a

b_300_0_16777215_00_images_bec_13.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић са сарадницима боравио је данас у радној посети Аустријском борду омбудсмана како би разговарao о модалитетима развоја билатералне сарадње у области заштите и унапређења људских права, конкретно, успостављању ефикаснијих механизама у решавању животних проблема наших грађана који живе у Аустрији.

Усвајање новог Закона о Заштитнику грађана је најважнији задатак који нам предстоји, изјавио је Пашалић у разговору са својим аустријским колегом, председавајућим Аустријског борда омбудсмана Вернером Амоном (Werner Amon) и додао да је овом комплексном проблему приступио како би грађанима кроз повећање капацитета институције обезбедио ефикаснију заштиту њихових права . Пашалић је подсетио да је усвајање измена и допуна Закона о Заштитнику грађана обавеза која је предвиђена и Акционим планом за Поглавље 23 у преговорима са Европском унијом, који имају за циљ јачање мандата и гаранције независности институције.

b_300_0_16777215_00_images_bec_12.jpegОн је истакао да се предложене законске промене односе, између осталог, и на продужење рокова за подношење притужбе који је до сада био једну годину од извршене повреде права грађана, (односно од последњег поступања, односно непоступања органа управе), али и могућност вођења поступка иако нису искоришћена сва правна средства, како је то сада случај по постојећем закону. Свој суд о новом Закону о Заштитнику грађана дала је Венецијанска комисија, чији предлози и сугестије су такође инкорпорирани у текст закона, истакао је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_bec_1.jpegПашалић је упознао аустријске колеге са податком да Заштитник грађана годишње прими неколико хиљада притужби, али и да је лично у протеклом периоду разговарао са преко 2 500 грађана. Он је рекао да се притужбе односе на рад свих органа јавне власти, али је посебно издвојио оне који се односе на рад правосуђа, које чине чак трећину од укупног броја и над којима институција нема овлашћења да поступа. У 2018. години чак 82 одсто пресуда Европског суда за људска права у поступцима које су покренули грађани Србије односе се на правосуђе, односно на суђење у разумном року, поштовање правичности суђења и извршење судских пресуда, нагласио је Пашалић.

Пашалић и Амон су истакли значај будуће сарадње две институције у размени искуства у заштити људских права, у конкретном раду на притужбама, посебно наших грађана који се налазе на приременом раду у Аустрији.