Упркос законској забрани, у свету, али и код нас, деца се и даље економски искоришћавају и изложена су тешком физичком раду. Најгори облици дечјег рада озбиљно угрожавају права детета, штетни су по физичко и ментално здравље, по развој и квалитет живота деце, отежавају и онемогућавају приступ школовању, услугама здравствене и социјалне заштите и заштите од насиља и злостављања, упозорава заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 12. јуна, Међународног дана борбе против дечјег рада.
По проценама међународних организација у свету је радно ангажовано чак 218 милиона деце старости између 5 и 17 година. Међу њима, 152 милиона су жртве дечјег рада, а скоро половина њих, 73 милиона, укључено је у опасан дечји рад.
Заштитник грађана је у својим редовним и посебним извештајима указивао и даље указује на кључне системске недостатке који су препрека за суштинско и делотворно превазилажење овог проблема. Непознавање и неразумевање појаве, недостатак евиденција и података, искљученост деце и недоступност услуга, недостатак активности органа на терену, као и непотпун и неодговарајући правни оквир за сузбијање и превенцију најгорих облика дечјег рада доводи до феномена дечјег рада. Заштитник грађана сматра да је за отклањање ових пропуста неопходно да се одговарајућим законодавним интервенцијама и мерама обезбеди, пре свега, декриминализација деце која су изложена најгорим облицима дечјег рада, економској експлоатацији, пуна породичноправна, кривичноправна и друга заштита, уз успостављање услуга за опоравак и реинтеграцију у заједницу.
Заштитник грађана посебно апелује на заштиту деце миграната која без пратње прелазе границе, чинећи посебно рањиву категорију изложену свакој врсти експлоатације и злоупотребе.