Заменица заштитника грађана др Зорица Мршевић честита Међународни дан жена

Честитам вам празник, Осми март, Међународни дан жена и желим да заједно:

• Обележимо 8. март, рехабилитујемо и деконструишемо његово значење
• Учинимо видљивом вишеструку дискриминацију жена
• Будемо повезане и узајамно подржане у нашим специфичним захтевима
• Учинимо солидарност жена могућом
• Да се и ми питамо јер имамо о свему шта да кажемо
• Дефинишемо наше захтеве и утичемо на одговорне политичке субјекте
• За стварање породица без насиља, улица без насиља, граница без насиља
• За права маргинализованих група жена
• За заштиту бранитељки и активисткиња женских људских права
• За равноправну политичку партиципацију – ништа о нама без нас
• За остваривање радничких и синдикалних права жена радница
  Подсећамо се историје и враћамо се аутентичној природи Осмог марта

Међународни дан жена обележава историју организоване борбе жена за равноправност, друштвену правду и мир. Означава се од стране женских покрета и група широм света и дубоко је укорењен у вековима дугу борбу жена за бољим, праведнијим светом.

8. марта 1857. - Њујорк – текстилне раднице су протестовале против нечовечних радних услова и ниских надница. Полиција је употребила силу против њих. Две године доцније, сећајући се тог догађаја, основан је први сопствени синдикат жена са намером да заштити жене раднице и да им осигура основна права на тржишту рада.

8 марта 1908. - Њујорк- 15.000 жена је марширало улицама Њујорка захтевајући скраћење радног дана, боље плате, право гласа и забрану дечјег рада. Њихов слоган је био “Хлеб и руже” (Бреад анд Росес), где је хлеб означавао економску сигурност а руже виши квалитет живота. Одлучено је да се свака последња недеља у фебруару прославља као Национални дан жена. Први пут је обележен 28. фебруара 1909 и тај дан се обележавао као такав све до1913.

Немачка социјалистикиња Клара Цеткин је предложила на састанку Социјалистичке интернационале 1910 да буде основан Међународни дан жена у знак сећања на први женски штрајк америчких текстилних радница који је одржан 1857. Њен предлог је једногласно прихваћен и успостављен у част женског права гласа. Интернационала тада није одлучила о тачном датуму али су социјалисти у својим земљама почели да обележавају као такав 8 март.

У Европи је обележавање тог дана почело 19. маја 1911 када су жене демонстрирале због чињенице да немају право гласа као и због застрашујућег догађаја да су 140 радница страдале у подметнутом пожару Триангле Схиртwаист Фацторy у Њујорку, недељу дана пре тога. Тај протест је нарастао следећих година у захтев за право гласа као и протест против разарања у Првом светском рату. Те 1911., међународни Дан жена прослављен је по први пут у Аустрији, Данској, Немачкој и Швајцарској. Више о милион жена и мушкараца марширало је улицама и трговима захтевајући право гласа за жене, право да буду биране, право на рад и забрану радне дискриминације.

У земљама совјетског блока и другим социјалистичким земљама широм света, 8 март је редовно обележаван као Дан жена.

Али како више није био у рукама жена, променио је суштину у синдикалне прославе у колективима, групна схоппинг путовања и сл, и као такав постао је не ретко премет за подсмех на рачун жена које се зато и данас са нелагодом присећају некадашњих, извештачених социјалистичких осмомартовских прослава.

Женски покрет данас захтева рехабилитацију тог датума и повратак ка његовим изворним идејама и вредностима женске борбене солидарност и настојања да се женска права заштите и унапреде на тржишту рада и политичком животу.

Међународни карактер:

Уједињене нације, Савет Европе и Европски женски лоби

Уједињене нације

су почеле да обележавају 8. март као Међународни дан жена 1975. која је била проглашена као Међународна година жена.

Две године доцније, 1977. Генерална скупштина УНа је усвојила Резолуциију којом проглашавају тај дан као Дан женских права.

Зашто се женама света посветио дан?

У прихватању те резолуције, Генерална скупштина УН-а навела је два разлога:

1) чињеницу да осигуравање мира и друштвеног напретка и пуног уживања људских права и основних слобода захтева активно учествовање, равноправност и унапређење положаја жена, као и

2) потребу да се ода почаст доприносу жена у јачању међународног мира и сигурности.

За жене света, тај је дан прилика да се преиспита напредовање жена у борби за равноправност, мир и развој, као и да се даље ради на уједињавању, повезивању и активирању женских снага које воде до значајних друштвених промена.

Више од три деценије заговорнице женских људских права радиле су да хитност потребе заустављања насиља постане део националних, регионалних и међународних програма. УН је препознао и признао те напоре. Женска људска права је постао званични УН термин 1992 који означава потребу да људска права жена буду заштићена од родно заснованог насиља.

25 фебруара 2008, Генерални секретар УНа прогласио је кампању UNa Unite to End Violence against Women – Уједињење ради заустављања насиља над женама.

Савет Европе

2009 – “Европа не може да игра и победи ако јој половина тима седи блокирана на клупи за резерве, рекао је  Террy Давис, Генерални секретар Савета Европе. Иако има напретка, садашња ситуација је непоштена, неинтелигентна и неефикасна. Родна неравноправност спречава политички друштвени и економски развитак. Због тога морамо да учинимо више да би унапредили веће учешће жна уполитичким телима које доносе одлуке.

2010 – Поводом међународног Дана жена, Тхорбјøрн Јагланд, Генерални секретар Савета Европе је рекао: “Правни статус жена у Европи се поправио током последњих година, али напредак је још увек врло спор. Још увек је много тога остало да се уради. Нама је потребан велики скок кога ћемо направити са новим политикама и новим стратегијама. Упркос свих идеала, европским демократијама још увек недостаје цела једна нога, а та нога је истинска равноправност између мушкараца и жена”.

Европски женски лоби истиче да нема модерне европске демократије без родне равноправности и захтева потпуно признање жена као актерки промена у Европи и ништа мање. Међународни Дан жена је релевантан такође и за све грађане који желе да више допринесу праведном и одрживом друштву. Друштву у којем жене и мушкарци деле политичке и привредне одговорности и у којем се брига за децу и старе равноправно дели између мушкараца и жена у друштву у којем су такви послови све мање ствар приватних аранжмана а све више питању друштвене организације, у којем жене живе заштићене од насиља.