a

Политика, 3.11.2014.

Будо Нововић

Мионица, Ваљево – Није Милојка (80), удова Радојка Мијаиловића из мионичког села Попадића, једина коју је заобишла помоћ, односно изградња или санација кућа које су тешко оштећене у земљотресу из 1998. године. Међутим, она је једна од ретких којој је општинска комисија још 2002. године означила кућу за рушење и изградњу нове од чега до данашњег дана није било ништа. Напросто, општинска бирократија уз сагласност локалних моћника буквално ју је избрисала са списка приоритета и оставила да живи у кући попуцалих зидова, застрашујућих рупа на плафону и са опорим мирисом земунице. Уз све то ноћи проводи у мраку, јер већ трећу годину нема струју.

У међувремену држава је престала да издваја средства из буџета за обнову и изградњу Колубарског округа погођеног земљотресом, а у току је и гашење дирекције која се бавила тим пословима. То практично значи да је беспомоћна старица закаснила, како би добила нов, сигуран и топао дом. Обијала је многе прагове, покуцала на велики број врата локалних и регионалних институција и њихових руководилаца. Једни су је тешили да се стрпи и да ће једног дана добити кућу, а други избацивали из кабинета отворено говорећи да пошто живи сама није исплативо да јој зидају кућу. У два наврата прошле и ове године обратила се државном заштитнику грађана Саши Јанковићу. Заштитник грађана је утврдио низ неправилности које су у овом случају починиле општинске службе и челни људи Мионице. Наиме, иако је одлуком Скупштине општине из априла 2002.  године Милојка стављена на ранг-листу приоритета у категорији објеката предвиђених за рушење или хитну санацију, надлежни локални органи је нису уписивали на списак програма за изградњу. Због чега то нису учинили, из општинских служби писмено нису обавестили Дирекцију за обнову, саму Милојку нити било ког другог. Овом врстом самовоље, констатовао је заштитник грађана, председник општине и председник СО Мионица учинили су пропуст у раду на штету Уставом загарантованих права своје суграђанке. Он је у писменој препоруци затражио да два челна човека локалне власти „без одлагања и уз извињење за учињени пропуст упуте Милојки Мијаиловић писмени одговор у којем ће изнети разлоге због којих надлежни општински органи нису њен објекат уврстили на спискове достављене уз Одлуке о утврђивању приоритета и одобравању изградње и санације индивидуалних стамбених објеката из 2010, 2011. и 2013. године”.

Иако је рок за достављање одговора био 60 дана, од њега није било ништа.

Боље познаваоце прилика то и не изненађује, јер је дуже време општина Мионица без стабилне политичке власти и њене кључне актере првенствено занима ко ће и са ким засести у фотеље, а не живот и проблеми грађана. Због тога и одговарајућег саговорника на ову тему нисмо имали, а на молбу да прокоментарише случај, један високи чиновник је рекао да у то време „његови” нису били на власти.

Старицу смо пре неколико дана затекли испред прага скоро срушене куће. Бризнула је у плач, јер је у први мах помислила да је коначно дошао неко да јој саопшти добре вести. Болесна и немоћна старица живи сама у кући грађеној 1962. године и то без цемента, која након земљотреса сасвим случајно није урушена. Наследила је од супруга пољопривредну пензију од 10.000 динара.

– Мог покојног сина су два пута мобилисали током последњих ратова, муж ми је био вредан и поштен домаћин и видите како се ти општинари понашају према мени.

Да су ми саградили кућу, могла сам да нађем некога да ме припази док не умрем а овако не знам да ли сам уопште жива – прича кроз сузе Милојка, инсистирајући да уђемо у кућу како бисмо видели како изгледа пакао. Са таванице су зјапиле велике црне рупе које је направила вода, односно киша и снег. Зидови испуцали и искривљени. Када смо је питали за два реда сложених цигли на поду, једну је подигла уз објашњење да њима затвара рупу из које су свакодневно, посебно током лета, излазиле змије. Мисли да им је велико легло у темељима куће.

Увече, наставља са причом, спава полуотворених очију а у јастучници под главом држи хлеб, јер је то једини начин да га заштити од агресивних пацова. Уз све ово старица је три године без струје. Прошлог месеца, због болести, чак је 16 дана била без свеће.

Процене су да је у Колубарском округу након 16 година од разорног земљотреса остало око 500 породица пред чије теже оштећене или срушене куће нису дошли зидари и екипе за санацију.