a

Заштитник грађана покренуо је поступке контроле законитости и правилности рада Полицијске управе у Новом Саду и Центра за социјални рад Нови Сад, поводом навода притужбе да је десетогодишње дете било изложено вишеструком испитивању о преживљеном сексуалном злостављању.

Према наводима притужбе и информацијама са којима је упознат Заштитник грађана, након пријаве сексуалног злостављања детета, дете је седам пута давало изјаве надлежним органима: најпре пред полицијским службеницима, потом пред органом старатељства и на крају пред надлежним јавним тужилаштвом. Ове информације указују на могућност да је дете било изложено вишеструкој ретрауматизацији, упркос постојању законских одредби које омогућавају да дете жртва кривичног дела против полне слободе буде саслушавано на начин који спречава секундарну трауматизацију и штити добробит детета које је претрпело трауму.

Полицијска управа и Центар за социјални рад обавезни су да доставе Заштитнику грађана све информације у року од 15 дана.

Заштитник грађана ће од надлежних органа затражити и информације о начину узимања изјава од деце по поднетим кривичним пријавама за сексуално злостављање и сексуално искоришћавање деце, посебно о броју саслушања деце оштећене кривичним делима против полне слободе и коришћењу скрин соба и других механизама заштите деце од секундарне трауматизације.

b_300_0_16777215_00_images_20191120DKC1.jpegКонцертом „За дечја права“ данас је у Дечјем културном центру Београда обележен Међународни дан детета и 30 година од усвајања Конвенције о правима детета. Основни принципи Конвенције су право на живот, опстанак и развој, најбољи интерес детета, право на партиципацију и право на недискриминацију. У музичко-сценском програму учествовала су деца која желе јавно да покажу свој таленат у певању, писању поезије, рецитовању и музицирању. Децу је на почетку концерта поздравио заштитник грађана Зоран Пашалић поруком да децу треба поштовати у сваком погледу.

Треба поштовати њихово време и све оно што их чини малим људима, због којих ми одрасли радимо све оно што треба да радимо да би њима њихов живот био бар нијансу бољи него што је наш, рекао је Пашалић. Он је најавио је да ће у јануару почети радионице на којима ће деца бити упозната са својим правима - не само о ономе што пише у законима, него оно што конкретно у свакодневном животу могу да остваре и на шта имају право. Да бисте знали како да се обратите и која су ваша права, ми ћемо у јануару одржати потребан број радионица, додао је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_20191120DKC2.jpegМеђународни дан детета се слави 20. новембра, а установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1954. године са циљем да се у свим државама слави истог дана. Осмишљен је да промовише међусобну интеракцију и разумевање међу децом и добробит деце у свету, а обележава се и да би се скренула пажња јавности на обавезе друштва према деци, као и на актуелне проблеме са којима се деца суочавају.
Дечја права су утврђена Конвенцијом о правима детета, усвојеном од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1989. године, а коју су ратификовале 193 земље.

У јавном дијалогу деце и представника медија, који је Заштитник грађана са својим Панелом младих саветника организовао јуче, поводом Светског дана детета и 30 година Конвенције о правима детета, чланови Панела поручили су да од медија очекују да поштују дечја права и о деци извештавају другачије, не само кроз негативне примере, већ и кроз афирмацију позитивних акција, ангажовања и успеха деце којима она доприносе својој школи, заједници и друштву.

b_300_0_16777215_00_images_20191120panel3.jpegСтефан Грубјешић, Марко Јевтић, Јана Миливојевић и Марија Говедарица окупљеним представницима медија у Медија центру су приказали и кратке филмове о акцијама и подухватима у којима су учествовали, а о којима медији готово уопште нису извештавали, попут хуманитарног наступа у центру Београда током ког су прикупљали новац за операцију другарице из разреда, о ученичкој представи која је добила бројне награде, победи одбојкашког ученичког клуба и обиласку ЦЕРН-а предлажући да такве приче пронађу место о домаћим медијима. Проблем виде и у медијском садржају који обилује насиљем и порнографијом, што није садржај којем желе да буду свакодневно изложени.

