a

На дан када је пре 70 година потписана Универзална декларација о људским правима и први пут у историји човечанства признато право свих људи на „живот, слободу и сигурност, без икаквих разлика“, обележавамо дан људских права, права која има свака особа, која стиче рођењем, која су неотуђива и недељива, својствена свим људима, без обзира на држављанство, пребивалиште, пол, националну или етничку припадност, порекло, боју коже, веру, језик или било које друго својство, истакао је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 10. децембра, Међународног дана људских права.

У свету су у протеклим деценијама темељно унапређена права жена, развијало се међународно право у области утврђивања одговорности за кршење људских права и остварен напредак у заштити и промоцији права маргинализованих друштвених група. Ипак, овај дан се, и у свету и у Србији, и даље обележава у светлу бројних облика кршења људских права, пре свега права деце, жена, права ЛГБТ заједнице, националних мањина, тражилаца азила и других.

Насиље, пре свега породично и партнерско, још увек је велики проблем нашег друштва. Више од 30 жена од почетка године убијено је породичном насиљу. Подаци показују да је свака трећа жена у Србији пребијена или је доживела неки од основних облика насиља, а скоро 95 одсто убијених жена није се обратило за помоћ институцијама. Насиље се минимизира, а његово процесуирање није достигло задовољавајућу ефикасност, па су казне изречене насилницима још увек веома благе, упозорио је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_paracin-konfererencija.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић је јуче у оквиру кампање "Дани Заштитника грађана" примао притужбе и разговарао са грађанима Параћина, а потом је одржао састанке са замеником председника општине Томиславом Шалетићем, представницима локалне самоуправе, невладиног сектора и медија. Циљ посете Параћину био је да се на терену упозна са проблемима грађана и информише о раду државних органа и институција у овој општини, али и да представи надлежности институције Заштитника грађана у области заштите људских права и слобода

b_300_0_16777215_00_images_paracin-2.jpegЈедан од грађана који се обратио Пашалићу рекао је да је пре четири године добио правоснажно решење о оставинској расправи на које није могао да поднесе жалбу и да се зато сада обраћа омбудсману. Навео је и да му је судија рекао да се одрекао права на жалбу, што по његовим речима не одговора истини. Грађанин је оценио да му је на тај начин угрожено основно људско право.

Заштитник грађана Зоран Пашалић је рекао да се грађани у Србији најчешће обраћају институцији омбудсмана због проблема у правосуђу, који се односе на неизвршење судских радњи, дужину трајања поступака и злоупотребу процедура.

b_300_0_16777215_00_images_paracin-5.jpegОн је навео да неки од тих проблема не спадају у надлежност заштитника грађана, али да ће грађани, који се њему притуже у овој области, бити информисани о томе коме од надлежних могу да се обрате.

У претходних десет година имали смо мали број притужби из Параћина и зато смо се одлучили да посетимо ову општину и директно разговарамо са грађанима о питањима која их муче, рекао је Пашалић. По његовим речима, у Параћину је за десет година било 190 притужби грађана. Додао је да се често дешава, не само у Параћину већ и у другим местима у Србији, да људи не добијају одговоре надлежних институција што спада у домен лоше управе.

Пашалић је најавио да ће наставити са обиласком градове и општине у унутрашњости Србије, чиме ће, између осталог, грађане ближе упознати са надлежностима Заштитника грађана, а рад институције којом руководи учинити ефикаснијом. Такође, грађанима ћемо смањити трошкове доласка у Београд и уштедети њихово време које непотребно губе у бирократским процедурама, нагласио је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_paracin-6.jpegТоком посете Параћину, Пашалић разговарао је и са представницима државних органа, установа, предузећа и организација цивилног друштва ове општине. На састанку се говорило о проблемима породично-партнерског насиља, као и онима у области екологије, приступачности, легализације и озакоњења објеката.b_300_0_16777215_00_images_paracin-9.jpeg

Након ових сасганака заштитник грађана је обишао и дом грађанина Паараћина који је желео да укаже на пример изградње објекта у његовом суседству, који, како је навео, може иазвати озбиљне последице не само по његово, већ и по здравље осталих породица у суседству. Пашалић је рекао да ће у овом, као и у свим случајевима  са којима се упознао тог дана у Параћину, реаговати у складу са надлежностима и овлашћењима институције Заштитника грађана. 

Посета Параћину реализована је у оквиру пројекта Повећање доступности Заштитника грађана грађанима који живе у унутрашњости Србије. Пројекат спроводи Заштитник грађана Републике Србије уз финансијску подршку амбасаде Републике Бугарске у Србији.

b_300_0_16777215_00_images_20181207olja1.jpegГенерални секретар Стручне службе Заштитника грађана Оља Јовичић одржала је данас предавање на Правном факултету Универзитета у Београду полазницима Правне клинике за еколошко право.

Током предавања ближе је упознала полазнике Правне клинике са искуствима Стручне службе Заштитника грађана у области заштите животне средине, као и са предметима по којима је поступано, будући да је заштита животне средине Уставом Републике Србије загарантовано право свих грађана и да захтева пуну пажњу свих друштвених чинилаца.

Студенти су се током дисуксије, која је уследила по завршеном предавању, у највећој мери интересовали за проблеме грађана у области заштите животне средине и њихове притужбе. Циљ предавања, наводи Јовичић, био је унапређење постојећих знања студената и савладавања нових вештина кроз практичне еко-случајеве којима се бавила Стручна служба Заштитника грађана.

