a

Саша Јанковић, заштитник грађана

Сандра Петрушић

Министар полиције треба да скине ознаку тајности са неких докумената. Није ово криза ВБА, већ криза контроле власти. Има индиција да се уништавају службене архиве МУП-а. На основу ког закона припадници војне полиције обезбеђују председника Владе? На ком су војном задатку били припадници ВБА у пратњи браће премијера и градоначелника? На које се задатке носи пиштољ са метком у цеви?

Ако власт не верује жандарима, зашто их све не отпусти

Када је пре две недеље у НИН-у заштитник грађана најавио кривичну пријаву против двојице припадника војске због инцидента са полицијом и када је обелоданио да Министарство одбране одбија да му да документацију и својом не сарадњом онемогућава контролу ВБА, изјавио је да се не осећа безбедно, али да има дужност да то уради. У међувремену се огласио министар одбране речима да нема коментар ни на једну конкретну оптужбу, али да ће се на крају истраге видети Јанковићева „бескрупулозност и безобразлук“. Министар полиције је био нешто блажи, он је објаснио да Јанковић не уме да тумачи документа МУП-а и да је он, Стефановић, једини који то може. У њиховој позадини се чуо и читав оркестар чланова владајућих странака, а директор Покрета социјалиста Братислав Југовић оптужио је Јанковића због судске пресуде коју је донео суд у БиХ и чињенице да Срби не могу на парастос у Ђаковицу. Како је кренуло, пре ће га оптужити за еболу и глад у свету него што ћемо сазнати шта пише у документима који се противзаконито држе под катанцем и да ли су тачна сазнања да ВБА прати лица која не би смела. 

НИН није од Министарства одбране добио одговор зашто су вам ускратили приступ документацији и да ли ће омогућити контролу. Имате ли ви нова сазнања о томе?

Немам. Због тога ће, у тренутку када НИН буде у штампи, министри одбране и унутрашњих послова имати нови допис у ком ћу тражити додатне одговоре и скидање ознаке тајности са неких докумената. Настављам поступак контроле, а сврха и овог разговора је да се контрола, под притиском јавности, врати у институционални ток. Ја примам плату која некима толико смета да бих, а не да не бих, спровео контролу. И поред овог што се дешава и даље имам дужност да тај поступак завршим објективно и потпуно. Србија ће из овога да изађе са чвршћим механизмима контроле власти. Та контрола штити и власт – и од себе саме и од неке друге власти која ће доћи после ње. 

Сада када је кривична пријава против припадника Кобри у рукама тужилаштва, на која питања тражите одговоре?

На основу ког члана закона о Војсци Србије или било ког другог закона припадници војне полиције обезбеђују председника Владе? Они то раде и то није кривично дело, али ако то није њихова надлежност, ради се о кршењу закона.

Следеће питање је – како је тачно гласио војни задатак који је требало да обаве два војна полицајца? Из докумената достављених тужиоцу произлази да су радили „обезбеђење претходнице обезбеђења“. Ако је тако, где је била та претходница, а где само обезбеђење штићене личности када се случај десио? Ако су ишли на војни задатак, да ли је уобичајено да се на њега иде у друштву двојице цивила? Да нису водили цивиле на војни задатак да ли се могло избећи оно што им се догодило? Да ли је њихов пролазак био најављен полицији која је имала задатак да никог не пусти док су они, претпостављам, имали задатак да прођу? Да ли је проблем наступио због недостатка координације, јер се могло очекивати да полиција не би правила проблем да је обавештена да два војна лица на војном задатку треба на том месту да прођу кордон? Такође, они су били у друштву брата штићеног лица, чиме се отвара питање да ли су прекршили правила која захтевају професионалну дистанцу између припадника обезбеђења и штићене личности? Послови обезбеђења личности захтевају професионалан однос, а не другарски. Под којим условима и на које задатке се носи пиштољ са метком у цеви, и то пиштољ који је у једној верзији догађаја испао, а према изјавама жандарма потегнут. Ако је испао, мора се поставити питање да ли је правилно носити метак у цеви пиштоља који може да испадне. Ако је футрола пукла, што сам незванично сазнао да је став ВБА, ко је одговоран за лошу опрему? Једно од питања за МУП је – због чега су и на основу ког прописа жандарми са лица места одведени на разговор са председником Владе? Због чега је оно што је Одељење за безбедност и законитост у Команди жандармерије утврдило о догађају означено са „строго поверљиво“, што по Закону о тајности података сме да се користи само да би се „спречила тешка штета по интересе Републике Србије“? Сва та питања не постављају се ради расветљавања кривичних дела, већ се баве законитошћу и правилношћу у раду органа власти, што је посао заштитника грађана. Није све што је незаконито – кривично дело, постоји право и мимо кривичног законика. Омбудсман и постоји да би испитао све аспекте рада државних органа који се тичу права грађана. Овде постоји сумња да је четворо људи било жртва прекомерне употребе силе и са тим сам се сложио, али морамо да видимо који су то све пропусти довели до тога и да их исправимо. Да сам имао потпуну сарадњу, о свему овоме не бих ни морао да причам јер су то, између осталог, и потенцијални пропусти обезбеђења председника Владе и о њима се јавно не прича ако то није нужно. Али је много већа опасност ако се не дозвољава да неко објективан, неутралан, сагледа пропусте. Није тајна да сам у раду БИА проналазио неправилности, чак и незаконитости, али их нису од омбудсмана крили, критике су прихватали и поштовали препоруке како да их отклоне, па јавност о детаљима нисам ни обавештавао.

