a

Број обраћања заштитнику грађана Србије у 2019. години повећан је за око 15 одсто, а највише притужби се односи на социјало-економске проблеме, као што су социјална давања, пензије, неисплаћене плате, доприноси, рекао је данас заштитник грађана Зоран Пашалић.

Он је у интервјуу агенцији Бета поводом Међународног дана људских права, рекао да грађани најчешће желе да разговарају лично са омбудсманом и са запосленима из институције када је у питању проблем који запослени директно решавају.

„То је нама указало на одређене проблеме који се нису могли видети из писаних обраћања, а што је најважније грађани се осећају сигурније када могу директно да изнесу проблем који имају, указујући не само на институције, већ и на особе које су конкретно погрешиле у њиховом случају", казао је Пашалић.

Како је истакао, многи грађани који су у радном односу, без обзира на неодређено или одређено време, трпе пропусте или намере послодаваца да не исплате оно што им по закону припада.

„Због тога смо ставили тежиште на инспекције рада, а заштитник грађана у сваком од тих случајева реагује и да указује на системске проблеме“, рекао је Пашалић.

Указујући да се највише крше социјало-економска права он је навео да је међу њим 10 одсто права која проистичу из суђења у разумном року, неизвршења судских пресуда и права на правично суђење.

„То нам је указало на проблем који грађани имају у поступцима који се одвијају пред судом, због тога је и интерес институције Заштитник грађана био у том правцу. Оно што је суштина јесте да грађани не треба да се прилагођавају институцијама, већ обрнуто“, рекао је Пашалић.

Подсетио је да су основане локалне канцеларије институције Заштитника грађана у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи и да је у 2019. години било 600 обраћања из тих општина.

„Обраћају нам се и грађани албанске и српске националности. Углавном их тиште исти економски проблеми, али постоје и специфични проблеми у вези са одређеним националним групама. Код Албанаца то су упис у бирачке спискове, евиденција њиховог пребивалишта, али и запошљавање, лоша економска ситуација“, казао је омбудсман.

Најавио је доношење новог Закона о Заштитнику грађана који је, по његовим речима, припремљен по препорукама Венецијанске комисије које јачају ту институцију и иду у корист грађана јер предвиђају директнији контакт са грађанима и три пута дуже рокове у којима они могу да пријаве проблем.

„Оно што је такође важно је да, према предложеном закону, грађани не морају да се обрате другим институцијама да би дошли код заштитника грађана и изнели свој проблем. Такође, без обзира да ли се води судски или неки други спор, грађани могу одмах да дођу код заштитника грађана и да изнесу свој проблем“, рекао је Пашалић.

Додао је да је предвиђено да се прошири круг лица који се могу обратити институцији Заштитник грађана на децу и на анонимне пријаве, али и да се уведе контрола судске управе.

„Као дугогодишњи судија увек сам се залагао за бољи положај судија, за њихову већу самосталност и сигурност, али то не значи да поступци треба да трају 50 година. Грађани се никад нису жалили на судску одлуку, већ на дужину трајања поступка, на то што одлуке суда које су донете у њихову корист никада нису извршене и на оно што се зове право на правично суђење. Тако да се надам да ћу наћи разумевање у погледу контроле судске управе“, рекао је Пашалић.

Навео је да је у току избор заменика заштитника грађана и да се нада да ће они бити изабрани до краја децембра.

„То ће у много чему помоћи рад институције. Приликом избора заменика руководио сам се искључиво тиме да буду стручни за области у којима се притуже најчешће јављају. Било нам је значајно да као заменици дођу људи са великим искуством у области правне струке, који би могли да помогну да се постојећа законска решења која су лоша, а има их много, исправе, као и да се у конкретним притужбама које су и појединачне и системске помогне грађанима најбрже и на најадекватнији начин“, рекао је Пашалић.

Одељење институције Заштитника грађана за хитна поступања, уведено у јануару ове године, по његовој оцени дало је добре резултате.

„Постоје низ примера који оправдавају увођење таквог одељења, од тога да је спасен живот девојчици која није имала ни две године, реаговали смо на различите облике злостављања лица лишених слободе по затворима, решавају се они социјално-економски проблеми који се тичу рада извршитеља, принудних исељења и сличних случајева“, рекао је Пашалић.

Говорећи о Националном механизму за превенцију тортуре Пашалић је истакао да се он бави и односом према лицима која су лишена слободе.

„То се у јавности најчешће односи на лица која се налазе у притворима, затворима или су задржана у полицији. Оно што је ове године било врло значајно и на шта је Национални механизам обратио пажњу, су она лица која су лишена слободе и која се налазе у психијатријским установама и установама социјалне заштите“, објаснио је заштитник грађана.

Како је навео, ове године је значајно повећан број посета тим установама у односу на претходних 10 година. Тако је ове године било 9 посета психијатријским установама (у току претходног периода у просеку 2 годишње) и 12 посета установама социјалне заштите, док их је у периоду до 2019. године, на годишњем нивоу, било дупло мање.

„Обишли смо највећи број психијатријских установа и установа социјалне заштите, где смо посматрали како се запослени односе према лицима смештеним у тим установама. Утврђено је да је постојало низ неправилности, реаговали смо одмах да се то исправи. Најчешће ова лица нису под фокусом јавности, а налазе се у тешкој ситуацији која може бити извор нечије самовоље, незнања, а такође одређених системских пропуста“, рекао је Пашалић.

Новина у Националном механизму за превенцију тортуре су војне установе, касарне где из дисциплинских разлога нека лица могу бити лишена слобода, а ове године је, како је казао, било 16 обилазака тих институција.

„Имамо добру сарадњу са војском, јер смо приметили да у ранијем периоду овим институцијама није посвећивана пажња. У будуће ћемо повећати број посета овим институцијама, а оне су увек ненајављене и често су и ноћне посете“, рекао је Пашалић.

Он је истакао да је институција Заштитник грађана припрема споразум са медијским удружењима који треба да обезбеди безбедности и сигурност новинара.

„Оно што институција прати од свог постојања то је не само безбедност новинара, већ и њихов положај у смислу радних односа, њихових права из радних односа и онога што је важно, а то је свака врста дискредитације, вређања, удаљења новинара са конференције за штампу или онемогућавање приступа, јер сматрамо да је груба повреда права новинара и права грађана на информисаност“, рекао је Пашалић.

Додао је да очекује да до краја ове године буде потписан споразум, јер су сви договори и преговори при крају између институције Заштитника грађана и новинарских удружења.

„Циљ је израда платформе која би евидентирала сваки притисак, напад или вређање новинара. Оно што је најважније то је економски аспект заштите новинара, ова институција зна да многи новинари раде на уговор, многи су запослени на одређено време, многи имају ниске плате и хонораре који се нередовно исплаћују. Оваква платформа даје пуну слободу новинарској професији“, оценио је Пашалић.

panel flajer