Из медија

Овај случај се догодио пре него што је Пашалић преузео функцију заштитника грађана

Интервју заштитника грађана Зорана Пашалића порталу Телеграф

Аутор: Љубинка Рачић

Данас је тачно три године како је Зоран Пашалић постао заштитник грађана Србије а у интервјуу за Telegraf.rs отворено каже, иако је за све ове године на тој функцији разговарао са више хиљада њих, теже је бити председник Прекршајног апелационог суда него омбудсман. У разговору нам је открио да се број пријава грађана омбудсману током епидемије корона вируса вишеструко увећао, као и да нису постојали разлози да се хитно из усвојитељске породице Савић, измести девојчица коју је Центар за социјални рад у Суботици доделио, па одузео овом брачном пару.
Открио нам је и да ли се за ове три године урадио све што је планирао на овој функцији, зашто се није обраћао за савете претходном омбудсману, како се понашају носиоци појединих функција у неким локалним самоуправама, али и да га је највише као човека дотакао пример једног грађанина који се 32 пута обраћао Институцији Заштитника грађана у претходном саставу и молио за пријем, а на крају се тај случај завршио двоструким убиством и самоубиством.
Наводи да је нови Закон о заштитнику грађана завршен, и да чека само јавну расправу и скупштинску процедуру, и истиче да ће се трудити да одлуке омбудсмана буду обавезујуће, као и судске, што сада нису. Кад смо код суда, као највеће проблеме судске администрације наводи спорост, неажурност, нељубазност... Каже, пријављен им је случај који је трајао 25 година, а треба да провере и случај који трајао чак 50 година.

• На почетку да вас питам, препознају ли грађани институцију Заштитника грађана, и верују ли омбудсману? Знају ли који је то пут да дођу до вас односно да Вам се обрате?
- Грађани недовољно познају Институцију Заштитника грађана зато што ова институција у ранијем периоду није обавештавала грађане која су им права, и шта све може за њих да уради, али ни која су ограничења саме институције, што сам покушао доласком у њу да променим и да је приближим грађанима кроз сталне директне контакте. Од избора за Заштитника грађана увео сам праксу „отворених врата“ у Београду, и осталим местима у Србији где смо сваког месеца примали грађане и директно разговарали са њима. За ове три године лично сам разговарао са више хиљада грађана из целе Србије, и веома ми је жао што је епидемија корона вируса успорила ту динамику виђања. Стално указујем запосленима у Институцији Заштитника грађана да једино у директном контакту са притужиоцима могу да сазнају карактер и позадину њихових проблема, а да комуникација писаним путем често може да им не осветли евентуални проблем са праве стране.

Што се тиче поверења грађана у Омбудсмана, о томе можда најбоље говори истраживање невладиних организација „Три тачке“ и „Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ)“ да су током ванредног стања током епидемије корона вируса грађани Србије имали највише поверења у Заштитника грађана.

• Када сте постали Заштитник грађана, причали сте да су вам европски парламентарци говорили да је омбудсман тигар без зуба, јесте ли и ви такав тигар?
- То је генерални став о функцији заштитника грађана из разлога што он, осим у појединим земљама Европске уније и света, има могућност да санкционише неадекватно поступање институција, које је у обавези да контролише. У Србији ће стање по овом питању бити значајно поправљено новим Законом о заштитнику грађана, који је завршен и чека само јавну расправу и скупштинску процедуру, а који је, наглашавам, писан у самој Институцији.

• Да ли сте за 3 године колико сте на функцији, испунили све оно што сте планирали по доласку, и шта је оно што нисте а било би значајно?
- Нисам испунио све што сам планирао. Пре свега због питања која су требало још 2016. године, дакле пре мог доласка, да буду решена, а то су усвајање новог Закона о заштитнику грађана, повећање капацитета заштитника грађана и обезбеђивање трајног простора за смештај Институције.

