На основу сагледавања постојећег стања Заштитник грађана је констатовао да у Србији не постоји системска тортура.
Ипак, Заштитник грађана истиче да су постојећи услови смештаја лица лишених слободе лоши, да се у великом броју случајева могу окарактерисати као понижавајући и као такви садрже у себи елементе тортуре.
Постојеће има непосредан утицај на остваривање основних људских права тих лица, а за очекивање је да ће нежељене последице посредно утицати и на друштво у целини. Наиме, лоши животни услови, неупосленост и недостатак адекватног третмнана, као и одсуство било какве перспективе код осуђених, доводе до изражене појаве рецидивизма.
Констатујући да су затвори у Србији пренасељени, неопходно је приступити изградњи нових и проширењу постојећих капацитета, интензивирати примену алтернативних мера и санкција, као и других института чија ће последица бити смањење броја затвореника.
Посебну пажњу треба посветити особама смештеним у установама социјалне и здравствене заштите. Потребно је створити услове за повратак што већег броја особа са психичким и интелектуалним сметњама у природно окружење и на тај начин битно умањити број особа смештених у гломазним стационарним установама.
Указујемо да Србија још није одредила орган који ће вршити функцију Националног механизма за превенцију тортуре, сходно обавези преузетој ратификацијом Опционог протокола уз Конвенцију Уједињених нација против тортуре. Испуњавање те обавезе омогућиће знатно успешнију борбу против тортуре.
Напомињемо да превенција тортуре није само питање међународног кредибилитета наше земље, већ је императив за очување достојанства свих грађана и основа наше демократске државе.
 Саопштење Заштитника грађана |
Информатор о раду
