a

Заштитник грађана Саша Јанковић објавио је у четвртак, како је најавио у интервјуу за Радио Слободна Европа, део документације на којој темељи кривичну пријаву против двојице припадника Војне полиције. Јанковић се последњих дана нашао на удару жестоких оспоравања људи из власти после изношења података о наводном кршењу прописа од стране припадника Војно - безбедносне агенције, те о могућности да су њени припадници прикупљали податке о појединим опозиционим функционерима, синдикалним лидерима, судијама. Министар полиције Небојша Стефановић изјавио је тим поводом да документи које је проследио Заштитнику грађана не говоре о ономе о чему сам Јанковић тврде да говоре.

РСЕ: На то Вас је на неки начин навео министар полиције који је устврдио да документи МУП-а не указују на оно о чему Ви говорите. Како је могуће да дође до тога?

Јанковић: Могуће је да министар није обавештен о томе шта ми је послао, пошто је материјал који сам добио достављен са потписом министра Стефановића. Наиме, његова изјава да оно што сам говорио и читао стоји само у изјавама до сада окривљених припадника Жандармерије фактички није тачна, а на чињенице је најбоље одговарати чињеницама.

Између осталих докумената, Закључак о покретању дисциплинског поступка који је покренут против припадника Жандармерије где су они суспендовани, у образложењу наводи управо оно што сам читао. Дакле, да се десио напад на припаднике полиције, односно Жандармерије, а да су они у одбрани од тог напада употребили прекомерну силу, с чиме се слажем.

Не један, него много докумената говори оно што сам рекао и најмањи је проблем данас у савременом свету ставити то на сајт и показати да министар највероватније није прочитао сва документа која постоје унутар Министарства унутрашњих послова.

РСЕ: Како објашњавате одјеке на које је наишао овај случај, пре свега међу људима у владајућој коалицији, одакле долазе и напади на Вас?

Јанковић: Мислим да је то једна ненавикнутост на оно што у свакој демократији треба да чува демократију и права грађана, а то је систем провере и равнотеже, у којем постоје контролни органи који свој посао раде без обзира на било чије захтеве и у односу на које нико нема право да изда наређење.

То се види у изјавама типа – нека Јанковић да документа па ћемо ми да преконтролишемо. Довољно је видети Устав у којем пише да Заштитник грађана контролише. Када у тој контроли дође до одређених закључака, о томе обавештава јавност или подноси пријаве или обавештава друге надлежне државне органе. Рецимо, у односу на Народну скупштину и Одбор за контролу служби безбедности, ја сам им и до сада достављао извештај ради информисања после извршене контроле. Нисам им достављао индиције да неке неправилности постоје па да они изврше контролу и обавесте мене.

То је ненавикнутост да у савременој држави постоје контролни органи који су независни и нису под патронатом Владе и да они раде посао који чува све, па и оне на власти.

РСЕ: Други проблем је да ли је ВБА прикупљала податке о носиоцима правосудних функција, политичких партија и синдиката. Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић изјавио је да ако је ВБА прикупљала податке о носиоцима правосудних функција, политичким партијама и синдикатима за то није добила одобрење надлежних судова. Како да схватимо ову изјаву ако гледамо из угла онога што сте ви претходних дана изнели?

Војска нема шта да тражи у синдикатима, судству и политичким странкама

Јанковић: Сазнања која имам говоре да се то десило, као и низ других неправилности и незаконитости. Не постоји ни теоретска законска могућност да припадници ВБА прикупљају податке о раду судије. Ако постоји основ за сумњу да се судија бави недозвољеним радњама, то морају радити припадници полиције или евентуално – ако је у питању подривање безбедности Републике Србије, сарадња са страним обавештајним службама и слично – припадници Безбедносно-информативне агенције, али војска нема шта да тражи у синдикатима, судству и политичким странкама.

Претпостављам да је за очекивати да ниједна политичка странка у Србији нема паравојску којом намерава да нападне касарне, а и да је то случај, онда би се то морало наводити у прикупљеним подацима о лидерима те странке. Међутим, то се не наводи. Због тога је, наравно, председник Врховног касационог суда рекао то што је рекао, као и да је ВБА дужна да Заштитнику грађана достави све тражене податке.