• Да ли је теже бити заштитник грађана или председник Прекршајног апелационог суда? Зашто?
- Много је теже бити председник Прекршајног апелационог суда, из разлога што је број предмета у том суду у односу на број предмета у Институцији Заштитника грађана на годишњем нивоу десетоструко већи, и односи се на најширу област људског живота. Оно што би требало да се зна, али то углавном није случај, јесте да све грађане прекршајно законодавство штити од момента када устану ујутру па до момента када легну увече. Тако, на пример, док спавате штити вас Закон о јавном реду и миру, када изађете на улицу Закон о безбедности саобраћаја на путевима, када се од неке институције траже одређени подаци штити вас Закон о о заштити података о личности. Такође, Прекршајни апелациони суд поступа по жалбама из области прекршаја, у којем се на годишњем новоу ради о неколико десетина хиљада предмета.
- Тежина рада у прекршајима се види баш у оквиру оваквих догађаја, који су тренутно актуелни, када се на прекршајне судове сваљује решавање практично свих могућих проблема, које једно друштво може да има у кризним ситуацијама. На пример, ношење маски, дозвољен број људи на јавним местима, нереди, јавни скупови...
- Разлика је и у томе што судска одлука налаже обавезујуће понашање за онога на кога се односи, за разлику од одлука заштитника грађана, које у овој фази развоја Институције нису обавезујуће, али ћу се потрудити да новим законом оне добију смисао који треба да имају и који заслужују.

• Да ли сте се у почетку, а можда и у току даљег рада обраћали за савете вашем претходнику?
- Не, нисам се обраћао претходнику за савете. Грађани треба да знају да је моја каријера далеко, далеко дужа него каријера бившег заштитника грађана. Радио сам на много одговорнијим пословима, који су директно утицали на људске судбине пре него што сам изабран за заштитника грађана. За разлику од претходника, мање инсистирам на медијској промоцији наше институције а и својој личној, а више на решавању конкретних проблема појединачних особа или системских проблема, који дотичу и ремете живот.

• Колико вам се грађана обратило за помоћ у току прошле године, а колико у току ове и да ли се тај број повећава? У колико случајева су донете препоруке? Да ли чешће реагујете по пријавама грађана или самоиницијативно?
- До средине јула ове године Институција је примила обраћања грађана готово истоветно колико је имала за целу прошлу годину. У свим случајевима у којима су утврђене повреде прописа су донете препоруке, осим у случајевима који су још у току. Број реаговања по пријавама грађана и по сопственој инцицијативи до сада је углавном био уједначен, али ове године бележимо знатно повећање броја реаговања по сопственој иницијативи.

• Са каквим проблемима вам се највише јављају грађани? Колико њих годишње дође у вашу канцеларију?
- Врло детаљно сам радио анализу проблема грађана који се притужују и дошао до закључка да 90 одсто свих проблема грађана у Србији има економску основу. Због тога је веома тешко решавати ту врсту проблема. Једини начин на који такви проблеми могу да се реше је упорно и систематско инсистирање да се права грађана, било појединачна било групна, испуне од стране онога ко је дужан да их испуни.
- Ситуација са епидемијом корона вируса нас је ове године мало успорила у смислу личног пријема странака, које смо морали да ограничимо због безбедности грађана и запослених, али смо зато повећали, поготово током ванредног стања, могућности на које су грађани могли да нам се обраћају а то се односи на повећан број телефонских линија и доступност наше институције свих седам дана у недељи, од ујутру до касно увече.

• Шта је оно што вас је у току рада на овој функцији изненадило, а што можда као судија нисте знали, који су то проблеми?
- Највише су ме изненадили носиоци појединих функција у неким локалним самоуправама који су се понашали као да су те локалне средине њихово власништво. Ту смо имали највећих проблема, па сам у поједине делове Србије морао да идем више пута да бих решио проблеме који су се могле решити телефоном.

• Које пријаве грађана и из којих области су вам најосетљивије? Можете ли да издвојите неки од примера који вас је као човека дотакао?
- Једном сам рекао да грађани, невладине организације и политичари имају право на емоције, али не и ми, што не значи да ме у великом броју ситуација као човека није дирнула судбина појединаца и група грађана, који су нам се обратили јер су у остваривању својих права дошли „до зида“. Конкретан пример који ме је као човека највише дотакао је непоступање институције у ранијем периоду, пре мог доласка на њено чело, када се један грађанин 32 пута обраћао Институцији и молио за пријем, што се може сматрати вапајем, а да ни поред тога није био примљен. Овај случај се завршио двоструким убиством и самоубиством.

