Држава условљава прекобројним радницима учешће у социјалним програмима тако што од њих захтева да одустану од судских спорова за исплату заосталих примања, тражећи чак и да се одрекну права која су им утврђена правоснажним судским пресудама, иако Устав права по основу рада гарантује и каже да их се нико не може одрећи.
Многобројни грађани жале се омбудсману да су остали ускраћени за године неуплаћеног и неповезаног стажа, због чега не могу да остваре пуно право на пензију, те постају зависни од социјалне помоћи државе која је недовољна за живот, а за то њихови бивши послодавци не одговарају.
Рад „на црно“, дискриминација жена на послу, незапосленост особа са инвалидитетом, навођење и приморавање деце на просјачење, интензивирају се у периоду економске кризе.
Та криза може се превазићи квалитетним мерама, али оне морају бити спровођене транспарентно и правично. То подразумева једнак третман свих, односно исто поступање према свима који су у истој ситуацији.
Заштитник грађана наставиће да решавањем појединачних притужби, а посебно јавним указивањем на поступке и понашања органа управе који отварају врата масовном кршењу права, доприноси унапређивању рада органа управе у циљу правилнијег, законитијег, потпунијег и правичнијег остваривања права грађана.