Заштитник грађана Саша Јанковић са сарадницима учествовао је данас у раду округлог стола одржаног у циљу унапређења сарадње и комуникације између Заштитника грађана и Народне скупштине Републике Србије. Осим представника Стручне службе Заштитника грађана округлом столу су присуствовали и представници Одбора за права детета, Одбора за заштиту животне средине, Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва, Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова као и председници Одбора за за уставна питања и законодавство Владимир Цвијан и Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Павле Марков. Доминантна тема округлог стола били су годишњи извештаји Заштитника грађана Народној скупштини и њихово разматрање.

Полазећи од става да су људска права чија је заштита у надлежности Заштитника грађана уставна категорија, Јанковић је истакао да би Одбор за уставна питања и законодавство требало да буде матични одбор који разматра редовне годишње извештаје Заштитника грађана. Он се осврнуо и на погрешну, а учесталу праксу међу самим народним посланицима да све независне институције називају „регулаторним телима“ и у вези с тим објаснио да Заштитник грађана није регулаторно тело пошто нема регулаторне надлежности, већ аутентична персонализована институција која се меша у све односе између грађана и извршне власти, сама по себи нема извршну власт већ у име Скупштине контролише ту власт.

Говорећи о односу између Заштитника грађана и скупштинских одбора он је истакао и да би Скупштина у складу са својим надлежностима требало да проверава и прати да ли органи извршне власти спроводе препоруке Заштитника грађана, што је уобичајена пракса у многим развијеним државама. Заштитник грађана је представио и статистичке податке из годишњег извештаја за 2012. годину који показују да је ова институција у току прошле године остварила преко 15.000 контаката са грађанима и примила преко 4.000 формалних притужби грађана.

Учесници округлог стола сагласили су се да је неопходно наставити праксу повремених састанака на којима би се разговарало о актуелним темама од значаја за сарадњу између Заштитника грађана и скупштинских одбора.

Округли сто је одржан у оквиру петогодишњег пројекта USAID-а за реформу правосуђа и одговорну власт (JRGA) чији је корисник и Заштитник грађана.

Заштитник грађана утврдио да је Одељење Нови Београд Градског центра за социјални рад Београд са значајним закашњењем одговарао на захтеве правосудних органа за достављање информација и стручних мишљења, чиме је непосредно утицао на пролонгирање судских поступака који су се односили на права детета.

Бројне пријаве мајке да је отац задржао дете супротно судској одлуци о поверавању детета и пријаве да дете са мајком нема никаквих контаката, месецима су наилазиле на ћутање Одељења Нови Београд (орган старатељства), а мере које је предузео након седам месеци, биле су неефикасне и нису довеле ни до поновног успостављања контакта детета са мајком, нити до повратка детета у мајчину породицу, у складу са судском одлуком.

Заштитник грађана препоручио је Градском центру за социјални рад да спроведе процену стања и потреба детета и контролу предузетих мера, обавести надлежне судове о пропустима органа старатељства, предузме мере како би се обезбедило правилно поступање органа у будућности, а директорки Градског центра да спроведе поступке утврђивања појединачне одговорности стручних радника поступајућег одељења.

Градски центар за социјални рад је у обавези је да у року од 60 дана обавести Заштитника грађана о поступању по препорукама.

Заштитник грађана Саша Јанковић најавио је данас да ће у јуну републичком парламенту предложити измене Закона о Заштитнику грађана којима ће, поред осталог, бити предвиђене прекршајне пријаве за опструкцију у контроли државних органа.
“Одређени органи опструкцијом обесмишљавају поступак контроле њиховог рада. Имамо 10 одсто таквих случајева”, казао је Јанковић у Скупштини Србије, на јавном слушању о улози Заштитника грађана и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности у заштити и унапређењу људских права и потреби за унапређењем законског оквира.

На позив Министарства спољних послова Републике Пољске и Омбудсмана Републике Пољске заменик заштитника грађана Милош Јанковић учествовао је на састанку Експертске мреже Омбудсмана Западног Балкана и Вишеградске групе који је одржан 13. марта 2013. године у Варшави, Пољска.

Састанку Експертске мреже присуствовали су омбудсмани већине држава Западног Балкана који су говорили о највећим изазовима са којима се суочавају институције Омбудсмана у 21. веку. Такође, разговарано је и о даљим корацима и активностима ове мреже у области владавине права и промоције основних људских права.

Овај састанак је резултат иницијативе покренуте током министарског састанка Вишеградске групе и држава Западног Балкана који је одржан у октобру прошле године када су се присутне државе чланице договориле око основања експертске мреже ради подршке реформама на  Западном Балкану. Иначе, Вишеградска група коју чине Мађарска, Чешка Република, Словачка и Пољска основана је у Вишеграду у Мађарској 1991. године у циљу унапређења регионалне сарадње.

Основни проблем је у томе што велики број социјално угрожених грађана, посебно Рома, и поред ниске цене закупнине социјалних станова, не може редовно да измирује обавезе. Многима од њих „социјална помоћ“ је једини сигуран извор прихода. Због тога систем социјалног становања мора да обухвата и мере за запошљавање и економско оснаживање најсиромашних грађана, али и друге јефтиније облике становања.