• Наилазите ли на проблеме током контрола, има ли институција које неће да сарађују?
- Већина институција је спремна на сарадњу и на поступање по нашим препорукама. Али, постоје институције које се чак не удостоје ни да одговоре после дописа и више ургенција. Или када одговоре, онда је то на начин који није примерен међусобном поштовању институција. Из тог разлога, треба дати већи капацитет заштитнику грађана како би у оваквим случајевима те институције биле изложене санкцијама, без обзира ко ту санкцију доносио и спроводио.

• Које институције не можете да контролиште? И, на шта се грађани највише жале када је о судтсву реч, има ли промена у вашим правима на том пољу?
- Заштитник грађана, по Уставу и закону, није овлашћен да контролише рад Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда, судова и јавних тужилаштава. Када сам покренуо питање контроле судске управе, а не судова у смислу слободе судова да одлучују у пресудама по знању о посебности и поднетим доказима о конкретним предметима, инсистирао сам на томе и доживео велику критику појединих делова јавности. Био сам у најмању руку запањен јер више од 50 одсто европских омбудсмана имају то право. Надам се да ће нам у наредном периоду изменама Устава и Закона о заштитнику грађана то право бити дато.
- Главни разлог због којег сам тражио контролу судске управе је што се грађани највише жале на дужину трајања поступка, а нама је пријављен случај који је трајао 25 година. Постоји још један случај који треба да проверимо, да је поступак трајао 50 година. Суђење у разумном року, повреда права на правично суђење и неизвршење судских одлука су најчешће жалбе грађана, највише их занима како да остваре та права. Нисам за то да заштитник грађана мора имати ексклузивно право овакве контроле али сам сигуран да се, с обзиром на то да Закон о заштити права на суђење у разумном року није дао значајније резултате, нека институција овим мора детаљно бавити. Такође, имамо и велики број притужби на рад извршитеља и на њихове високе тарифе.

• Који је највећи проблем судске администрације?
- Највећи проблеми судске администрације су спорост, неажурност и оно на шта се грађани највише жале – нељубазност и немогућност да дођу до правовремене информације.

• Да ли је број пријава грађана током епидемије корона вируса повећан, и у којим ситуацијама сте највише поступали?
- Број пријава грађана током епидемије корона вируса се вишеструко увећао, а грађани се највише жалили због мера ограничења кретања, услед чега су велики проблем имала деца са аутизмом и њихови родитељи, због чега смо се обратили председници Владе Србије, и након тога им је омогућено несметано кретање. Директном сарадњом коју смо имали са јединицама локалних самоуправа и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је омогућено добијање дозвола ради виђања родитеља са дететом са којим не живе. Заштитник грађана се, такође, обратио и председници Владе Србије како се мере забране кретања не би односиле на особе које напуштају станове и куће ради заштите од насиља у породици.
- Учествовали смо активно и у повратку наших грађана из иностранства у Србију на почетку избијања епидемије. Након наше интервенције убрзано је и тестирање људи који су били смештени на Београдском сајму, док је након наше активности Клинички центар Ниш увео нови протокол о обавештавању породица о здравственом стању њихових чланова хоспитализованих због корона вируса. Имали смо бројне теренске посете, али смо често, због хитности ситуације, телефонским путем решавали проблеме како би грађани што пре могли да остваре неко своје право. Наше активности су биле заиста бројне и разноврсне, а наши запослени су улагали велике напоре како бисмо решили што више конкретних проблема грађана, у што краћем року.

• Покренули сте контролу рада Управе града Сомбора због луна парка у којем се откачио рингишпил, и где су деца повређена. Да ли већ имате неке резултате?
- Поступак је у току, покренули смо га 13. јула и Управа града Сомбора има рок од 21 дан да нам пошаље изјашњење и сву пратећу документацију.

