Заштитник грађана Саша Јанковић је изјавио је да су грађани и администрација у Србији пречесто непријатељи и истакао је да су ћутање управе и неизвршавање коначних судских и других одлука од стране органа управе најчешћи примери лоше управе, који имају везе и са корупцијом.
На конференцији „Принципи добра управа као брана од корупције“, која је одржана у Палати Србија у организацији Агенције за борбу против корупције и Америчке агенције за помоћ (USAID), Јанковић је подсетио да је Кодекс добре управе предао на даљи поступак Народној скупштини пре три године у присуству омбудсмана Европске уније који је тада специјално за ту прилику дошао у Београд. У међувремену, највише притужби грађана односи се управо на непоштовање принципа добре управе. Иако велики број тако насталих пропуста буде отклоњен после интервенције Заштитника грађана, управа у Србији и даље свакодневно прави пропусте који изазивају оправдано незадовољство грађана и руше правни поредак.
Јанковић је истакао да су приоритети за унапређење рада управе деполитизација, односно департизација администрације и увођење практичне одговорности за несавестан рад. Као посебно негативан пример навео је постављења на руководећа места у администрацији по партијској линији, која се чак и не крију. Истовремено, заштитник грађана је рекао да релативно висок проценат извршења његових препорука, које иначе нису правно обавезујуће, говори да у администрацији има мноштво стручних и савесних људи којима треба дати подршку да превладају непрофесионализам у својим органима.
Информатор о раду