"Медији могу постати и остати пријатељи деце и бити гласни заговорници њиховог права и њиховог гласа. Надам се да ћете одавде понети поруку коју су деца посла - извештавајте о деци као активним грађанима са огромним потенцијалом да наше друштво начине бољим местом", изјавила је на конференцији генерална секретарка заштитника грађана Оља Јовичић.

b_300_0_16777215_00_images_20191120panel1.jpegНаташа Јовић, в.д. помоћнице генералног секретара Заштитника грађана задужена за права детета и родну равноправност истиче да Заштитник грађана годинама указује на неопходност поштовања закона и прописа и заштите деце у медијском простору, те да су РЕМ-у у том смислу упућиване препоруке, да постоје медији који се препорука придржавају, али и они који то не чине. "Све о чему медији говоре кроз појединачне случајеве могу да ураде без извештавања на сензационалистички начин и без задирања у приватност без сликања куће и именовања породице и чињења детета препознатљивим", рекла је Јовић.

Аналитичарка у Регулаторном телу за електронске медије Светлана Трајковић рекла је да није задовољна бројем мера које је то тело изрекло, јер како је навела, РЕМ је изрекао 18 мера, а то је мали број наспрам спорних ситуација.

Према наводима притужби и информацијама са којима је упознат Заштитник грађана, грађевински инспектор Градске општине Земун 31. јула 2018. године донео је решење којим се колективној стамбеној згради у улици Новоградска број 19 у Земуну забрањује коришћење објекта, јер су због насталих оштећења доведени у опасност живот и здравље људи, као и безбедност суседних објеката и околине.

Како је наведено у притужбама грађана који су се обратили Заштитнику грађана, до оштећења је дошло после интервенције надлежних на санацији квара на уличној водоводној мрежи. Истовремено, у притужбама се наводи да Град Београд није понудио решење за санацију објеката, и да нису предузете конкретне активности како би се стекли услови за безбедно коришћење објеката и повратак станара у њихове домове.

После две посете Националног механизма за превенцију тортуре КПЗ-у Сремска Митровица и упућеног извештаја и препорука надлежним органима, Управа за извршење кривичних санкција обавестила је у свом одговору НПМ о томе да је израдила нацрт упутства односно протокола са стандардним оперативним процедурама које се односе на функционисање здравствене службе у заводима, чији су саставни део обрасци извештаја поводом примене мера принуде и телесни дијаграм за евидентирање повреда. Упутство ће у најкраћем року бити дистрибуирано свим заводима.

b_300_0_16777215_00_images_20191120_kpzsm.jpegНПМ очекује да ће увођењем образаца бити решен вишегодишњи проблем неодговарајућих извештаја које састављају службе за здравствену заштиту у заводима приликом примене мера принуде.

У КПЗ-у Сремска Митровица биће запослена и 24 нова припадника Службе за обезбеђење, чиме ће у одређеној мери бити ублажен хроничан недостатак припадника Службе. Тај недостатак константован је и у претходном извештају, у коме је наведено да у пријемном одељењу на 125 лица лишених слободе, по смени раде два командира.

У свом извештају о посетама КПЗ-у Сремска Митровица, које су обављене у фебруару и априлу 2019. године, наводи се да су током прве, ненајављене посете чланови НПМ тима проверавали употребу видео надзора, примену мера принуде и услове у пријемном одељењу будући да су током претходних посета у тим питањима евидентирани одређени проблеми. Друга посета је била најављена и усмерена искључиво на проверу тога да ли су лица која су у првој посети разговарала са представницима НПМ-а трпела неке последице и утврђено је да нису.

Иако право на заштиту од свих облика насиља данас представља основно право сваког детeтa, сведоци смо да у нашој стручној и широј јавности и даље постоји неразумевање ове појаве, посебно сексуалног злостављања деце, његових облика и раширености, изјавио је поводом Европског дана заштите деце од сексуалног искоришћавања и злостављања заштитник грађана Зоран Пашалић. Стога је, између осталог, потребно редефинисати сексуално злостављање у законима Републике Србије, како би у свим случајевима и у свим облицима сексуалног злостављања деца имала адекватну кривичноправну, породичноправну и другу заштиту, али и да овакве појаве на време буду сузбијене и спречене.

Заштитник грађана је у бројним навратима указивао на проблем недовољно адекватног законодавног оквира када је реч о заштити деце од сексуалног насиља и недовољне усклађености националних закона са Конвенцијом Савета Европе о заштити деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања, навео је Пашалић.

Он је подсетио да није у потпуности поступљено по Иницијативи Заштитника грађана за измене и допуне Кривичног законика поднете 2011. и 2012. године, заједничкој Иницијативи Заштитника грађана и организације Инцест траума центар за измене и допуне Кривичног законика и Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, као ни по Мишљењу и препорукама Заштитника грађана за коришћење заштитних механизама у судским поступцима ради спречавања секундарне трауматизације деце жртава кривичних дела, посебно оних сексуалне природе.

Страна 1 од 417