• Да ли су вам из Дома за децу и омладину без родитељског старања " Дринка Павловић" у Београду, доставили све у вези са дечаком који је пао прескакајући терасу, а који је, нажалост, у међувремену, преминуо?
- Тај поступак је у току, а с обзиром на то да смо га покренули 3. јула, и да је рок за изјашњење Дома „Дринка Павловић“ 15 дана одговоре очекујемо данас (20. јула).

• Шта је ваша контрола утврдила у Центру за социјални рад у Суботици, који је доделио а затим одузео усвојено дете брачном пару Савић?
- Оно што је карактеристика мог поступања као заштитника грађана је да не утврђујем само појединачну, већ и системску грешку. Системска грешка у овом случају је била што су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и различитост полова и Центар за социјални рад града Суботице угрозили најбољи интерес детета, принцип добре управе и правне сигурности приликом заснивања и поништаја усвојења детета.
- Утврдили смо бројне пропусте које су начинили ови органи, међу којима је и тај да нису постојали разлози за хитно измештање детета из усвојитељске породице, нити је измештање које је извршено било у најбољем интересу детета.
- Свим надлежним органима у случају усвојења и поништаја усвојења упутили смо препоруке за исправљање пропуста у овом случају, као и препоруке које би се односиле на све случајеве усвојења. Министарству за рад упућена је препорука да предузме мере из своје надлежности давањем налога надлежним органима, да се конкретан поступак усвојења хитно оконча на законит начин, руководећи се најбољим интересима детета. Надлежном органу за усвојење је дата препорука да у поновном поступку за заснивање усвојења детета у циљу обезбеђивања хитности поступка и остваривања најбољих интереса детета, узме у обзир све утврђене, неспорне чињенице од значаја за заснивање усвојења, а да Министарство за рад и Покрајински секретаријат пруже сву стручну помоћ и подршку Центру за социјални рад, како би поступак усвојења био окончан у најкраћем року и уз поштовање најбољих интереса детета.
- Такође, ресорном министарству је упућена препорука да предузме активности и мере како би Јединствени регистар усвојитеља садржао тачне и ажурне податке о потенцијалним усвојитељима, да преиспита примену инструкције која се примењује у поступцима заснивања усвојења, као и да обезбеди сталну и континуирану обуку запослених у центрима за социјални рад у вези са поступком усвојења.

• Обилазили сте ових дана затворе, да ли сте били само у заводима у Београду или и у другим местима ? Који је био повод, колико имају заражених од короне, да ли се придржавају свих мера? Да ли сте имали прилике да причате са затвореницима, и којој мери има психоактивних супстанци у заводима у Србији?
- Посета затворима није била у вези са редовним посетама које Национални превентивни механизам и сектор који се баве правима особа лишених слободе у Институцији заштитника грађана обављају у оквиру редовних активности. Овога пута смо се усредсредили на затворе у Београду, јер се највећи број приведених лица приликом недавних демонстрација налазио управо у овом граду. Тако да смо обишли пет полицијских станица: ПС Земун, ПС Нови Београд, ПС Врачар, ПС Савски Венац и ПС Стари Град, где смо разговарали са 12 особа, која су у тренутку посете била у просторијама за задржавање. Њих 4 се жалило на повреде, и њих је прегледао лекар форензичар, који је био у нашем тиму.
- Два пута смо у последњих недељу дана посетили Окружни затвор у Београду где смо разговарали са осам особа, којима је одређен притвор. Међу њима се двоје жалило на повреде које су задобили приликом лишења слободе. Обишли смо и КПЗ Падинска Скела где смо разговарали са 9 прекршајно кажњених лица.
- Приликом посета затворима за време ванредног стања, утврдили смо да се у некима од њих појавио корона вирус и тражили да се предузму све радње како би се спречило ширење епидемије, што је и учињено. Што се психоакативних супстанци тиче, то је велики проблем у затворима и то је оно на шта ће се у овом и у будућем периоду обраћати огромна пажња.

