Питање заштите особа са инвалидитетом и менталним сметњама до недавно није занимало никог сем њихове родбине и стручњака, те да је први корак њиховог уласка у заједницу „то што су теме изашле из сенке“, оценио је данас заштитник грађана Саша Јанковић на седници Одбора Скупштине Србије за људска и мањинска права и равноправност полова о проблемима које прaтe процес „деинституционализације“.
"Моји сарадници и ја често посећујемо установе које збрињавају особе са инвалидитетом и менталним сметњама. Најмање 50 одсто људи који тамо бораве могли би да иду кући. То, међутим, није могуће, јер породице нису довољно економски јаке и не постоје сервиси подршке да се издржи њихов боравак кући", навео је Јанковић. Истакао је да је у процесу укључивања особа са инвалидитетом и менталним сметњама кључна улога неколико државних органа, а пре свега министарстава здравља, рада и социјалне политике и просвете.
Председник Одбора за људска и мањинска права Мехо Омеровић је навео да се мора спровести низ мера на различитим нивоима власти да би се побољшао положај особа са инвалидитетом и ментално оболелих.
"Нажалост највећи део ментално оболелих који су смештени у психијатријским установама ту остане до краја живота", рекао је Омеровић и додао да је њихово измештање у друштвену заједницу сложен процес.
Представница Експертске групе ECCL (European Coalition for Community Living) Инес Булић представила је "Јединствене европске смернице за прелазак са институционалне заштите на бригу и подршку у заједници", у којој су наведене штетности институционализације, али и између осталог предлози за усавршавање радне снаге, расподела финансијских и других ресурса у тој области и слично.
Она је рекла да су земље региона на почетку тог процеса.
Седницу Одбора у форми округлог стола организовали су Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине и Заштитник грађана.
Информатор о раду
