Саопштење Заштитника грађана поводом 26. јуна Међународног дана подршке жртвама тортуре

У складу са својим Уставним и законским овалашћењима и дужностима, Заштитник грађана спроводи интезивне активности у циљу испитивања случајева тортуре и контроле поштовања права лица лишених слободе која се налазе у притвору, затворима, полицијском задржавању, на извршењу мера безбедности, у социјалним и психијатријским стационарним установама.

На основу сагледавања постојећег стања Заштитник грађана је констатовао да у Србији не постоји системска тортура.

Ипак, Заштитник грађана истиче да су постојећи услови смештаја лица лишених слободе лоши, да се у великом броју случајева могу окарактерисати као понижавајући и као такви садрже у себи елементе тортуре.

Српски затвори су пренасељени. Капацитет затвора у Србији је за око 6 000 лица, а тренутно је у њима преко 11 000 затвореника. Већина затвора у Србији је стари, многи су лоцирани у центру града и не испуњавају потребне архитектонске услове. Велики број затвореника у Србији немају лежај и спавају на поду, бораве у просторијама које су влажене и у којима је неадекватан доток природне светлости и ваздуха.

Постојеће има непосредан утицај на остваривање основних људских права тих лица, а за очекивање је да ће нежељене последице посредно утицати и на друштво у целини. Наиме, лоши животни услови, неупосленост и недостатак адекватног третмнана, као и одсуство било какве перспективе код осуђених, доводе до изражене појаве рецидивизма.

Констатујући да су затвори у Србији пренасељени, неопходно је приступити изградњи нових и проширењу постојећих капацитета, интензивирати примену алтернативних мера и санкција, као и других института чија ће последица бити смањење броја затвореника.

Посебну пажњу треба посветити особама смештеним у установама социјалне и здравствене заштите. Потребно је створити услове за повратак што већег броја особа са психичким и интелектуалним сметњама у природно окружење и на тај начин битно умањити број особа смештених у гломазним стационарним установама.

Указујемо да Србија још није одредила орган који ће вршити функцију Националног механизма за превенцију тортуре, сходно обавези преузетој ратификацијом Опционог протокола уз Конвенцију Уједињених нација против тортуре. Испуњавање те обавезе омогућиће знатно успешнију борбу против тортуре.

Напомињемо да превенција тортуре није само питање међународног кредибилитета наше земље, већ је императив за очување достојанства свих грађана и основа наше демократске државе.