• Живимо у земљи где има насиља, поготово над децом, суочавамо се отмицама, нестанком деце... Постоје ли ваше ингеренције у том домену, запитате ли се зашто још немамо Амбер алерт систем за бржи проналазак нестале деце?
- Заштитник грађана се бави и проблемом, у јавности познатом као „нестале бебе“, где је више пута истицао да је једино могуће решење успостављање јединствене ДНК базе у којој би се утврдила веза између нестале деце и њихових биолошких родитеља. Такође, бавио сам се свим случајевима нестале деце, који су указали да је за системско решење овог проблема неопходно да у њега морају бити укључени сви - родитељи, полиција, Центри за социјални рад, али и школе и сва места где се деца активно крећу.

Број обраћања заштитнику грађана Србије у 2019. години повећан је за око 15 одсто, а највише притужби се односи на социјало-економске проблеме, као што су социјална давања, пензије, неисплаћене плате, доприноси, рекао је данас заштитник грађана Зоран Пашалић.

Он је у интервјуу агенцији Бета поводом Међународног дана људских права, рекао да грађани најчешће желе да разговарају лично са омбудсманом и са запосленима из институције када је у питању проблем који запослени директно решавају.

„То је нама указало на одређене проблеме који се нису могли видети из писаних обраћања, а што је најважније грађани се осећају сигурније када могу директно да изнесу проблем који имају, указујући не само на институције, већ и на особе које су конкретно погрешиле у њиховом случају", казао је Пашалић.

Како је истакао, многи грађани који су у радном односу, без обзира на неодређено или одређено време, трпе пропусте или намере послодаваца да не исплате оно што им по закону припада.

„Због тога смо ставили тежиште на инспекције рада, а заштитник грађана у сваком од тих случајева реагује и да указује на системске проблеме“, рекао је Пашалић.

Указујући да се највише крше социјало-економска права он је навео да је међу њим 10 одсто права која проистичу из суђења у разумном року, неизвршења судских пресуда и права на правично суђење.

„То нам је указало на проблем који грађани имају у поступцима који се одвијају пред судом, због тога је и интерес институције Заштитник грађана био у том правцу. Оно што је суштина јесте да грађани не треба да се прилагођавају институцијама, већ обрнуто“, рекао је Пашалић.

Подсетио је да су основане локалне канцеларије институције Заштитника грађана у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи и да је у 2019. години било 600 обраћања из тих општина.

„Обраћају нам се и грађани албанске и српске националности. Углавном их тиште исти економски проблеми, али постоје и специфични проблеми у вези са одређеним националним групама. Код Албанаца то су упис у бирачке спискове, евиденција њиховог пребивалишта, али и запошљавање, лоша економска ситуација“, казао је омбудсман.

Најавио је доношење новог Закона о Заштитнику грађана који је, по његовим речима, припремљен по препорукама Венецијанске комисије које јачају ту институцију и иду у корист грађана јер предвиђају директнији контакт са грађанима и три пута дуже рокове у којима они могу да пријаве проблем.

„Оно што је такође важно је да, према предложеном закону, грађани не морају да се обрате другим институцијама да би дошли код заштитника грађана и изнели свој проблем. Такође, без обзира да ли се води судски или неки други спор, грађани могу одмах да дођу код заштитника грађана и да изнесу свој проблем“, рекао је Пашалић.

Додао је да је предвиђено да се прошири круг лица који се могу обратити институцији Заштитник грађана на децу и на анонимне пријаве, али и да се уведе контрола судске управе.

„Као дугогодишњи судија увек сам се залагао за бољи положај судија, за њихову већу самосталност и сигурност, али то не значи да поступци треба да трају 50 година. Грађани се никад нису жалили на судску одлуку, већ на дужину трајања поступка, на то што одлуке суда које су донете у њихову корист никада нису извршене и на оно што се зове право на правично суђење. Тако да се надам да ћу наћи разумевање у погледу контроле судске управе“, рекао је Пашалић.

Навео је да је у току избор заменика заштитника грађана и да се нада да ће они бити изабрани до краја децембра.

„То ће у много чему помоћи рад институције. Приликом избора заменика руководио сам се искључиво тиме да буду стручни за области у којима се притуже најчешће јављају. Било нам је значајно да као заменици дођу људи са великим искуством у области правне струке, који би могли да помогну да се постојећа законска решења која су лоша, а има их много, исправе, као и да се у конкретним притужбама које су и појединачне и системске помогне грађанима најбрже и на најадекватнији начин“, рекао је Пашалић.

