a

У последња два дана у Србији су погинула два радника на градилиштима, а пре неколико дана у једном дану чак двојица радника страдала су у одвојеним несрећама. Тиме се, упозорава заштитник грађана Зоран Пашалић, наставља трагични низ погибија на српским градилиштима и радним местима, упркос бројним апелима и упозорењима, која су упућена из ове институције, али и најавама да ће питање безбедности на раду добити пажњу какву заслужује.

Слике необезбеђених градилишта, радника без шлемова и непходне опреме, недовољан број инспектора у надзору свакодневног радног процеса, као и превентивних обилазака градилишта, кључни су проблеми на које Заштитник грађана месецима упозорава. Радници страдају на градилиштима и због неодговарајућих услова рада за које су одговорни послодавци који, поред инспектора, такође морају да сносе одговорност за безбедност, као што неко мора да одговара и за погибије раднике, поручио је Пашалић.

Закон о инспекцијском надзору, члан 17. став 1, који се примењује у највећем броју случајева, налаже да инспектори морају да најаве контролу три дана раније пре него што крену у обилазак градилишта, што не само да обесмишљава њихов рад, већ и цео систем заштите радника на градилишту, оцењује заштитник грађана.

Изузетно од става 1 овог члана, инспекцијски надзор може да почне без обавештавања, што се ретко примењује и то само када постоје разлози за неодложно поступање или оправдана бојазан да би обавештење умањило остварење циља инспекцијског надзора или када то налаже заштита јавног интереса, односно отклањање опасности по живот или здравље људи, имовину, права и интересе запослених и других радно ангажованих лица или потрошача, привреду, животну средину, биљни или животињски свет, комунални ред или безбедност, сагласно делокругу инспекције. Такође и уколико постоји опасност да ће надзирани субјекат или треће лице сакрити, уништити, преправити, оштетити или делимично или потпуно учинити неупотребљивом исправу, која може послужити као доказ у поступку инспекцијског надзора, односно у поступку који се води пред судом или другим органом.

Казне за послодавце који не поштују закон су мале, случајеви се не решавају, па тако имамо чак 47 одсто оних који застаре и никад не буду решени, подсећа Пашалић. Неизвесност кажњавања, мале казне за прекршиоце и застарелост случајева охрабрују прекршиоце на непоштовање закона, јер претпостављају да неће трпети санкцију или да евентуална санкција неће угрозити њихов рад. Трагични случајеви могли су бити спречени да је послодавац поштовао закон о безбедности радника, а да су инспекцијски надзори били превентивни и редовни, нагласио је Пашалић.