a

НЕ САМО ДЕКЛАРАТИВНО - Саша Јанковић, заштитник грађана, говори за Данас

Већина препорука омбудсмана у Србији се спроведе

Аутор: Бојан Цвејић

Органи власти у Србији спроведу између 70 и 80 одсто препорука републичког заштитника грађана, а у значајном броју поступака пропуст буде исправљен већ када омбудсман пошаље обавештење да покреће поступак контроле и постави релевантна питања. То се уклапа у европски просек, али није довољно добро - истиче за Данас Саша Јанковић, заштитник грађана.

Према његовим речима, и једна једина неспроведена препорука омбудсмана значи да постоји грађанин или више њих којима је орган власти нанео неправду, а та неправда није исправљена иако је надлежни државни орган непобитно утврдио њено постојање и рекао шта учинити да би се она санирала.

- Већи је проблем што се свакодневно дешава огроман број ситуација у којима органи управе недовољно савесно, одговорно и законито поступају, те се бављење појединачним случајевима чини као пражњење мора чашом. Због тога се истовремено из корена мора мењати однос органа јавне власти и запослених у њима према грађанима. Омбудсман све више ради и на томе - напомиње Јанковић.

Он додаје да је за промену концепта рада управе и односа јавних службеника према послу потребан и „јасан, снажан и конкретан импулс из владе, која по уставу усмерава и усклађује рад свих органа управе“.

Кад је реч о раду заштитника грађана или омбудсмана, Јанковић наводи да је Србија још далеко од неких европских земаља. Као пример наводи Шведску, у којој је омбудсман прославио 200 година постојања и где је за органе јавне власти незамисливо да не спроведу његову препоруку.

- Европа је довољно разнолика да у односу на тамошњи просек немамо разлога за стид - поткомитет УН за људска права управо је предложио, након детаљне анализе досадашњег рада српског омбудсмана, да заштитник грађана добије највиши, статус А националне институције за људска права у систему УН - наглашава Јанковић.

Међутим, како каже, проблема још има у практичном раду, а уочени су недостаци и у нормативном оквиру за рад заштитника грађана. Према његовим речима, најозбиљније примедбе на одредбе Устава о омбудсману и на Закон о заштитнику грађана, које су стигле из међународних кругова, тичу се одредби о надзору парламента над радом омбудсмана и разлозима за разрешење. Он објашњава да је истакнуто да би се те одредбе могле злоупотребити против независности омбудсмана.

- Указивано је и на неупутност одредби које из контролних овлашћења омбудсмана изузимају поједине органе, Владу на пример. Такође, поједини омбудсмани у Европи имају законску могућност да изричу казне за опструкцију коју чине државни функционери и службеници, што се показало врло ефикасним у обезбеђивању сарадње потребне да би омбудсман утврдио да ли су нечија права и слободе повређени или не. Заштитник грађана Србије такво овлашћење нема - указује саговорник Данаса.

- Устав Србије и закони постављају на висок степен лествицу људских права - додаје он - али је стварност често руши. Јанковић објашњава да се људска и мањинска права често схватају као „апстрактан концепт и гарантују само декларативно“.

- Европске интеграције у погледу људских и мањинских права не постављају друге битне захтеве сем доследног спровођења већ усвојених стандарда. Битан индикатор за напредовање на приступном путу, који се елаборира у свим досадашњим извештајима, па ће се наћи и у оном који се управо припрема, јесте сарадња органа власти са омбудсманом и спровођење његових препорука - истиче Јанковић.

Равноправност жена се банализује

Кад је реч о родној равноправности, саговорник Данаса напомиње да је велика разлика у степену њеног остваривања у различитим деловима Србије, у различитим срединама.

- Равноправност жена често се банализује, понекад своди само на питање да ли ћемо за жену на челу предузећа рећи „директорка“ или „директор“. Управо сам обавештен да је на конкурсу за пријем чувара у затвору у Нишу, на свих десет упражњених места, примљено десет мушкараца, иако је међу кандидатима било жена. Такве родно дискриминативне матрице су дубоко штетне - каже Јанковић.