Заштитник грађана Зоран Пашалић честита грађанима и грађанкама Србије ромске националности 8. април, Светски дан Рома и подсећа да упркос томе што су најбројнија мањинска заједница у Европи, Роми су и даље у највећој мери дискриминисана и маргинализована друштвена група.
Проблеми с којима се суочавају припадници ромске националне мањине опстају годинама, упркос стратешком опредељењу државе да се унапреди њихов положај посебно у образовању, здравству и личним документима. Наиме, преко 55 одсто, од укупног броја притужби у области права националних мањина, су притужбе које су поднели припадници ромске заједнице. Иако имамо све више образованих припадника ромске националне мањине, Заштитник грађана све чешће прима притужбе високо образованих младих Ромкиња и Рома, који не могу да се запосле, истиче Пашалић.
Заштитник грађана подсећа да су Ромкиње и даље вишеструко дискриминисане. Искљученост из образовања, рано напуштање школовања, удаја на раном узрасту, вишеструке трудноће са малим временским размаком између њих, недоступност информација и финансијска и друга зависност од старијих чланова породице и партнера, висок ризик од насиља у породици и партнерским односима и даље карактеришу живот великог броја Ромкиња.
Заштитник грађана је упутио низ препорука Министарству здравља и органима јединица локалних самоуправа како би се побољшала превенција и заштита сексуалног и репродуктивног здравља жена и девојчица Ромкиња, укључујући и уређивање правног положаја здравствених медијаторки.
Нарочито су неопходне системске мере и унапређење нормативног оквира ради превенције и елиминације раних, уговорених и присилних дечjих бракова, као и кампање подизања свести којима би се нагласиле штетне последице дечијег брака. Званични подаци говоре да је у ромској заједници раних бракова 57 одсто, време ступања Ромкиња у брак је између 13 и 27 година старости, док је стопа раног рађања код деце девојчица у ромској популацији 38 одсто.
Иако је дошло до повећања броја ромске деце која завршавају основну школу и уписују средњошколско образовање, и даље значајан број њих остаје изван система образовања. Кључни фактори који утичу на низак проценат ромске деце у образовном систему су недостатак системске стручне и педагошке подршке у основним школама, као и екстремно сиромаштво у којем велика већина њих живи, истиче Зоран Пашалић.