Заштитнику грађана је до сада стигло скоро 500 b_300_0_16777215_00_images_20181205Ekologija1.jpegпритужби у којима се указује на повреду права у области животне средине и оне представљају свега један одсто свих примљених притужби на годишњем нивоу. То показује да се ти проблеми не препознају довољно и да је потребно значајно јачање свести грађана када је ова област у питању, речено је данас на конференцији о екологији и заштиту права на здраву животну средину у организацији Заштитника грађана Републике Србије уз подршку мисије ОЕБС.

Заштитник грађана Зоран Пашалић је рекао да се месечно тој институцији јави један до двоје грађана који се жале на стање у овој области и да је стекао утисак да су грађани упућени, али да се плаше да се обрате надлежнима у свом граду.

Он је рекао да су у многим местима грађани изложени различитим еколошким проблемима и токсичним материјама, те да је важно да постоји свест о томе да се решавањем овог проблема решавају и многи други проблеми. Заштитнику грађана су се обраћали грађани из околине Лознице, Зајечара, Ниша, а недавно и становници Земун поља.

b_300_0_16777215_00_images_20181205Ekologija2.jpegПашалић је указао да као дугогодишњи судија не може без доказа ништа да тврди и да се Заштитник грађана обраћао истражним органима за случајеве где су проблеми толико радикализовани да би шире морало да се узме учешће. Тамо где се то може решити на локалу, мислим да ћемо на нивоу таквог односа решити проблеме, рекао је Пашалић.

Шеф Мисије ОЕБС у Србији Андреа Орицио рекао је да је ова област од кључног значаја за заштиту људских права и да је важно што је почетком ове године донета прва пресуда за еколошки криминал.

Заштита животне средине подразумева учешће свих релевантних актера, а улога независних државних институција је од кључне важности. Неопходно је да утичемо на свест грађана, али и других актера о спровођењу правде у области животне средине, рекао је Орицио.

Срђан Матовић из Удружења „Архус центар“ из Крагујевца је указао да су се обраћали и указивали на проблеме надлежнима у вези са загађењима у околини рудника и топонице олова у Зајачи, код Лознице, затим проблемом јаловине код Крупња, високонапонским далеководима у насељу Радмиловац, пожара на депонији Винча… Сматрамо да је број притужби грађана у односу на величину проблема мали, али да ипак показује да грађани не препознају довољно те проблеме и да треба да буду информисани и свесни да на овај начин могу да затраже подршку, рекао је Матовић.

Заштитник грађана је, обављајући послове Националног механизма за превенцију тортуре, у циљу праћења поступања по препорукама из Извештаја о посети ОЗ Нови Пазар из 2017. године, обавио посету заводу 21. августа 2018. године. Током посете утврђено је да је завод поступио по већини препорука из Извештаја из претходне године, а такође у циљу даљег унапређења поступања према лицима лишеним слободе НПМ је упутио и две нове препоруке.

Поступајући по овим препорукама, завод је доставио изјашњење НПМ у коме је наведено да ће убудуће сву документацију о евиденцији повреда новопримљених лица лишених слободе и њихове наводе о повредама достављати надлежном јавном тужилашту. Такође, завод је означио сандуче за подношење захтева за поверљиве разговоре са управником, како би осуђени могли да му се обрате и на овој начин.

Неприступачност, непостојање услуга социјалне заштите, незапосленост и непостојање свести о тешкоћама и проблемима са којима се особе са инвалидитетом сусрећу, потврђују нам да се права особа са инвлидитетом у Србији и даље крше и недовољно остварују, поручио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 3. децембра, Међународног дана особа са инвалидитетом, који се ове године обележава се под слоганом „Оснаживање особа са инвалидитетом и осигурање инклузивности и једнакости“.

Једна од најрањивијих и невидиљивих друштвених група изложена је стереотипима и предрасудама које се споро мењају. У Србији и даље у појединим местима чланови породице сакривају особе са инвалидитетом иза кућних врата, чему погодује и незаинтересованост и неспремност локалне заједнице да им обавезбеди достојанствен живот, наглашава заштитник грађана.

„За разлику од институција које своје ставове о положају особа са инвалидитетом доносе на основу података и предмета, ја сам се лично уверио у њихов тежак положај кроз директан разговор са особама са инвалидитетом, и тврдим, да је њихов лични став много релевантнији од става било које институције. Заштитник грађана ће се и у будућем периоду интензивно бавити проблемима ове друштвене групе и позивам грађане да нам се и даље обраћају, а надлежне да нам се прикључе у решавању њихових проблема“, навео је Зоран Пашалић.

Особе са инвалидитетом у Србији су у статусу маргинализоване друштвене групе која се још увек бори за приступачност и неометано кретање. У нашим насељима ни оне видљиве, физичке баријере нису прошлост, па су особама са инвалидитетом неприступачни чак и домови здравља, филијале Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање и центри за социјални рад, подсећа Пашалић на резултате извештаја „Приступачност за све“ који је Заштитник грађана недавно објавио.

На неприступачност, као највидљивију потврду неравноправног положаја особа са инвалидитетом, надовезују се још израженији недостаци и проблеми у систему сервиса подршке особама са инвалидитетом. Ограничено финансирање, неједнака доступност тих сервиса, недостатак координације и лоша комуникација међу креаторима јавних политика релативизују значај и улогу сервиса подршке особама са инвалидитетом.

Особе са инвалидитетом се у много већем броју него у претходном периоду обраћају надлежним органима са захтевима за новчана социјална давања, што је јасан показатељ тешког положаја и егзистенцијалне угрожености, док је број незапослених особа са инвалидитетом процентуално вишеструко већи у односу на општу популацију становништва.

У овом тренутку тешко је говорити о побољшању положаја особа са инвалидитетом, будући да ни успостављање регистра особа са инвалидитетом, као базичног предуслова за креирање и спровођење успешне политике заштите и унапређења њихових права, до сада није завршено, закључио је Пашалић.

Страна 8 од 387