a

Марко Брњашевић

Посао омбудсмана је да буде заштитник грађана једне земље и да их штити тако што контролише рад органа власти. Саша Јанковић је дакле, само радио свој посао, али ко у Србији још сме да ради свој посао? Или ко уопште хоће да ради само свој посао?

Сада када свако све зна, и када се сви мешају у свачије професије, људи стичу погрешан утисак о њима сматрајући их поливалентнима. Не, они који се мешају у туђи посао, нису људи са милион талената, него су само беспослени или вођени неким другим намерама, наспрам којих беспослеништво изгледа безазлено. Сулудо је веровати да је у случају Саше Јанковића, тако безазлено и нережирано. Проблеми са Војно Безбедносном Агенцијом, министрима који састанке прекидају псовкама, све то зачињено медијском кампањом против лика и дела Саше Јанковић по опробаном "ад хоминем" рецепту чини да за њега ова година буде, ако ништа, бар другачија од претходних. Подршка "обичних људи", јавних личности и бројних организација, није изостајала.

Јанковић је Журналистова личност године.

Како гледате на 2015. годину и на све оно што се дешавало у њој?

- Тешка година година је за мном и за нама, али и година у којој су све појаве, и добре и лоше, постале уочљивије, јасније сваком кога интересује друштво и држава у којој живи.

Коме је то сметао Саша Јанковић имајући на уму целокупну хајку и оптужбе које су га пратиле?

 

- Људи попут мене сметају начину размишљања који државу и њене институције виде као извршни механизам интересних група (страначко-политичких, пословно-економских), а не владавине права.

Били сте изложени и претњама и опасностима. Како сте успевали са тим да се изборите?

- Праву претњу су представљали људи који су све радили и раде из сенке, прикривено. За то време хиљаде грађана ме је отворено подржавало, прилазило на улици и стискало ми руку. Неки сјајни људи су ми своју подршку јавно дали у време најгорих напада, а не, како то обично бива, када би од тога могли да имају неку корист. Када сам питао свог сина колико тешко подноси притисак због мене, рекао је "тата, сви другари у школи и наставници кажу да си ти у праву, нема шта да ми буде тешко". То би сваког обавезивало да истраје, па ни ја нисам смео да будем изузетак.

И није био. Без обзира на притиске, Јанковић је настављао да ради свој посао. Парадоксално, заштитник грађана добио је заштиту и подршку истих. Ова година је за њега свакако била "другачија" од претходних, али тешко је веровати да би, без обзира на признања и подршку, пожелео да и следећа буде таква.

Колико вам значи што сте као заштитник грађана и сами добили њихову подршку и "заштиту"?

- Колико год то мене лично охрабрило, прави значај тога је порука да се грађани, тиме што једном у четири године имају прилику да бирају лидере, нису одрекли суверености и безусловно је предали да са њом и државним институцијама неко ради шта год хоће. Поборник сам институционалног уређења, али сматрам да, без заинтересованости грађана за рад тих институција, и спремности грађана да у сваком моменту активно прате, подрже, оспоре, затраже, спрече, усмере одређена понашања власти, нема праве демократије. Без спремности да их на најнепосреднији начин бране, сви принципи владавине права и правне државе, сва грађанска права и слободе би замрле, без обзира на то колико државних институција било формирано да се бави њима. Никада нећу заборавити две Светлане, које су са пуним жаром желеле да ми организују "грађанско обезбеђење", након што сам одбио полицијско. Знао сам да нису способне мрава да згазе, али такви гестови других вас учине много јачим и бољим човеком него што сте до тада били.

Поред свих покушаја дискредитације, ви сте и даље ту, док је министар Гашић са којим сте имали проблема пред сменом. Како гледате на то?

- Не бих се мењао са њим, не због најављене смене већ због других, мање видљивих ствари, као што сам сигуран да се ни он не би мењао са мном, чак и ако буде смењен. Радили смо на различит начин, руководили се различитим принципима и интересима и то нас је довело у суштинску супротност. А жао ми је због његовог инцидента са новинарком, волео бих да му се такав неопростив испад није десио, волео бих да се ником не деси. Никада није до краја правично када једна особа постане персонализација широко раширене негативне појаве, у овом случају сексизма, иако је сама дала јак повод за то.

Да ли људи у Србији смеју да раде свој посао, пошто сте баш због тога имали проблеме?

- Сасвим сигурно нас неће сви тапшати по рамену ако радимо нешто што се моћнијим од нас не свиђа. Увек су људи који се опиру лошим трендовима били под притисцима, а ти притисци су већи и ружнији што су трендови лошији. Али не мора свако од нас исправљати све неправде на свим нивоима, нека свако уради колико може. Ја сам у институционалној лествици високо и на мени и јесте да поднесем велики терет. Не могу и не морају сви да мењају Србију. Устанимо за чисто степениште у згради, тротоар без смећа, смену без мита, диплому без плагијата, пресуду без чекања... колико ко може. Они на које чекамо да нам уреде земљу смо - ми.

Шта очекујете од 2016. године?

- Остварење очекивања и обећања о почетку бољег живота. Више осмеха на лицима, па и мом.