Рекли сте да је МУП доставио тражену документацију. Због чега вас је онда министар Стефановић међу првима напао?

Не знам, можда му је замерено што ми је све доставио јер сам из тих података извукао закључак који сами нису – да има елемената за сумњу да су и војни полицајци направили кривично дело. Министар тај закључак оспорава речима да су то изјаве оних полицајаца који су били тамо. Али, ако имате изјаве 30 људи који су били тамо, зар није очекивано да се можда и десило оно што они тврде да се десило? Министар такође каже да само он може да одреди који су документи валидни. Па, неће бити тако, сваки документ који службено лице направи у вршењу своје дужности је „валидан“. Ја се нисам позивао на изјаве жандарма који су суспендовани, већ, између осталог, на одлуку којом су суспендовани и образложење због чега су суспендовани. Ако тај папир није валидан, онда они нису суспендовани и било би нормално да су на свом радном месту.  Не знам зашто министру смета што сам се ја сложио са оним што су његови запослени закључили и што сам на то додао још нешто. Ако се не верује ни тридесеторици жандарма, ни команданту жандарма, ни официрима Одељења за безбедност и законитост, чак ни за толико да се посумња да говоре истину – а кривична пријава се пише да би се у поступку пред правосуђем сумња потврдила или отклонила, онда дајте да поотпуштамо све те људе! Како и зашто би им се веровало када сутра напишу нешто у неком другом случају, утврде нешто за неког другог грађанина? Не знам ни како је очекивао да се Сектор за унутрашњу контролу у МУП-у бави поступањем и кривицом војних полицајаца у Министарству одбране? Зато сада тражим од министра полиције да скине са неких докумената ознаку тајности јер не схватам како би то био тешко угрожен интерес Републике Србије ако јавност сазна шта су овлашћени припадници МУП-а утврдили да се догодило у једном инциденту на улици (у коме, чак, није учествовао ниједан државни функционер), па макар им њихов министар ништа не веровао.

Да ли и премијер утиче на такав став изјавом да се осећа сигурније када га штите Кобре?

Безбедност је и субјективна категорија и када се неко осећа небезбедним, онда није до краја безбедан. Али, то отвара питање и зашто полиција код њега не изазива осећај сигурности, али и шта се ради да се промени ситуација у којој председник Владе нема поверења према припадницима МУП-а. Људски могу да разумем то неповерење у једном периоду и морало се брзо делати да се то поверење поврати. Али, ово стање траје дуго. Свачију безбедност треба да чува законима успостављен систем и у њему надлежни државни органи, а ако постоји сумња да они нису способни за то, онда треба да их оспособљавамо, а не да кршимо законе и правила. Не сумњам да су људи који штите премијера сјајни, неко ко је у таквој јединици сигурно је човек на свом месту. Али, претпостављам да то важи и за другу страну. Немамо ми, ваљда, криминалце за жандарме? Ако имамо, онда за то мора да сноси одговорност онај који их је ту поставио и оставља их. Али међу тим људима има и оних са ордењем за храброст, са ранама са дужности, са наградама за посебне резултате и залагање на раду. И они су ваљда службеници исте државе као и Кобре, све и ако не чувају истог човека. Мислим да је у овом тренутку потребно да се јавно проговори и о томе да одавно постоје сазнања о озбиљним проблемима унутар Жандармерије, о томе да се одређене пријаве о унутрашњим незаконитостима склањају у фиоке, да има недодирљивих и опасних по свакога ко укаже на неправилности. Поступак контроле поводом сумње да се један жандарм незаконито штити од кривичне пријаве не могу да окончам, чак ми је и државни секретар у МУП-у написао да наилази на опструкцију у том случају. Људи који указују на неправилности у МУП-у доживљавају велике проблеме. Уништавају се службене архиве у Одељењу за безбедност при кабинету министра. То је више него забрињавајуће.

