Заштитник грађана Зоран Пашалић са сарадницима боравио је 17. и 18. априла 2019. године у радној посети аустријском борду омбудсмана, како би разменио искуства у области заштите и унапређења људских права, посебно у области заштите права старијих, особа са инвалидитетом и лица лишених слободе. Омбудсманка Гертруда Бринек и Гинтер Кројтер, омбудсман Аустрије и генерални секретар Међународног института омбдусмана представили су кључне активности које спроводе њихове институције, наглашавајући при том значај досадашње и потребу унапређења будуће сарадње са Заштитником грађана Републике Србије.
Представљајући организациону структуру институције, потом њена овлашћења и надлежности, Пашалић је изјавио да се Заштитнику грађана до сада обратило преко 120 хиљада грађана, достављено 40 хиљада притужби, док је државним органима и инстуцијама упућено преко 5000 препорука.
Новом систематизацијом у децембру 2018. године формирано је Одељење за хитно поступање, које по позиву, на основу притужбе, доступних информација али и сопствене иницијативе, хитно реагује у решавању проблема грађана. Овом организационом јединицом Стручна служба је постала ефикаснија и доступнија грађанима, о чему говоре и њени први резултати у решавању проблема заштите права детета, особа са инвалидитетом и старијих, као и имовинско-правних односа, изјавио је Пашалић.
Такође, посебна организациона једница у оквиру службе Заштитника грађана која обавља послове Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), ојачана је повећањем броја извршилаца који ће радити на унапређењу и заштити права лица лишених слободе и спречавању тортуре. Поред досадашњег фокуса у праћењу положаја осуђеника у затворским и притворским јединицама, као и лица на полицијском задржавању, једнака пажња ће бити усмерена и на институције социјалне заштите и психијатријске клинике, њихова затворена одељења, у којима се налазе најосетљивије категорије грађана, попут психијатријских болесника, старијих, деце и одраслих са менталним и интелектуалним потешкоћама, нагласио је Пашалић.
Усвајање измена и допуна Закона о Заштитнику грађана, обавеза је која је предвиђена и Акционим планом за Поглавље 23 у преговорима са Европском унијом. Изменама и допунама Закона требало би ојачати мандат и гаранције независности институције, истакао је Пашалић.
Информишући колеге о активностима институције, Пашалић је навео и да је иницирао формирање јединствене медијске платформе на којој би се евидентирали сви напади на новинаре, од физичких и напада на имовину, преко притисака, до претњи имовини и вербалних претњи. Како је рекао, у досадашњим евиденцијама напада које пријављују новинари немамо јасну слику због различитог дефинисања појмова. Намера ми је да у сарадњи са медијским удружењима, представницима штампаних, електронских и дигиталних медија, са којима сам већ одржао низ састанака, установим медијску платформу по узору на платформу која већ постоји у Европи, у циљу бележења сваке врсте напада на представнике медија, најавио је Пашалић.