a

Србија као чланица Савета Европе и као држава која је ратификовала Протоколе 6 и 13 уз Европску конвенцију о људским правима који за циљ имају укидање смртне казне, одлучно се противи њеном постојању. „Полазећи од универзалног права на живот и људско достојанство, које не може бити одузето никоме, апсолутно је неприхватљив тај начин кажњавања у правном систему једне државе“, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 10. октобра, Светског и европског дана борбе против смртне казне.

Европска унија активно се бори за укидање смртне казне зато што је реч о нехуманом поступку, које међународно право данас не толерише. Данас у око 140 држава у свету не постоји смртна казна, док је око 50 њих и даље задржава у својим правним системима и у тим земљама у току једне године буде погубљено и до неколико хиљада људи. У развијеним земљама преовладавају доживотне затворске казне као најстроже прописане казне, са или без могућности условног отпуста.

Заштитник грађана подсећа да је смртна казна у Србији укинута 2002. године, а последњи пут извршена десет година раније. Упркос томе, у Србији се последњих година у јавности повремено покрене питање потребе враћања смртне казне, поготово када се десе монструозни злочини над децом или вишеструка убиства. „Међутим, морамо знати да и сам Устав Републике Србије каже да је људски живот неприкосновен и Заштитник грађана остаје одлучан у свом ставу да се поновно увођење смртне казне никад не дозволи“, поручио је Зоран Пашалић.