Оптужили сте и ВБА да је изашла из овлашћења када је почела истрагу, али неки стручњаци тврде да они имају права на то?

Постоје ситуације у којима ВБА може да узима изјаве од цивила, али се тачно зна у вези са којим кривичним делима то може да ради и како. Када ВБА има потребу да обави било коју службену радњу према лицима која нису запослена у војсци или Министарству одбране, дужна је да о томе одмах обавести БИА или МУП и да заједно са њима утврди начин даљег поступања. И не може то да ради за било шта. ВБА није законом надлежна да документује „ометање војног лица у вршењу војне службе“. Списак кривичних дела које ВБА може да открива, истражује и прикупља доказе за њих таксативно је набројан у члану 6. Закона о ВБА и ВОА и тамо тог дела нема. А и за она дела која су тамо набројана, не сме да се деси да МУП отпочне са истрагом, изађе на терен да би прикупио податке и сазна да их је већ узела ВБА. Можда ти снимци доказују једну или другу причу, ја то не знам, али знам да их ВБА није доставила заштитнику грађана, а морала је.

Да ли сте могли да претпоставити да ће напад на вас бити толико снажан и оркестриран?

Очекивао сам подметања и неистине, али нисам веровао да ће ме за напад на отаџбину и перфидно подривање система безбедности по налогу страних агентура оптуживати људи који непосредно врше власт, нити да ће тако отворено задирати у моју приватност и фабриковати податке о мени и мојим укућанима. Нисам први коме се то дешава, али постоји разлика – до сада су „издајнике“ обележавали неки појединци или групе, обично екстремне, које никад није отворено својатао било ко на власти, а овог пута то чини баш представник државе – народни посланик, истакнути члан владајуће партије и члан више одбора у Скупштини.

Наравно да није пријатно размишљати о томе када ће неко да поверује и помогне отаџбини да се реши тог проблема.

На нашој јавној сцени је постало нормално да се на чињеничне тврдње одговара личним дисквалификацијама и да се тако мења теза. Зато је у овом тренутку најбитније да фокус остане на суштини проблема, а не да се прича пребаци на Сашу Јанковића и какав је он, јер ово нисам покренуо да бих истакао себе, већ зато што ми је посао да контролишем рад органа власти, поготово у ситуацијама у којима би људи најрадије окренули главу на другу страну. Ово није криза за ВБА, није ни криза за заштитника грађана, ово је криза контроле власти као једног од основа демократије у свакој земљи.

Како тумачите изјаву премијера да се у време бивше власти у медијима није видело да сте се бавили тиме што Снежану Маловић чувају Кобре, а сада упозоравате да је то противно закону?

У то време није било оваквог одбијања сарадње, па није постојала потреба да са сваком замерком излазим у јавност. Ни сада ми обраћање јавности није био први, већ последњи корак, јер то у питањима безбедности никада није прост рачун. И пре ове власти сам вршио контроле које нису биле по вољи политичара.

На почетку мог првог мандата сам, такође по сопственој иницијативи, сазнавши за један инцидент, отворио контролу рада војне полиције, а са врха Министарства одбране ми је речено – „шта ти мислиш ко си ти, како си изабран тако можеш да будеш и смењен“. Тада сам отишао код председника државе Тадића, који је био и врховни командант, као што је то Николић данас, и рекао: или ћемо градити институције или их ви нећете градити, ја у неизградњи институција не могу да учествујем. Након тога сам урадио контролу, установио да је војна полиција на улици лишила слободе цивила и целу ноћ га држала да би ујутру позвала полицију, која је одбила да га преузме јер је био повређен. Цео поступак сам спровео, узео усмене изјаве од министра одбране и начелника Генералштаба и изрекао оно што заштитник грађана може, и такве ситуације се више нису понављале. Дакле, после почетног проблема, а пре обраћања јавности, успостављена је пуна сарадња и сврха мог постојања је испуњена. Ни сада не бих изашао у јавност да су озбиљно схваћени напори да отклоним препреке у обављању свог посла, а тих напора, јавних и нејавних, било је много. Јавност је последње и најјаче овлашћење сваког омбудсмана, па и заштитника грађана Србије.