a

Несклад између прописима загарантованих и у пракси поштованих права запослених у Србији се олако толерише и оправдава, док поједини послодавци, поготово у мањим местима, злоупотребљавају масовну незапосленост и практично уцењују локално становништво да ради под било каквим условима.

У условима економске кризе и незапослености поново се јавља рад "на црно" или се плате приказују мањим него што јесу да би се плаћали мањи доприноси, због чега ће тим радницима и пензије бити мање. Када послодавци крше закон и не уплаћују обавезне доприносе у пензијски, здравствени и друге фондове, штету и даље по важећем законском решењу сносе радници.

Истовремено, послодавци аргументовано упозоравају на процентуално превисоке доприносе, порезе, таксе и друге државне и локалне намете који их терају у "сиву зону". Велики број предузећа и радњи мучи се да опстане у таквим условима, и права запослених постају колатерална штета на коју држава једним оком жмури. Таква конфузија отежава и да се раздвоје стварно обесправљени радници од појединаца који очекују да и за нерад буду плаћени и заштићени.

Радници Заштитнику грађана најчешће указују да им послодавци крше право на дневни, недељни и годишњи одмор, да им не плаћају прековремени рад, да раде на одређено време знатно дуже него што је то предвиђено Законом о раду. Има дискриминације жена на послу, не запошљавају се довољно особе са инвалидитетом...

Подсећајући да није овлашћен да се бави појединачним сличајевима спорних односа између послодаваца и запослених, републички заштитник грађана и овом приликом апелује на државу да обезбеди много бржу и делотворнију заштиту права радника, а послодавце подсећа да је само поштован радник продуктиван радник.


panel flajer