Подсетићу, није само оно што је за суд недозвољено. Не постоји само суд. Суд се бави у овом случају кривичним делима, али поред њих постоје незаконистости и неправилности на штету права грађана и тиме се бави Заштитник грађана. Дакле, може се десити да није извршено кривично дело, али Заштитник има задатак да све неправилности које могу да доведу до кршења права грађана идентификује и спречи давањем препорука. Када нешто дође до суда, то је онда највиши степен опасности по друштво.

РСЕ: На шта сумњате? Са којим циљем се ради то праћење политичара, синдикалаца, судија?

Јанковић: Још једном – то су сазнања, говорим законском терминологијом,  која ја као Заштитник грађана имам дужност да проверим, с обзиром да из тих сазнања проистиче да је дошло до кршења права на приватност.

А, зашто се то ради – то је дугачка и помало спекулативна прича. Рецимо да у друштву у којем је из служби безбедности увек извирала једна врста моћи и настајала симбиоза са политиком – подсетићу да су у многим битним случајевима из наше недавне прошлости виновици били управо припадници служби безбедности – у тој симбиози и политика и службе дају и добијају нешто. Оно што политичари углавном не знају је да службе воле да буду злоупотребљене, јер то је свакако двосмерна улица.

Нисам сигуран ни да ли има довољно сазнања о томе шта закон прописује да служба може да ради. Потреба да се безбедност сведе на то ко шта о коме мисли и ко шта о коме прича, потреба да се на тај начин управља политичким животом је јако штетна и за оне који то раде и за оне о којима се ту ради.

Надам се да ће случајеви попут овог у нашем друштву створити претпоставку да се рад тајних служби уведе у демократске оквире. Тајне службе, нажалост, морају да постоје. Не можете се против претњи безбедности које саме делују тајно борити на јаван начин, али постоје јасни законски оквири и стандарди који нам гарантују да службе неће постати претња по нашу безбедност.

РСЕ: Да ли је претерано рећи да сте се Ви у тренутним околностима, а тако изгледа када се гледа са стране, нашли на удару неких од челних људи из власти?

Јанковић: У прошлости се дешавало, и ја сам тада по правилу реаговао веома јасно и видно, да се праве спискови издајника, да се људи етикетирају најгорим могућим етикетама. А знате, свугде па и у Србији, када за некога кажете да је издајник, да атакује на отаџбину, да подрива систем безбедности перфидно када је најкритичније, то је својеврстан позив на линч те особе. До сада су то углавном радиле неке групе, појединци, невладине организације, односно удружења грађана, сада се десило да такве изјаве долазе од преставника владајуће странке и истовремено од функционера, човека који је народни послник. То је, дакле, један нови моменат где ми имамо од стране неког ко јесте носилац власти такву врсту таргетирања.

Ја не верујем и не желим да верујем да ће заиста доћи до практичног угрожавања моје или било чије безбедности. То је једна страшно опасна појава и, још једном, реаговао сам када год се то дешавало раније.

Недавно је Срђа Поповић (председник Центра за примењене ненасилне акције и стратегије) био у сличној ситуацији. Њега је једна политичка организација означила као некога ко планира да изврши преврат у Србији, да атакује на демократски уређену и изабрану власт. Тада сам реаговао говорећи да или је човек то што јесте, извршио атак на безбедност Србије, онда га треба ухапсити, или неко ставља крст на његово чело и каже ’помозимо отаџбини’. Данас је неко други у тој ситуацији али то једноставно ни са које стране и ни за кога апсолутно не може да буде добро.

РСЕ: Може ли се рећи да сте такли у осињак?

Јанковић: То је мој посао. Нисам имао никакве илузије да ће се десити део од овога што се дешава, али управо због тога Заштитник грађана постоји, да би у име грађана вршио контролу рада власти. Ни једна власт не воли да буде контролисана. Питање је само како то показује. Овакви случајеви су преломни и сад се показује чему уопште служе независни контролни органи. За разлику од генералног инспектора за службе безбедности унутар Министарства одбране ја немам било кога ко може да ми нареди. Ја морам по Уставу и закону да гледам само законе и да радим то што ми је посао.

Стефановић: Не могу спречити Јанковића да објави документе

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио је да не може да спречи омбудсмана Сашу Јанковића да објави било који документ који о томе постоји.

Стефановић понавља да оно што је у вези са овим инцидентом изашло из МУП-а "и што има званичан карактер могу бити само документа која су потписали осумњичени припадници Жандрамерије".

"Не постоји документ који је потписао једини орган у МУП који је надлежан за спровођење законитости ...то знају сви који су правници чак и они који нису а то је Сектор унутрашње контроле ", рекао је он.

