a

Јачањем законодавне активности на пољу заштите животне средине у протеклој години, ради усаглашавања са европским стандардима у овој области, створени су нормативни оквири за унапређење постојећих решења и потпунију заштиту права свих грађана на здраву животну средину у Републици Србији, истиче Заштитник грађана поводом обележавања Међународног дана заштите животне средине.

И поред очигледног напретка, оскудност извора финансирања и недостатак кадровских капацитета инспекцијских органа, превасходно на локалном нивоу, и даље представљају главни камен спотицања у остваривању овог уставом зајамченог права.

Свест грађана о значају животне средине и њеном утицају на појединца и читаво друштво је и даље на ниском нивоу, едукације у овој области недовољне, а интерсекторска и мултидисциплинарна сарадња државних органа и стручне јавности непотпуна и недовољна. Илустративни су примери који говоре у прилог наведеним мањкавостима система а односе се на притужбе грађана који живе у близини неорганизованих дивљих депонија, упркос постојању јасног законског оквира којим је регулисано управљање отпадом. Са друге стране, у погледу заштите од буке, заштите квалитета ваздуха у затвореном простору или квалитета грађевинског материјала који се користи за изградњу објеката, недостајућа или недовољно јасно дефинисана подзаконска регулатива доводи до потешкоћа у вршењу надзора инспекцијских органа и њихове неусаглашености на различитим нивоима због чега поступци контроле не постижу жељени ефекат.

Зато је јасно изражено опредељење Заштитника грађана да заштита животне средине и климатске промене буду и даље фокусу пажње и деловања овог органа, са циљем да се кроз заједнички допринос и интеракцију са грађанима, успоставе предуслови за остваривање овог права у будућности.