a

Држава има примарну одговорност у спречавању тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни, a oбавеза надлежних институтција и друштва је да истакну значај јачањa поштовања и заштите права лица лишених слободе, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 22. јуна, обележавања ступања на снагу Опционог протокола.

Република Србија је 2006. године ратификовала Опциони протокол уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни или поступака чиме се обавезала да ће своје грађане штитити од оваквих поступака, нарочито у установама затвореног типа попут затвора, притвора, психијатријских болница и установа социјалне заштите. Циљ Опционог протокола је да успостави систем редовних посета местима где се налазе лица лишена слободе од стране независних међународних и домаћих тела, ради превенције тортуре и других сурових нељудских или понижавајућих казни и поступака, подсетио је Пашалић.

Национални механизам за превенцију тортуре (НПМ) чији је носилац институција Заштитника грађана Републике Србије у сарадњи са Покрајинским омбудсманом и представницима организација цивилног друштва обилази установе затвореног типа, делује превентивно, редовно проверава третман особа лишених слободе, даје препоруке и мишљања надлежним органима с циљем побољшања третмана и положаја особа лишених слободе и њиховог укључивања у свакодневни живот након изласка из установа затвореног типа. У 2017. години НПМ је након обиласка ових установа сачинио укупно 45 извештаја и упутио преко 300 препорука у превентивним поступцима. Међу лицима лишеним слободе најугроженији су они који су смештени у психијатријским установама и установама социјалне заштите домског типа, оценио је Пашалић.

Поводом 20. јуна, Светског дана избеглица заштитник грађана Зоран Пашалић подсећа да тај дан посвећујемо онима који су, због ратова и немилих догађаја, били присиљени да преко ноћи напусте своје домове и остану без живота који су до тада имали. Оно што смо им као држава обезбедили то су услови за живот, а као друштво људскост и разумевање, поручио је Пашалић.

Прилив избеглица у Србију се у великој мери смањује, али је значајно продужен период њиховог задржавања. Тренутно је око 2700 људи смештено у 18 центара у Србији, а ван центара се налази од 300 до 400 избеглица. Од почетка избегличке кризе кроз територију Србије прошло је око милион људи. Заштитник грађана од почетка прилива избеглица редовно и у континуитету прати њихов положај, смештај и поступање државних органа према њима, и до сада је дао више стотина препорука да се исправе евентуални пропусти.

Ова институција је посебну пажњу посветила осетљивим и рањивим групама, пре свега деци без родитељске пратње, женама и особама са инвалидитетом, који су у већој мери изложени дискриминацији, насиљу и експлоатацији. Избеглице су се Заштитнику грађана обраћали пре свега због повреде права на слободу и безбедност, права на неповредивост физичког и психичког интегритета и остваривања права током трајања поступка азила.

Збрињавање великог броја избеглица је веома сложен поступак и сви надлежни државни органи морају координисано приступити том проблему. Поред адекватног смештаја држава мора да им обезбеди и услове за њихову интеграцију у друштво, што данас представља посебан изазов, наглашава Зоран Пашалић.

Посетом Љубљани награђене су јединице локалне самоуправе које су у 2017. години највише допринеле развоју свих облика приступачности за особе са инвалидитетом на својој територији. Посету су заједнички реализовали Заштитник грађана и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, а делегацију су, поред представника Заштитника грађана и Тима Владе РС, чинили представници награђених локалних самоуправа Свилајнца, Новог Сада, Крушевца, ГО Врачар и Крагујевца.

Фото: Ник Рован

b_300_0_16777215_00_images_180614_delegacija1.jpegУ Градској управи одржан је састанак са градоначелником Љубљане Зораном Јанковићем и његовим сарадницима. Љубљана је пример интегрисања концепта приступачности у политике града, а са освојеним другим местом, добитник је Европске награде за приступачан град за 2018. годину. Студијска посета имала је за циљ да, кроз едукацију, упозна чланове делегације са примерима добре праксе, пре свега са моделима приступачности, које потом треба да пренесу својим локалним самоуправама. 

Поводом 19. јуна, Међународног дана заштите деце од насиља, заштитник грађана Зоран Пашалић истиче да се годинама уназад чак трећина притужби у области права детета упућене Заштитнику грађана односи на насиље над децом. Он је позвао надлежне органе да решавању овог проблема и спречавању насиља над децом приступе са приоритетом, поготово зато што се ради о једној од најрањивијих друштвених група.

Посебно забрињава чињеница да смо поред психичког, физичког и сексуалног насиља над децом све чешће сведоци и вршњачког насиља, као и родно заснованог насиља у школама, чијем искорењавању морамо посветити посебну пажњу. Такође, искуство говори да надлежни органи не препознају увек ситуације потенцијалне претње од насиља над децом, као што су случајеви када је дете сведок породичног или партнерског насиља, рекао је Пашалић.

Позивам надлежне органе да уложе додатне напоре у циљу превенције и заштите деце од насиља, као и да подигнемо свест о насиљу над децом, његовој раширености, појавним облицима и мерама заштите, поручује Зоран Пашалић.

Заштитник грађана Зоран Пашалић честита припадницима исламске вероисповести Рамазански бајрам, уз жељу да празник са својим ближњима прославе у миру, радости и благостању. Нека дани великог празника протекну у атмосфери међусобног поштовања и разумевања, наводи се у честитки заштитника грађана.

Поводом 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијим особама, заштитник грађана Зоран Пашалић позива старије суграђане да пријаве сваки вид дискриминације и насиља према њима, јер имају право на сигуран и достојанствен живот. Искуства говоре да старији избегавају да пријаве насиље због срамоте и страха, или из разлога што су починиоци насиља често особе из најужег круга породице.

Заштитник грађана је забринут чињеницом да је физичко, психолошко и економско насиље над најстаријим суграђанима у сталном порасту и да је много више присутно него што се о томе зна и говори. Званични подаци говоре да је у протеклих годину дана 11 одсто старијих особа у Србији претрпело неки облик насиља, при чему су жртве насиља у већини случајева старије жене. Такође, држава мора да пружи сву потребну помоћ и подршку онима којима је то најпотребније, како би живели достојанствено.

Заштитник грађана изражава наду да ће доношење посебне Конвенције о правима старијих особа, на чијој припреми УН раде већ дужи период, знатно утицати на унапређење положаја старијих особа и у Републици Србији. Као допринос афирмацији ове идеје Заштитник грађана ће у наредном периоду основати Савет за права старијих са циљем да окупи све релевантне друштвене субјекте којима је у фокусу остваривање и заштита права и интереса старијих.

Зоран Пашалић подсећа да се често у Србији позивамо на традицију, али морамо знати да је основа те традиције управо наши најстарији грађани. Њихове потребе су скромне и треба да им изађемо у сусрет. Никад не смемо заборавити да је старост будућност других људи, указује Пашалић.

Страна 8 од 371