Одељење институције Заштитника грађана за хитна поступања, уведено у јануару ове године, по његовој оцени дало је добре резултате.

„Постоје низ примера који оправдавају увођење таквог одељења, од тога да је спасен живот девојчици која није имала ни две године, реаговали смо на различите облике злостављања лица лишених слободе по затворима, решавају се они социјално-економски проблеми који се тичу рада извршитеља, принудних исељења и сличних случајева“, рекао је Пашалић.

Говорећи о Националном механизму за превенцију тортуре Пашалић је истакао да се он бави и односом према лицима која су лишена слободе.

„То се у јавности најчешће односи на лица која се налазе у притворима, затворима или су задржана у полицији. Оно што је ове године било врло значајно и на шта је Национални механизам обратио пажњу, су она лица која су лишена слободе и која се налазе у психијатријским установама и установама социјалне заштите“, објаснио је заштитник грађана.

Како је навео, ове године је значајно повећан број посета тим установама у односу на претходних 10 година. Тако је ове године било 9 посета психијатријским установама (у току претходног периода у просеку 2 годишње) и 12 посета установама социјалне заштите, док их је у периоду до 2019. године, на годишњем нивоу, било дупло мање.

„Обишли смо највећи број психијатријских установа и установа социјалне заштите, где смо посматрали како се запослени односе према лицима смештеним у тим установама. Утврђено је да је постојало низ неправилности, реаговали смо одмах да се то исправи. Најчешће ова лица нису под фокусом јавности, а налазе се у тешкој ситуацији која може бити извор нечије самовоље, незнања, а такође одређених системских пропуста“, рекао је Пашалић.

Новина у Националном механизму за превенцију тортуре су војне установе, касарне где из дисциплинских разлога нека лица могу бити лишена слобода, а ове године је, како је казао, било 16 обилазака тих институција.

„Имамо добру сарадњу са војском, јер смо приметили да у ранијем периоду овим институцијама није посвећивана пажња. У будуће ћемо повећати број посета овим институцијама, а оне су увек ненајављене и често су и ноћне посете“, рекао је Пашалић.

Он је истакао да је институција Заштитник грађана припрема споразум са медијским удружењима који треба да обезбеди безбедности и сигурност новинара.

„Оно што институција прати од свог постојања то је не само безбедност новинара, већ и њихов положај у смислу радних односа, њихових права из радних односа и онога што је важно, а то је свака врста дискредитације, вређања, удаљења новинара са конференције за штампу или онемогућавање приступа, јер сматрамо да је груба повреда права новинара и права грађана на информисаност“, рекао је Пашалић.

Додао је да очекује да до краја ове године буде потписан споразум, јер су сви договори и преговори при крају између институције Заштитника грађана и новинарских удружења.

„Циљ је израда платформе која би евидентирала сваки притисак, напад или вређање новинара. Оно што је најважније то је економски аспект заштите новинара, ова институција зна да многи новинари раде на уговор, многи су запослени на одређено време, многи имају ниске плате и хонораре који се нередовно исплаћују. Оваква платформа даје пуну слободу новинарској професији“, оценио је Пашалић.

Аутор: Катарина Ђорђевић

Омбудсман Зоран Пашалић објашњава да избор његових сарадника у овом моменту није приоритет и додаје да ће они бити изабрани тек када се заврше измене и допуне прописа који није мењан већ десет година

Институција заштитника грађана већ пет месеци нема заменика за права детета и родну равноправност, права особа са инвалидитетом, права припадника националних мањина и права лица лишена слободе. Иако је мандат четири заменика грађана истекао почетком децембра прошле године, омбудсман Зоран Пашалић објашњава да њихов избор у овом моменту није приоритет и додаје да ће његови заменици бити изабрани тек када се ураде измене и допуне Закона о омбудсману, који није мењан већ десет година и изради платформа која ће евидентирати све притиске и нападе на новинаре.

