Заштитник грађана сматра да и овогодишњи празник рада обележавамо са разлогом, али без пуно разлога за славље: Незапосленост је рекордна, а онима који раде често су ускраћена нека од загарантованих права, на шта судови и инспекције немају довољно снажан одговор.
Због тога Заштитник грађана свакодневно добија колективна обраћања радника, иако нема никаква овлашћења да контролише приватне послодавце.
Радници остају без правичних накнада за рад (што је Уставом гарантовано право), без уплаћених пореза и доприноса (што је законска обавеза послодаваца) и суочавају се са немогућом дилемом - да ли пријавити послодавца и ризиковати губитак каквог - таквог посла, или радити обесправљен.
У таквој ситуацији, потребно је веће ангажовање по службеној дужности Републичке инспекције рада, Пореске управе Министарства финансија и боља размена података са фондовима здравственог и пензијског осигурања, како би се превентивно и подношењем пријава против прекршиоца закона, повећало поштовање виталних права које држава прописима гарантује.
Инспекцијске службе морају се законски, кадровски и материјално ојачати, и у њима повисити одговорност за рад и нерад. Инспекције рада морају да буду много ажурније и ауторитативније како би се сузбило непоштовање виталних права радника, посебно када је реч о неплаћању накнаде зараде трудницама, породиљама или мајкама на одсуству ради неге детета.
Посебан проблем, о чему сведочи и повећани број притужби грађана при свакој промени власти у Србији, је запошљавање по партијској припадности у органима власти и јавним службама. Партијски кадрови у администрацији, непрофесионалној и прекобројној, те одсуство подршке и заштите за људе од интегритета који се у вршењу службене дужности замере различитим лобијима и незаконитим интересима, раздвајају грађане Србије од добре управе.
Положај жена на тржишту рада и даље је значајно лошији у односу на мушкарце. Најновија истраживања показују да тек свака четврта жена са високим образовањем и тек свака 10 жена без образовања, добијају посао преко конкурса.
Примена Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом донела је побољшања, али су она спора и недовољна.
Послодавци, са друге стране, годинама упозоравају на екстремно високе фискалне и парафискалне намете, недостатак подстицајне атмосфере за привређивање и изостанак суштинског дијалога социјалних партнера у области рада.