a

Заштитник грађана као независан државни орган у обављању послова из своје надлежности поступа у оквиру Устава, закона и других прописа и општих аката и независан је и самосталан у обављању послова, а Законом о Заштитнику грађана је предвиђено да нико нема право да утиче на његов рад и поступање.

У оквиру својих овлашћења и процедура Заштитник грађана је затражио од нишког Центра за социјални рад да у року од 15 дана достави информације поводом нестанка малолетног детета из Ниша, а одговор је уследио три дана касније и то, сасвим неочекивано, од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Саопштење ресорног Министарства, којим на себе преузима надлежност Центра за социјални рад обавештавајући јавност о томе ко се све налази у евиденцији Центра за социјални рад у Нишу и шта овај центар није у могућности да уради, сматрамо директним мешањем у рад и поступање Заштитника грађана и Центра за социјални рад.

Уз то, овакву изјаву за јавност Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања сматрамо покушајем прикривања одговорности за неке раније пропусте у раду, где међу најсвежије спада објављивање на сајту Министарства за рад имена и фотографије детета без сакривеног лица које је враћено усвојитељској породици. Све то је у великом нескладу са тврдњом ресорног министaрства из данашњег саопштења да „активно ради на унапређењу положаја деце“.

Заштитник грађана посебно скреће пажњу на најновије тврдње министарства да ће „усвајањем Закона о правима детета и Заштитнику детета ова тема бити значајно унапређена“, које се могу сматрати изузетно неодговорним посебно у моменту када се грађани Републике Србије боре са епидемијом вируса Ковид-19 и суочавају са тешким економским последицама пандемије.

Заштитник грађана подсећа да је у Мишљењу на Нацрт закона о правима детета и заштитнику права детета упућеном 25. 9. 2019. године

Министарству за рад указао да тај нацрт не нуди ниједан нови механизам за заштиту права детета у односу на већ постојећи – Заштитника грађана Републике Србије који ове активности већ успешно ради, као и да су активности органа предвиђеног Нацртом закона већ део надлежности и овлашћења Заштитника грађана.

Није ни у јавном интересу, нити у интересу грађана Републике Србије дуплирање институција које ће се бавити остваривањем, заштитом, промоцијом, мониторингом и унапређењем права детета. Опредељивање буџетских средстава за успостављање новог органа који би се бавио пословима које већ успешно ради Заштитник грађана, у ситуацији недовољних финансијских ресурса државе да деци и породицама пружи помоћ и подршку, није само нерационално трошење, већ и неадекватан однос према свим грађанима, а деци посебно.

Заштитник грађана наводи да су недостатак финансијских средстава и економска ограничења разлози све мањег броја запослених у службама и установама домског типа које се баве децом.

Из тих разлога, Заштитник грађана поново истиче да се увођење новог државног органа које захтева додатна финансијска средства из буџета Републике Србије, не може сматрати унапређењем положаја деце. Као што се ни преузимање нижестепених надлежности на основу којих се обавештава јавност у осетљивим случајевима нестанка деце не може сматрати одговорним поступањем надлежног органа.