a

alt

У оквиру Твининг пројекта „Подршка јачању институције Заштитника грађана 2009-2011“ одржана је конференција на тему „Умрежавање у циљу остваривања најбољих интереса детета“, којом је председавала заменица Заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић – Орландић.

Конференцији су присутвовали заменик грчког Омбудсмана задужен за права детета Јоргос Москос и заменик словеначког Омбудсмана задужен за права детета Тоне Долчић  који  су пренели искуства својих земаља из ове области, а пре свега почетне и садашње изазове са којима се њихове институције, са много дужим стажом од институције српског омбудсмана, суочавају. Поред гостију из иностранства конференцији су присуствовали представници Министарства рада и социјалне политике, Министарства просвете, Министарства правде, Министарства унутрашњих послова, Министарства за људска и мањинска права, представник Радне групе за права детета Народне Скупштине, покрајинског Омбудсмана, међународних организација, као и представници бројних невладиних организација  и експерти који раде у области права детета.

Једна од тема конференције било је укључивање деце у раду институција и начин на који се чује и презентује њихов глас. Господин Јоргос је представио на који начин се у Грчкој деца укључују у рад институције Омбудсмана, објаснио је процес успостављања тзв. Панела младих, као и колики значај ова институција даје информацијама које добија од деце. Рад са децом треба базирати на три принципа: интересовању за мишљење деце, уважавању исказаног мишљења, ставова, као и прихватање деце као равноправних партнера.

Учесници конференције су се сложили да није могуће одговорити на захтев остваривања најбољих интереса детета уколико не постоји међусекторска сарадња и да би институција Заштитника грађана, имајући у виду своју законом одређену надлежност у контроли рада органа управе, укључујући и министарства, могла да се позиционира као онај државни орган који координира рад различитих органа. То је посебно потребно када су у питању појединачни случајеви повреде права детета у чије решавање је укључено више органа, а када је потребна брза реакција у решавању проблема, али је оно отежано и успорено услед недостатка координације између државних органа. У том циљу било би потребно да Заштитник грађана у сваком органу има контакт особу, како би се што ефикасније решавали случајеви који имају међусекторски аспект.