a

5 МИНУТА СА...

САШОМ ЈАНКОВИЋЕМ

Нови Магазин

Јелка Јовановић

Заштитник грађана Саша Јанковић поново је у жижи јавности, овог пута због спора са Војној безбедносном агенцијом и Министарством одбране. Повод је умешаност припадника и тих органа у инцидент током Параде поноса, када су жандарми претукли Андреја Вучића, премијеровог брата. ВБА и Министарство су одбили да Јанковићу доставе документе помоћу којих би окончао законом предвиђену контролу, о чему је он обавестио јавност, али и о сазнањима да ВБА незаконито прикупља податке о активностима политичких странака, војних и цивилних синдиката и судијама.

Синдикати захтевају проверу ваших навода о прислушкивању. Прво питање је како сте дошли до тог сазнања, а друго како коментаришете захтев синдиката?

Када постоји опасност од штетних последица закон ме изричито овлашћује да од других органа заштитим идентитет лица која ми се обрате и ја то сада морам да учиним, тим пре што у Србији нема адекватног начина заштите узбуњивача.

Захтев синдиката да се испита сумња коју сам изнео у јавност је разуман и оправдан, али показује малу дозу збуњености о улози заштитника грађана - управо је заштитник, а у овом моменту сам то ја, контролни орган који треба да испита та сазнања. Ако потврдим њихову истинитост, треба да дам препоруке како да се незаконитости и неправилности отклоне, а ако постоји сумња да је учињено и неко кажњиво дело, да поднесем пријаву органу надлежном за казнене поступке - кривични, прекршајни или дисциплински.

Повод је инцидент који се догодио уз Параду поноса и пребијање Андреја Вучића.

Прошле године сам најавио системску контролну посету ВБА. Током дужег периода дошао сам до сазнања које је требало да проверим у свеобухватној контроли; у таквим контролама сам већ био у БИА, а у ВБА сам до сада водио само поступке контроле у појединачним случајевима. Онда се догодио инцидент током Прајда и ВБА и Министарство су први пут одбили законску обавезу да заштитнику доставе све податке и дају изјаве. У ситуацији када контролисани орган бира шта ће вам дати, а шта не, бесмислено је ићи у системску контролу. Србија дуго гради систем  демократске  цивилне контроле тајних служби, подсетићу вас да је 2002. тадашња војна контраобавештајна служба ухапсила потпредседника Владе, који јесте некада био војно лице, али пензионисани генерал је цивил. Одмах после тога донет је савезни Закон о службама безбедности, а један од главних циљева био је да се војна служба стави под цивилну контролу, да се војска бави војним питањима, а БИА и други цивилни органи цивилним. Донети су и други закони, између осталих и Закон о основама уређења служби безбедности, и првим амандманом који сам икада поднео Народној скупштини, и који је усвојен пре седам година, те службе су потчињене контроли не само извршне власти и парламента, већ и независних државних органа. То је касније појачано низом других закона, између осталог и законом о тајности података, па и Законом о ВБА и ВОА.

Из вашег одговора је очигледно да ни извршна власт не схвата улогу заштитника грађана.

Из мог одговора или из изјава неких челника извршне власти? Након првог одбијања ВБА да достави тражене податке, упутио писмо министру одбране. У писму сам детаљно подсетио на све законске обавезе и на то да нема никаквих препрека да се паралелно води преткривични поступак и контрола, што се и дешавало мноштво пута. Још нисам добио одговор, па изгледа да у конкретном случају има и нечега више од несхватања.

Јесте ли задовољни реакцијом јавности, медија и грађана?

Јесам заиста, и то је велико охрабрење за развој демократије у Србији: грађани и цивилно друштво не могу и не треба, чак ни у земљама у којима су институције најснажније, да буду неми посматрачи. Све што институције раде - раде у име грађана и грађани су коначни контролори. У овој ситуацији јавност је схватила значај тога да не дозволимо уништавање постигнутог степена демократске цивилне контроле који је годинама грађен. Слобода и људска права се не добијају на сребрном тањиру, освајамо их и бранимо као грађани у сваком моменту, а грађани, организације цивилног друштва и медији у Србији то управо раде у овом случају, пружајући подршку државном органу који је гаранција поштовања њихових људских права.

