде изабран, Повереник за заштиту равноправности имаће сву сарадњу и подршку Заштитника грађана као Уставом успостављеног органа задуженог да контролише рад органа власти и штити сва људска и мањинска права и права грађана уопште“, саопштава овим поводом заштитник грађана Саша Јанковић.