Стефановић је рекао и да се МУП консултовао са тужилаштвом и да оно "није било за то да ми објављујемо такав документ зато што је поступак у току".

Зато сам изабран. Свестан сам тога. Није први пут да сам стављен у овакву ситуацију. Можда је ово најинтензивнији такав случај, али немам право да се жалим.

РСЕ: Ово је сада већ матрица. И ви сами примећујете да се сви који се усуде да критикују третирају као издајници. Ово што се дешава Вама је само последњи у низу примера. Уколико се ви осећате угрожено, шта онда да кажу обични градјани? Шта да кажу новинари?

Јанковић: Мислим да, као што сам рекао, мој посао јесте да водим овакву врсту битака за правни поредак и права грађана, како би се грађани осећали сигурније. Једино што грађане може учврстити у осећању безбедности и сигурности је да се у Србији поштују закони. Зато служи Заштитник градјана, да се овакве ствари изнесу на површину. Веома је битно што је јако пуно градјана, организација, медија и појединаца препознало ову ситуацију и схвата да се у овом моменту води једна од битака за учвршћивање, сазревање демократије у Србији. Имам заиста искрену наду да ће после овога, последњег у низу, можда једног од најуочљивијих и најдрастичнијих случајева, грађани Србије бити безбеднији, сигурнији, а не небезбеднији. Зато што сам сасвим сигуран да ћемо ову ситуацију увести у институционални оквир, разјаснити ономе коме није јасно, а морало би да буде јасно, шта пише у законима и да закони нису нешто што се поштује слободном вољом, већ зато што је то обавеза.

РСЕ: Министар полиције Вас је позвао да се обратите полицији уколико се осећате угроженим. Хоћете ли то учинити?

Јанковић: Не. Немам никаву намеру у овом моменту да то радим. Подсетићу како сам ја уопште рекао о чему се ради. Дакле, на изричито питање вашег колеге новинара у једном маниру детектора лажи у том моменту, питање је било ‘да ли вам је икада прећено’, рекао сам ‘да, јесте’. И не једном. Ја сам седам година заштитник грађана. Први пут када сам имао непријатну ситуацију такође је то било везано за рад органа безбедности. С друге стране, не мислим да је то тај интезитет претњи који захтева да порески обвезници плаћају обезбеђење. Сигуран сам да полиција ради свој посао и да нема потребе за посебним мерама.

РСЕ: Можете ли рећи од кога стижу претње?

Јанковић: Не. Не још једном.

РСЕ: Да ли су вербалне, писане …?

Подсетићу вас да сам ја имао и са претходном влашћу, у којој је Демократска странка имала водећу улогу, озбиљне конфликте

Јанковић: Заиста не бих говорио о томе и ништа гласније не би требало да буде него што је већ. Још једном, није кључна ствар и није први пут и плаћен сам за то да будем под притиском и чак под одређеном дозом, да тако кажем, изазова независности. Ваљда ме је као Заштитника грађана Народна Скупштина изабрала зато што је очекивала да ћу бити управо у оваквим ситуацијама способан да се одупрем томе. Можда они који су дигли руку, јер ја сам у другом мандату изабран практично једногласно, нису очекивали да ћу се овако понашати у односу на њих. Али овако Заштитник грађана мора да се понаша у односу на сваку власт. Подсетићу вас да сам ја имао и са претходном влашћу, у којој је Демократска странка имала водећу улогу, озбиљне конфликте. Условно речено конфликте, озбиљне сударе.

Неће ово бити први пут да ја објављујем документе да покажем да изјава неког званичника није тачна. Сетите се када сам поднео управо амандмане на Закон о електронским комуникацијама. Два амандмана, један да се мора прибавити одлука суда за задирање у приватност комуникације и други да Повереник за слободан приступ информацијама и заштиту података о личности може имати приступ задржаним подацима. Овај други је прихваћен, први је у Народној Скупштини одбијен, али је претходно председница парламентарне групе Демократске странке рекла да је нетачно да сам уопште поднео амандмане. Па сам ставио на сајт документ са заводним печатом Скупштине и датумом пре њене и моје изјаве. Дакле, на жалост, или на срећу, ово је очигледно неки пут који мора да прође демократија у Србији. Неки људи су се добровољно прихватили овог посла. Ја међу њима. И не сматрам да је ово за мене проблем.