Месецима сте веома критиковани, па и оптужи вани, често у самом парламенту. Како то доживљавате?

Покушавам да раздвојим критику од личних дисквалификација; критика је позитивна ствар, без обзира на то ко критикује, чак и човек за кога мислимо да није етички исправан може да упути исправну замерку. Са друге стране, у нашем јавном дискурсу често се на чињенице одговара личним дисквалификацијама или вредносним судовима, иако на чињенице треба одговарати чињеницама, а органи власти би морали да се клоне вредносних судова и препусте их грађанима. Ми би требало да презентујемо чињенице о нашем раду, а грађани нека цене, критикују, оспоравају, подржавају. Наравно да није уобичајено чути министра или посланика да говоре ствари које су се чуле последњих дана, али достигли смо степен демократије у којем јавност разликује личне дисквалификације од критике. Увреде ме нису погодиле, али оно што је недопустиво, а нисам први мада бих волео да будем последњи коме се то дешава, јесте замена теза да угрожавам националну безбедност, "рушим систем" рушим отаџбину, радим за стране интересе... Тако се на људе ставља мета. То је недопустиво и реаговао сам у свим ситуацијама када се то у прошлости дешавало другим људима.

Да заокружимо: када ћете у ту системску контролу ВБА?

Мислим да Министарству и ВБА још није потпуно јасна ситуација. Данас (уторак) сам добио допис в.д. генералног инспектора у МО, потчињеног министру, који од мене тражи да му доставим сазнања која имам како би он обавио надзор. Уместо да МО испуни законску обавезу и подвргне се контроли од стране Заштитника грађана, имамо захтев из Министарства да Заштитник грађана њима достави своја сазнања да они сами себе преконтролишу. Наравно, за тај захтев нема никаквог законског основа. Контролу ћу обавити након што Министарство и ВБА у већ покренутим поступцима почну да поштују своје обавезе и буде створен бар минимум услова за истинску контролу.

Када се успостави потпуна сарадња у случају на дан Параде поноса, видећемо како да свако свој посао настави да ради на редован начин. Нека од сазнања која сам изнео су неспорна, јавност је сазнала да је ВБА контраобавештајно штитила цивилни скуп у једном хотелу, иако јој ту по закону није било место, то је прекорачење надлежности. То је морала да ради цивилна контраобавештајна служба. У случају Прајда, у документима које ми је доставио МУП стоји да су припадници ВБА разговарали са сведоцима пре полиције и да су одузели снимке безбедносних камера две банке. МУП је испунио своје обавезе. Поставља се питање зашто МО и ВБА нису, шта крију? Тек онда ћу моћи да утврдим који су све пропусти начињени који су допринели да дође до инцидента у којем је, између осталог, дошло до кршења права грађана на правилну и сразмерну употребу силе од стране полицајаца. Треба да утврдим и зашто су припадници Кобри ишли на војни задатак у пратњи цивила ако нису били њихово обезбеђење, а речено је да нису. Они не смеју да обезбеђују цивиле. Сазнао сам и да су били на задатку као обезбеђење претходнице обезбеђења. То је озбиљан задатак у који се не иде у "друштву" цивила. Треба испитати и да ли је постојала координација војске и полиције и је ли утврђено чији службени задатак има приоритет. Ако којим случајем није, што је пропуст, приоритет ван касарни мора да има полиција. Јесу ли се правилно легитимисали. Након што се то десило, полицајци су применили прекомерну силу и зато сам се придружио поднетој кривичној пријави против њих.

У кривичном поступку ће се или доказати или не њихова кривица за кривично дело, али Заштитник грађана треба да утврди који су све пропусти у раду државних органа постојали због којих је до инцидента дошло, или је у питању само непредвидив "људски фактор". И да дам препоруке шта учинити да се последице умање и таква ситуација никад не понови, или бар да је буде ређе. Да је овај поступак контроле ишао како треба јавност не би ни видела резултате који говоре о пропустима обезбеђења. У оваквој ствари главни циљ је утврдити и исправити пропусте, а не обавестити јавност о њима, али због спречавања контроле био сам приморан да то учиним.