– У овом тренутку ми поступамо по новој систематизацији. Закон о заштитнику грађана није мењан десет година, а институција омбудсмана је најдинамичнији организам у односу на све друге установе. Измене и допуне закона су толико обимне да је можда примереније да говоримо о томе да нам је потребан нови закон о омбудсману, који би се прилагодио реалности и потребама грађана, јер често нисмо у могућности да помогнемо због ограничења постојећег закона. То не значи да тих пет области којима су се бавили заменици омбудсмана више нису у фокусу наше стручне службе. Јесу, али морамо да обратимо пажњу на оне области у којима постоји највећи број притужби, а то су имовинскоправна и социјална питања. Ту се мултипликовао број обраћања и притужби – истиче Зоран Пашалић.

Наш саговорник се слаже са тврдњом да су његови заменици у претходних 12 година обавили изванредан посао, а захваљујући њиховим активностима јавност је била информисана о бројним кршењима људских права. Тако је у најновијем извештају заменика омбудсмана за права детета упозорено да скоро половина деце у Србији прима неку врсту социјалних давања, односно да су мере економске штедње и забрана запошљавања професионалаца довеле до тога да су угрожена бројна дечја права.

Такође је установљено да у домовима здравља широм наше земље данас недостаје чак 250 педијатара, да развојна саветовалишта поседује свега 36 од 159 општина у Србији, а многе правосудне судске одлуке не могу се извршити јер у неким центрима за социјални рад нема психолога. Заменик омбудсмана за права националних мањина установио је да су многи средњошколци злоупотребљавали афирмативне мере приликом уписа на факултете. Заменик заштитника грађана за лица лишена слободе често је одлазио у ненајављене посете притворима и установама затвореног типа и јавност редовно информисао о стању људских права у тим институцијама.

На питање колико је препорука упућено органима управе по истеку мандата заменика омбудсмана, наш саговорник каже да је у периоду од 1. децембра 2018. до 23. априла 2019. године покренуто 26 поступака у области права детета, седам поступака у вези са правима припадника националних мањина и десет поступака у области права особа са инвалидитетом.

– Евиденцију о нашим активностима не водимо преко сајта, већ на други начин. Сматрам да на сајту треба да стоје информације које су битне за грађане, а то је да ли можемо да им помогнемо и у којем року можемо да им пружимо помоћ. Иако ми је више пута замерано да ме нема довољно у медијима, мени је важније да новине пишу о решеним случајевима, а последњи је случај професорке ФОН-а Весне Тодорчевић – истиче наш саговорник.

На питање да ли број обраћања и притужби грађана расте, он одговара потврдно и наводи да је канцеларија омбудсмана у првом кварталу ове године евидентирала 935 притужби, односно предмета, док је у претходној години евидентирано 3.338 притужби. Истовремено, Пашалић скреће пажњу на чињеницу да је број грађана који су се обратили за помоћ канцеларији омбудсмана скоро троструко већи у односу на број притужби које су поднете – током 2018. године помоћ је затражило 9.120 наших суграђана, а поднето је свега 3.338 притужби, док је у прва четири месеца ове године на врата омбудсмана закуцало 2.740 грађана, а број поднетих притужби износи 935. Ова несразмера тумачи се у светлу чињенице да због бројних ограничења закона о омбудсману представници ове институције могу да помогну само једном броју суграђана.

– Број обраћања грађана расте, али је од мог доласка на чело ове институције заузет став да свако ко има контакт са грађанима мора отворено да каже да ли у притужби постоје елементи да се покрене поступак. Актуелни закон у највећем делу ограничава заштитника грађана у раду путем рокова, овлашћења и могућности да реагује у бројним хитним ситуацијама. Навешћу вам пример: некоме коме је искључена струја помоћ је потребна одмах, ако одлазите у болницу а немате здравствену књижицу мора вам се одмах помоћи... Постоје многа ограничења у закону која нама везују руке и ми ћемо се трудити да корекције закона иду управо у смеру њиховог отклањања, да не бисмо дошли у ситуацију да грађанина који закуца на наша врата пун наде морамо да одбијемо због законских ограничења – закључује Зоран Пашалић.