Саша Јанковић - личност године по мишљењу уредништва недељника „Време“
Зашто им сметам
Тамара Скроза
Широк је и преширок дијапазон увреда, конструкција и неистина које су током 2015. биле упућене из врха власти на адресу заштитника грађана Саше Јанковића.
Вређан је и прогањан јавно – са скупштинске говорнице, на насловним странама, на конференцијама за новинаре, у интервјуима. Истовремено, Саша Јанковић је током 2015. добио и најзначајнија признања за свој рад: између осталог, награђен је француским Националним орденом за заслуге у рангу витеза.
Својеврстан је апсурд да се и једно и друго догодило с истим разлогом: зато што је радио свој посао.
Од 2007. када је ступио на дужност, Саша Јанковић се без икаквих уступака и изузетака бавио оним што је у опису посла заштитника грађана, не бринући притом кога ће да наљути, коме ће да се замери и ко би то можда могао погрешно да протумачи. То је нарочито дошло до изражаја баш током 2015, када је многима "стао на жуљ", пре свега инсистирањем на неправилностима у раду Министарства одбране и безбедносних служби. У образложењу одлуке да Сашу Јанковића прогласи за Личност године, уредништво "Времена" навело је да је он у више наврата "постављао кључна питања и наметао важне теме од јавног интереса за грађане Србије", да је "свој посао радио бескомпромисно и храбро" и да је упркос "медијском и политичком линчу какав Србија у својој скоријој историји није видела", његова канцеларија и даље радила високопрофесионално и у служби јавног интереса.